Srpski izbori bi sada već mogli da se tretiraju kao ozbiljna turistička atrakcija i da se prodaju strancima kao čista egzotika kakvu nemaju baš često prilike da vide. Piramide? Kineski zid? Ajfelov toranj? Gluposti! Ovo je prava stvar. Od naših izbora može da se napravi prava mašina za pravljenje para. Dobro, vladajuća klika je to već uradila, ali ako može da kapne i dodatna kintica, što je ne bi uzeli?
Prvo, izbori u Srbiji su veoma nepredvidljivi i nikad se ne zna kada će se desiti. Poput ćudljive biljke koja cveta jednom u 170 godina, pa marljivi biolozi pažljivo motre i obaveste sve ostale kad bi mogla da procveta, tako i izbori kod nas mogu da se dese bilo kad. Uglavnom su vanredni i to toliko vanredni da su maltene redovna praksa, a jedini „biolog“ koji zna kada će se ovaj naš cvet ukazati je predsednik Aleksandar Vučić.
Drugo, načini krađe, muljanja i mahinacija koji se koriste na izborima toliko su brojni da zaslužuju čitavu zasebnu turistička turu po celoj zemlji. Zamislite samo brojne grupice turista sa svih meridijana u Beogradu, kojima se vodiči entuzijastično obrate i saopšte program koji izgleda, recimo, ovako.
Strancima bi srpski izbori mogli da se prodaju kao turistička atrakcija. Nagrada onima koji pogode ko će na njima uopšte učestvovati može biti poseta RIK-u dok ne prebroji glasove, a do tada da gledaju predsednika koji je već počeo kampanju za sledeće izbore. Pa čekajte, gde bežite
„Dragi gosti, sada smo na Vračaru. Sa naše leve strane možete pogledati zgradu u kojoj je na 23 kvadrata prijavljeno 376 stanara, a nakon toga ćemo obići Beogradsku arenu, živopisno mesto u kojem se skupljaju glasači iz Republike Srpske i odatle šalju na radne zadatke, a nezvanično – snimaju film. Nakon toga putujemo u Malu Krsnu, gde ćete videti sveže asfaltiranu ulicu, koju su meštani dobili u zamenu za glasove, a zatim ćemo se zaputiti u Guču, ne zbog Sabora trubača, već ćemo obići mesto okršaja opozicionara Boška Obradovića i državne i stranačke funkcionerke Dijane Hrkalović, koja je u međuvremenu optužena za zaveru protiv države i sada okajava grehe na provladinim televizijama, a Boško Obradović danas… pa ništa! Molim vas da sve vreme samo pratite moj kišobran kako se ne biste izgubili, hvala. U nastavku ćemo obići i Vranje, tačnije pitoreskno selo Neradovac, gde je Savez vojvođanskih Mađara onomad osvojio 1.265 glasova. Šta je tu čudno? Pa to što u Neradovcu nema Mađara. Za njih su greškom glasale pristalice Miše Vacića. I ovo je, dragi gosti, samo deo ture. Ideja je da obilazite izborne znamenitosti sve do dana izbora, a na sam taj dan moći ćete uživo da vidite bugarske vozove, ljude sa duplim spiskovima, usporavanje redova na glasanju i ćelavce u crnim džipovima ispred glasačkih mesta. Molimo vas da se ne približavate ovim poslednjim i ne dajete im hranu, agresivni su i ’oće da ujedu. Hvala i uživajte u obilasku!“
Treće, osim što se nikad ne zna kada će izbori, sada se ne zna ni ko će tačno na njima učestvovati, a ko ih bojkotovati. Ovo je još jedna dodatna vrednost koju je našim uvek autentičnim izborima dala opozicija. Ona nije uspela da se dogovori da li će jedinstveno da bojkotuje ili da izađe na izbore, umesto toga su se pocepali na dve struje, tako da sada možemo pre izbora da za turiste organizujemo i svojevrsnu kladionicu u kojoj bi mogli da pogađaju ko će izaći na izbore, a ko ne.
Oni koji budu najbolji u pogađanju bi, kao bonus sadržaj, dobili posetu Republičkoj izbornoj komisiji u izbornoj noći i postizbornom periodu od mesec dana, jer se sa RIK-om apsolutno nikad ne zna koliko će im biti potrebno da prebroje glasove i proglase rezultate. A dok čekaju, mogli bi da gledaju predsednika koji je već započeo predsedničku kampanju za sledeće izbore. Pa čekajte, gde bežite?
