Aktuelna vlast ima običaj da zaboravlja. I ne samo što ona zaboravlja, nego tera i nas, građane, da zaboravljamo ako joj nešto ne odgovara.
Počelo je davnih dana, od nekih naivnih obećanja, poput onog da se današnji predsednik države nikad ne bi kandidovao da bude predsednik ili onog da će biti ukinut namet na Javni servis ili onog da u penzije ne sme da se dira.
Poslednjih godinu i po dana vlast pokušava da nas natera da zaboravimo pogibiju 16 ljudi ispod nadstrešnice u Novom Sadu, mada je jasno da od toga nema ništa
Brzo je eskaliralo. Obećavano nam je da će evo koliko sutra biti otkriveno ko su kompletni idioti koji su rušili u Savamali, a ne da nismo dobili imena tih idiota, već neki drugi idioti sada žele da zaboravimo da se to uopšte i desilo. O dva nedostajuća minuta sa naplatne rampe u Doljevcu, Vulinovoj tetki iz Kanade ili Sinišinim nekretninama u Bugarskoj da ne govorimo. Nizale su se afera za aferom, od kojih su mnoge, bogme, izrasle u ozbiljne aferčine.
Tradicija amnezije
Poslednjih godinu i po dana pokušavaju da nas nateraju da zaboravimo pogibiju 16 ljudi ispod nadstrešnice u Novom Sadu, mada je jasno da od toga nema ništa. Sitne stvari kao što su Pokret za narod i državu ili pokretanje predsednikovog podkasta sada se već nižu svakodnevno i zaboravljamo ih jer su prosto previše sitne i nebitne. Zaboravili smo tako i Srbe s Kosova, one koji su krenuli pešice ka Novom Sadu, da podrže Vučića na velikom skupu, ali je taj skup otkazan, te su stigli samo do Beograda i to je poslednje što znamo o njima, niko ih nikada više nije video.
Poslednje što žele da zaboravimo su teroristi iz Kanjiže. Sećate li se toga? Grupa terorista htela je, kao, da napadne gasovod između Mađarske i Srbije, mi smo ih, kao, provalili i dali se u potragu, ne smemo ništa da vam pričamo, ali evo samo što nisu pohvatani, a kad propevaju, čućete neke neverovatne stvari, majkemi.
Sve se dešavalo baš nekako uoči izbora u Mađarskoj, očigledno je bilo da je Orban u kanalu, ali ne Dunav-Tisa-Dunav, nego njegov rejting, pa su mnogi nagađali da je ova akcija usluga mađarskom prijatelju, ali nije mu na kraju mnogo pomoglo. Srpski predsednik se srdio na one koji su iznosili takve tvrdnje, videćete vi, reče on, mi smo ozbiljna država, nema sa nama zajebancije, ali malo ko mu je verovao jer naša država prosto ima tu tradiciju zaboravljanja terorističkih napada i ovo bi bio samo još jedan u nizu.
Psihološko oružje za masovno uništenje
Počev od 99 ubica iz Jajinaca preko motorizovanih terorista na Topčiderskoj zvezdi, pa sve do snajperista kod spomenika Stefanu Nemanji, ne samo da nijedan takav slučaj nije dobio epilog, već se vlast pomalo i ljuti kada ih neko na to podseća. Možda prosto nemaju vremena i resursa da reše te slučajeve, jer znate kako je, ipak su sve antiterorističke snage usmerene na obračun sa studentima iz pokreta Stav i Sviće koji su, ako pitate državu, najveći teroristi od svih koje smo nabrojali ovde.
Zaboravili smo tako i Srbe s Kosova, one koji su krenuli pešice ka Novom Sadu, da podrže Vučića na velikom skupu, ali je taj skup otkazan, te su stigli samo do Beograda i to je poslednje što znamo o njima, niko ih nikada više nije video
I tako sada država želi da zaboravimo i tu Kanjižu. Najbolje bi bilo ako bi postojao neki lek ili sredstvo za brisanje pamćenja, pa da se to jednostavno da ljudima da popiju i da onda nastavimo sa svojim životima. Za jedan deo građana stvar su rešili tako što im svakodnevno sipaju Informer i Pink direktno u mozak, ali jedan deo koji nije izložen ovim oblicima psihološkog oružja za masovno uništenje i dalje pita i zapitkuje i to sad već postaje pomalo iritantno.
Moraće definitivno da smisle nešto kako bi umirili javnost, a kad se već bave time, pa što ne bi ubili dve muve jednim udarcem? Ovih dana u jednoj drugoj aferi, istrazi ubistva na Senjaku, nadležni polako počinju za sve da krive konobara, pa se nemojte iznenaditi ako uskoro čujemo i da je taj nesrećnik kriv i za terorizam u Kanjiži. Ne zaboravimo da je u pitanju vlast koja je crtala penise po školama. Pa da li bi nas taj scenario zaista iznenadio?
