Od nas, građana koji se bore za demokratske društvene promene, zavisi to koliko će se Srbija razvijati i kada će i kako postati zemlja u kojoj se pristojno i dostojanstveno živi. To ne zavisi od Aleksandra Vučića. Od njega zavisi to koliko će još duboko i dugo Srbija propadati. Srbija se neće približiti Evropskoj uniji ako se mi, građani, za to ne izborimo, jer Aleksandar Vučić ne želi Srbiju kao uređenu, organizovanu i pravnu državu, zasnovanu na ideji pravednog, prosvećenog i solidarnog društva.
Na nama, građanima, je da štitimo i razvijamo resurse Srbije, jer pod Aleksandrom Vučićem je rasprodato sve što je najvrednije u zemlji. Kosovo je prepustio strancima, prirodna bogatstva poklanja strancima, a sada želi i obrazovni sistem da prepusti strancima.
I ta rasprodaja najvažnijih državnih interesa je ono što je njega i njegove partijske drugove učinilo milijarderima. Sada režim tu pljačku nastavlja sve brže i više, uz sve preciznije planove promene prebivališta, jer znaju da je kraj njihovoj političkoj karijeri, a i njihovoj karijeri slobodnih građana. Srbija ima najveći raspon između najbogatijeg i najsiromašnijeg stanovništva u Evropi. Mi, građani, smo ti koji moramo da zaustavimo dalje pljačkanje Srbije, a najbolje rešenje jesu prevremeni izbori, kako bi Srbiji otvorili put izlaska iz krize i put razvoja.
Strateško planiranje i organizacija
Ali da bismo postigli cilj – to da Srbija bude zemlja u kojoj se pristojno i dostojanstveno radi i živi, da bi izgradili pravedno, emancipovano i solidarno društvo – potrebno je da se mi, građani, ponašamo konstruktivno i odgovorno, ali i inteligentno. A to podrazumeva ozbiljno strateško planiranje i organizaciju. Ono što je širom Srbije tokom devedesetih godina demokratskim građanskim pokretima dalo snagu i omogućilo promene 2000. godine jesu planiranje i obuka, a rezultat je bila sinergija svih snaga koje su se borile za neke demokratske ideje i protiv diktatorskog režima. Nemati jednog ili nekoliko istaknutih lidera pokreta ne znači da nije potrebna ozbiljna organizacija, planiranje i razvoj znanja o tome kako se boriti protiv autokratije.
Rasprodaja najvažnijih državnih interesa je ono što je njega i njegove partijske drugove učinilo milijarderima. Sada režim tu pljačku nastavlja sve brže i više, uz sve preciznije planove promene prebivališta, jer znaju da je kraj njihovoj političkoj karijeri, a i njihovoj karijeri slobodnih građana
Studentsko-građanski pokret je vrlo umešno mesecima oduzimao Aleksandru Vučiću autoritet i legitimitet. Na poslednjim velikim protestima na Slaviji u Beogradu, studenti su rekli da više ne priznaju legitimitet vlasti i da žele nov društveni ugovor. I potpuno su u pravu. Sada je na svima zajedno, a posebno na demokratskim političkim partijama, zadatak da od Aleksandra Vučića oduzmu simbole državnosti, jer ih on odavno više, ne samo ne zaslužuje, urušava i ponižava, već je postao sramota za ono što država treba da predstavlja, a razmere njegove zloupotrebe institucija dovode u pitanje i sam smisao postojanja institucija. Čemu služi tužilaštvo danas? Čemu služi policija danas? Čemu služe ministarstva pravde ili obrazovanja danas? A njihov profesionalan i odgovoran rad nam je potrebniji nego ikada ranije.
Pomilovanjem osoba koje su u seriji proganjanja i napada udarcima bejzbol palicama najpre oborili devojku, a potom su nastavili da je udaraju nogama i palicama, nanoseći joj teške telesne povrede dok je bespomoćno ležala, Aleksandar Vučić je pokazao da je čovek koji je izgubio sve parametre za pošteno i da ne poseduje norme za civilizovano i humano ponašanje. Ali takvi su i svi oni koji su ga u tome podržali, a sede u Ministarstvu pravde ili pravosuđu. Užasno je znati da takve osobe predstavljaju najmoćnije osobe u zemlji koje upravljaju svim sistemima države.
Studentsko-građanskom pokretu je hitno potrebna promena paradigme
Pitanje opstanka i razvoja Srbije je pitanje koje mora da zavisi od nas, ne od njih. Ali to podrazumeva da se svi mi koji želimo da Srbija bude civilizovana i pravna država ponašamo konstruktivno i civilizovano. A to blokade ključnih saobraćajnica nisu. Konstruktivno, odgovorno, angažovano i efikasno je boriti se tako da oduzimamo resurse i onemogućavamo pristup državnim resursima onima koji sprovode urušavanje države, a nalaze se u Vladi Srbije i na nelegitimnim funkcijama po opštinama i državnim institucijama, kako bi ih sprečili da dalje devastiraju institucije i pljačkaju nacionalne resurse.
Sada je na svima zajedno, a posebno na demokratskim političkim partijama, zadatak da od Aleksandra Vučića oduzmu simbole državnosti, jer ih on odavno više, ne samo ne zaslužuje, urušava i ponižava, već je postao sramota za ono što država treba da predstavlja
Studentsko-građanskom pokretu je hitno potrebna promena paradigme, odnosno nova strategija. Mi, građani, treba da branimo i gradimo državne resurse i da sprečimo pljačku koju sprovode ljudi u vlasti. Znači blokada institucija koje se zloupotrebljavaju, a ne ulica. Građansko hapšenje korumpirane vlasti koja krši zakon i deluje protivno interesima građana, a ne blokada saobraćaja. Građani imaju i legitimno pravo da u sedištima svojih opština održavaju javno i transparentno sastanke i donose odluke o interesima zajednice, kao i da koriste druge javne resurse svojih opština.
Takva borba podrazumeva i bolju organizaciju od one koja trenutno postoji. Izvoditi ad-hoc reaktivne akcije, uz puno improvizacija na blokadama na kojima velika većina aktivista ne zna šta je plan za narednih sat vremena unapred, a kamoli za dan, dva… jednostavno nije dovoljno dobro, a brojne akcije pružaju čak mogućnost režimu da delegitimiše proteste. Takva taktika neće autokrate prisiliti na prevremene izbore, jer se oni naslađuju sukobima između građana.
U suštini, teorija društvenih pokreta nas uči tome da je pitanje uspeha pitanje resursa kojima raspolažete i strategije o tome kada ćete i kako te resurse koristiti.
Jedan od ključnih resursa jeste prostor javnih komunikacija, kolektivnih narativa i kulture sećanja, u šta spada i prostor političkih simbola. Više niko za Aleksandra Vučića i njegove poslušnike u Vladi Srbije ne treba da govori kao o predsedniku i državi. Da im pripisuje takva svojstva. Država smo mi! Oni su antidržavni jer su antisistemski. Mi, koji se borimo za pravedno i solidarno društvo, koji se borimo za profesionalne i odgovorne državne institucije, koji brinemo o budućnosti i otvaramo Srbiji perspektive za razvoj – mi smo država. A ne korumpiran sistem i organizovan kriminal koji je napravio Aleksandar Vučić. On može biti samo simbol dalje propasti. Zato treba prestati govoriti o tome da država sprovodi represiju. Represiju sprovode oni koji su oteli državu.
Studentsko-građanskom pokretu je hitno potrebna promena paradigme, odnosno nova strategija. Mi, građani, treba da branimo i gradimo državne resurse i da sprečimo pljačku koju sprovode ljudi u vlasti. Znači blokada institucija koje se zloupotrebljavaju, a ne ulica
Nadam se da će dovoljan broj građana prepoznati da je prava paradigma borbe za promenama u akcijama koje su konstruktivne, odgovorne i pomažu građanima, a usmerene su protiv kriminalaca koji zloupotrebljavaju institucije koje treba da služe za dobrobit i razvoj celog društva. Sila akcije ne treba da pogađa druge građane više nego režim i one koji nelegitimno upravljaju društvom.
Gore nego ikad pre
Nakon osam meseci borbe, situacija u medijima je gora nego ikada pre, pravosuđe funkcioniše gore nego ikada pre, stanje u obrazovanju je gore nego ikada pre, stanje u saobraćaju i urbanizmu je gore nego ikada pre, standardi ljudskih i radnih prava su gori nego ikada pre, masovno je ugrožena ljudska bezbednost po celoj Srbiji, ugled Srbije rapidno se urušava… I nijedan studentsko-građanski zahtev nije ispunjen.
Više niko za Aleksandra Vučića i njegove poslušnike u Vladi Srbije ne treba da govori kao o predsedniku i državi. Da im pripisuje takva svojstva. Država smo mi! Oni su antidržavni jer su antisistemski. Mi, koji se borimo za pravedno i solidarno društvo, koji se borimo za profesionalne i odgovorne državne institucije, koji brinemo o budućnosti i otvaramo Srbiji perspektive za razvoj – mi smo država
Teorija pokazuje da se socijalna, politička i ekonomska kriza prelivaju jedna u drugu, osnažujući se međusobno. Bez obzira na to što će Aleksandar Vučić biti najodgovorniji za svako buduće nasilje, mi, kao neko ko deli viziju drugačije Srbije, dužni smo da sprovodimo nenasilnu disciplinu i da sa drugim građanima delimo informacije, obrazovanje, empatiju i saosećanje. Sila da, ali ne nasilje. I inteligentno osmišljena strateška poruka i akcija.
I nije „obojena revolucija“, nego pravo, dužnost i nužnost borbe građana protiv eksploatacije u korist besprizornog bogaćenja povezanih lica na vlasti, dok brutalno gaze po pravima građana. Znači nije Džin Šarp, nego Stefan Hesel, heroj francuskog Pokreta otpora.
