Jednog dana biće pitanje na kvizu kada je u Srbiji nezvanično prestala sa radom policija? I kada su ulogu čuvara reda preuzeli kriminalci u službi vlasti, robijaši sa privremenim statusom slobodnjaka?
Mogućih odgovora je mnogo. Mrtva trka, recimo, između Hercegovačke ulice i plantaže marihuane Jovanjica. Ili, rušenja helikoptera, u kojem strada šestoro odraslih i jedna beba, i smrti starijeg vodnika prve klase Dejana Stojkovića, pošto mu je pozlilo tokom vežbe na poligonu „Pešter“. U ponudi je toliko ozbiljnih afera čiji koruptivni potencijali nemaju ograničenja, kao što je rušenje nadstrešnice železničke stanice u Novom Sadu i šesnaest ugašenih života.
Moj odgovor na kviz pitanje glasi: Srpska policija ukinuta je onog časa kada je predsednik preuzeo (i otuđio) ona nedostajuća dva minuta snimka sa naplatne rampe u Doljevcu, koji krije tajnu kako je nastradala Stanika Gligorijević. Tim činom ozvaničeno je da predsednik sve može, jer smo mu to mi dozvolili.
Srpska policija ukinuta je onog časa kada je predsednik preuzeo (i otuđio) ona nedostajuća dva minuta snimka sa naplatne rampe u Doljevcu, koji krije tajnu kako je nastradala Stanika Gligorijević
Subjekat kojem je rečeno da je baš on bio za volanom automobila Koridora Srbije, a ne izvesni v. d. direktora, nagodio se po hitnom postupku. Zamena vozača ukalkulisana je „dobrovoljnim“ sporazumom, kako se to već u takvim situacijama radi, pa je kazna vremenom umanjena, a honorar povećan, i čitava priča počinje da klacka. A klackanje je omiljena predsednikova disciplina u kojoj nema premca, jer njega baš ništa ne obavezuje. Može da izvrće činjenice, da falsifikuje, da laže, da vređa sagovornike. Jer, operisan je od bilo kakvog stida i osećaja moralne odgovornosti za vlastite postupke. U Vučićevom svetu istina i laž su sinonimi. A kad se tako postave figure, samo nebo je granica.
I zato jedno predsednikovo PA ŠTA? ‒ omiljena fraza kojom odgovara na neprijatna pitanja nezavisnih medija o aferama i skandalima ‒ ima snagu najjače argumentacije. PA ŠTA? je univerzalna šifra posle koje nema objašnjenja.
Dugo očekivani snimak sa naplatne rampe Doljevac sem predsednika niko nije video. Pojela maca. Priču o vozaču neko vreme su vozali nezavisni mediji, ali do dana današnjeg ‒ a tome je prošlo već sedam godina ‒ ne zna se da li je vozač otišao na izdržavanje zatvorske kazne, ili miruje pritajen u nekoj fascikli srpskog pravosuđa. Međutim, to više nije tema. Sada je na repertoaru Kina, koja pokriva sav naš spoljnopolitički pejzaž. A bliži nam se i Ekspo. Zato što pre zauzeti lažnu perspektivu, zatrpati sve što je prethodilo, zaboraviti juče.
Zaseniti prostotu robotima koji u Kini igraju moravac.
U Vučićevom svetu istina i laž su sinonimi. A kad se tako postave figure, samo nebo je granica
Karnevalizacija naše stvarnosti nema kraja. Bauljamo iz laži u laž, zarobljeni samoobmanama, što dalje od suočavanja i buđenja. Tako Vučićev kartel drži u hipnozi svoje glasačko telo. A među njima nema nikoga ko bi se zapitao šta radi prvi čovek policije u društvu kriminalaca?
I šta građani Srbije uopšte slave na Dan policije 31. maja 2026. godine?
Slave napad pristalica SNS-a u Batutovoj ulici na Zvezdari na maloletne dečake i devojčice, dok policajci mirno stoje i posmatraju ne reagujući na nasilje? Slave masakr u Valjevu? Slave Dačića, Vasiljevića, Krička, Repca, koji su naređivali prebijanje studenata, dece i građana? Slave generalnu probu zvučnog topa? Slave sadističko batinanje, čupanje za kosu studentkinje, prećenje silovanjem, lomljenje vilica, hematome? Slave deceniju i po naprednjačkog kartela na vlasti?
A možda slave još jednu Alekovu i Andrejevu milijardu?
PA ŠTA?
