Praveći sendviče od parizera, naduven od ponosa jer ih je platio iz naših a ne USAID novčanika, predsednik nas je obavestio da je fajront i da je on pobedio. Ukazalo mu se da se narod na ulicama razilazi, a dok je dodavao majonez i da je kraj onoga što naziva obojenom revolucijom. „Gotovo je, što je bilo, bilo je. Moda prošla, trikovi prošli, narod je sve video i sve je razumeo“, rekao je uz najavu svog udžbenika za diktatore u kome će objasniti kako je pobedio sopstveni narod.
Imajući u vidu da je pobedničke govore euforično uzvikivao svaki put kada bi se našao pred kamerama, moglo bi se reći da su mu Ana Brnabić i Miloš Vučević zabili nož u leđa kada su se samo nedelju dana kasnije razmahali da bi rešili krizu koje više nema. Nenadležna predsednica Skupštine je studentima obećala niže školarine, a profesorima veće plate ne bi li se „tako pobeđeni“ povukli jer su im sada ama baš svi zahtevi ispunjeni. Neće valjda protestanti baš da sitničare nakon ponude u kešu jer se Aleksandar Jokić, jedan od batinaša koji su napali studente FDU, umesto u zatvoru šepuri u prvim redovima svite Aleksandra Vučića.
Primenjujući drugačiju taktiku sporoodlazeći premijer je umesto mita ponudio dijalog uz napomenu da je to „jedini lekoviti put“ za rešenje situacije. A kao dokaz da je njegova strana spremna za to ponudio je samopohvalu – pokazali smo neverovatan nivo odgovornosti i spremnost da se čuje i druga strana. I gle čuda, nije dodao da se to najupečatljivije videlo kada je RTS prvi put pustio prilog o studentskim protestima, a SNS izdao gorljivo saopštenje da će „u narednim danima pokrenuti sve neophodne procese“ i učiniti sve da se „zaštite institucije Srbije, sve u cilju kako bi onemogućili da se nadalje unižava država i na nezabeležen način obmanjuje javnost“. Baš kao što nije dodao ni da se reakcija studenata na Jokićevo pojavljivanje („Ne samo da nema pravde, već se i napadači nagrađuju. Nama ovaj podsetnik nije potreban – mi nećemo zaboraviti”) mogla čuti samo na medijima koje oni ne kontrolišu. Ili takoreći bivši premijer misli da je uspeh naprednjaka kada N1 nešto objavi?
Dijalog je lekovit, ali veoma ograničen – očito su za vlast u igri ostali samo studenti iako ih je najveći uvoznik naprednjačkih glasova Milorad Dodik nazvao „smradovima“
Vlast sluša drugu stranu i želi dijalog. Naravno, iz nje izuzima opoziciju jer ona, kako Vučević precizira, „želi da iskoristi nesreću u Novom Sadu i da mimo volje građana dođe na vlast“ ili, kako to u stranačkim saopštenjima ponavljaju svi njegovi partijski drugovi, „konstantno lešinari na tragedijama koje nas pogađaju“. Ne treba zaboraviti ni kvalifikaciju Ane Brnabić da je „opozicija više nalik teroristima nego političarima“.
Ali, sa svima drugima baš žele da razgovaraju. Recimo, sa stručnjacima koji bi pomogli u ispunjenju prvog studentskog zahteva da se čitava dokumentacija o izgradnji nadstrešnice stavi na uvid i analizira da bi se utvrdila istina, poput Nezavisne anketne komisije ili inženjera Zorana Đajića.
Ili ne?
Od 17 njih 20 su članovi opozicije
„Ovaj Đajić je bio hapšen, lopov neki, prevarant neki, varao nešto s nekom firmom. Njemu je jedini spas da se izvuče iz svih tih procesa da se nešto u zemlji desi“, objasnio je Vučić. Imao je primedbe i za „stranog plaćenika“ na čelu Anketne komisije, profesora ustavnog prava Tanasija Marinkovića, ali su njegovi tabloidi to dodatno razradili pokazavši zavidni nivo poznavanja matematike: radi se o grupi koja se odmetnula od institucija, a čiji su članovi toliko nezavisni da su od njih 17 „čak 20 članovi opozicionih stranaka ili su to bili“ i u kojoj se nalazi bivši guverner Dejan Šoškić poznat po tome što „najsramnije vređa Vučića, i još pokušava da upravo on optuži nekoga za krađu“. A da bi blaćenje Šoškića dobilo na težini pomogao je i stranačkim saopštenjem član predsedništva SNS Aleksandar Jakšić: „Dejan Šoškić, svakim javnim nastupom pokazuje da ne postoje granice licemernosti i nemoralnosti pojedinaca koji su sami sebe proglasili elitom. Osoba koja je udžbenički primer korupcije i kojoj je jedina kompetencija za utvrđivanje bilo kakve korupcije bogato lično iskustvo iz te oblasti, smatra da je pozvana da drži moralne pridike čitavom našem društvu“.
Može dijalog sa svim profesorima, ako među njima nisu Ivanka Popović, Miodrag Jovanović, Tanasije Marinković, ali i Jovo Bakić, za koga je Vučić ocenio da je glavna zvezda studentskih protesta
Večernje novosti su se posvetile istraživačkom novinarstvu i otkrile ko su sve USAID plaćenici među njima, čime su potpomogle da se bar donekle razreši i dilema – ko su ta fantomska bića iz inostranstva koja su dala tri milijarde evra da bi rušila Srbiju. Među korisnicima se nije našla ni Vlada a ni Ana Brnabić, ali je Vučić našao nekoliko meta da uperi prst – direktora neprofitne organizacije Centra za praktičnu politiku Dragana Popovića koji je plaćen „spolja“ da bi „pravio plan za blokadu Autokomande“, a i oni koji studentima pripremaju „gozbu“ od prasetine a ne parizera, za koje mi naivno verujemo da su samo obični srpski građani koji ih dočekuju. Jedino nam nije objasnio da li su oni koji plaču i grle studente narod ili holivudski statisti koje „banda iz USAID-a i NED-a“ iznajmljuje.
Očito je da ni opozicija, ni komisija, ni civilni sektor nisu ti koje vlast želi da sasluša. Ali se stiče utisak da to nije ni ProGlas. „Ja znam da bi oni voleli da dođu bezbolno na vlast. A da dođu na vlast, ja mogu da prihvatim samo kada pobede na izborima. I siledžija Bjelogrlić, i nesposobna Ivanka Popović i onaj što još misli da se ne zna za njegova brojna krivična dela sa Pravnog fakulteta, uskoro će da sazna“, objasnio je Vučić u jednom od retkih obraćanja u kom je preskočio bljuvanje po sudiji Miodragu Majiću, kao i pojašnjenje kome to već mesecima pripisuje krivična dela („ganja devojčice po toaletima“) a ima toliko jake dokaze da ni njegov lični tužilac Nenad Stefanović ne može po njima da postupa.
Ko to cmizdri jer hoće da ga ubiju
Ali vratimo se na Vučevićev vapaj za dijalogom i nadu da će „razum prevladati među studentima i profesorima“. Svim profesorima, ako među njima nisu Ivanka Popović, Miodrag Jovanović, Tanasije Marinković, ali i Jovo Bakić, za koga je Vučić ocenio da je glavna zvezda studentskih protesta i dodao: „On je sramota. Sramota za Srbiju da je to profesor i sramota da je taj bilo šta, bilo kome“. Takođe, ako nije ni Dinko Gruhonjić koji se drznuo da nakon milionitog targetiranja od strane Vučića uzvrati: „Stičem utisak da on jako želi da mene neko ubije“, što je podstaklo sedam SNS saopštenja u jednom danu. A ovako zvuči u izvedbi Vladimira Đukanovića: „Kada on iz svojih usta izbacuje fekalije po Srbiji nazivajući je deponijom za ratne zločince, to je valjda rečnik pun duše. No, kada mu se saspe istina u lice, a to je činjenica da je ideolog najgoreg antisrpskog ponašanja na državnom univerzitetu, e onda cmizdri kako će navodno neko da ga ubije. Čovek je baš onako jedan dripac i ljudsko smeće.“
Spisak nepodobnih profesora je dug i baš se širi tako da se na njemu našao i Filip Ejdus koji je proglašen za „antisrbina“ zbog svog jevrejskog porekla, ali i svi nastavnici koji su u štrajku jer ih je Milena Popović, udovica Olivera Ivanovića i jurišnica SNS, optužila da rade nešto što nisu ni ustaše – uskraćuju pravo deci na školovanje.
Spisak nepodobnih profesora je dug i baš se širi tako da se na njemu našao i Filip Ejdus koji je proglašen za „antisrbina“ zbog svog jevrejskog porekla
Dakle, dijalog je lekovit, ali veoma ograničen – očito su u igri ostali samo studenti iako ih je najveći uvoznik naprednjačkih glasova Milorad Dodik nazvao „smradovima“. A da i „našim“ naprednjacima nisu po volji, objasnio je ministar u ostavci Darko Glišić: „Licemerno mi je više tih 15 minuta lažne žalosti za žrtvama. To je lažna žalost. A da ih pitate kad su poslednji put otišli da odaju počast svojim precima, svojim najmilijima koji više nisu s nama. Jeste možda otišli za letnje ili zimske zadušnice? Ili ste za jedne? Ili možda nijedne? Ili možda niste nikad u poslednjih godinu, dve dana otišli da zapalite sveću svojim najbližima? A sad tobože odajete počast nekome koga i ne poznajete. Ime im ne znate.“
Pa s kim onda poštena i konstruktivna vlast da razgovara? Dok ne pronađe kandidata sama sa sobom, dobro zaštićena kordonom policije. Pa dok traje.
