Ko je kriv što Srbija tone u sve dublji mrak? Pa naravno – Mrdić. Svi su se trudili da „paket njegovih zakona“ ne prođe, ali Mrdić je pobedio. Ministarstvo pravde nije smelo da ga predloži – on ga je potpisao. Predsednik Srbije se zgražavao što ni javne rasprave nije bilo, a onda je, posle Mrdićeve medijske ofanzive, potpisao ko bela lala. U javnosti je brujao refren: „Mrdićevi zakoni, Mrdićevi zakoni“ i sve je dobilo gotovo mitski status. Je li to ptica, je li to avion? Ne – to je Supermen. Dijametralno drugačiji u svemu, a zove se – Mrdić.
Čemu ovaj igrokaz i ovakvi zakoni? Igrokaz je banalan, postav(k)a još banalnija: ako zatreba, za sve što u tim zakonima bude falilo kriv će biti Mrdić, a neće se braniti; naprotiv. Štrajkovao je glađu protiv sopstvene vlade – trenutak je tako nalagao. A ta robovska poslušnost vođi najbrži je put za meteorsko napredovanje u partiji. Na čelu su zvezde: Siniša Mali, Bata Gašić, odskora i Đuro Macut. Njihovo devizno bogatstvo mediji mere sa šest ili više nula na kraju, zašto bi Mrdić gore prošao?
Zar to nije zadatak državnog tužioca da ispita takve navode i pokrene postupak protiv naših novih mogula? Nije. Taj posao, u atmosferi institucionalne nevidljivosti, obavlja Zagorka Dolovac, tako što se nigde ne pojavljuje i ne radi ništa što bi smetalo vođi i SNS-ovom poretku. Ipak, negde je omašila. A znate li ko se danas bori protiv nje? Je li to ptica ili avion? Ne, to je Mrdić.
Čemu ovaj igrokaz i ovakvi zakoni? Igrokaz je banalan, postav(k)a još banalnija: ako zatreba, za sve što u tim zakonima bude falilo kriv će biti Mrdić, a neće se braniti. Naprotiv. Pa on je štrajkovao glađu protiv sopstvene vlade, jer je trenutak tako nalagao
Neustrašivo je optužuje za laganje javnosti, skrivanje predmeta, javašluk i privatizaciju tužilaštva. Što je najčudnije, od tog trenutka, Dolovac je počela da govori. Ne o SNS-ovim novim milionerima, nego onako, počela je da govori protiv vođe, malo li je? Pa dokažite sad da Zagorku iz žbuna nije isterao – Mrdić.
I onda iz medija stižu niski udarci, kažu da nigde ne piše koliko je fakulteta promenio, niti gde je sve studirao, ali da je „jednostavnom računicom lako izračunati da je predsednik skupštinskog Odbora za pravosuđe Uglješa Mrdić fakultet završio u 33. godini“. Kao da je to važno. Munjevito je stekao magistraturu pravnih i postao doktor ekonomskih nauka. Detaljima nema traga, ali koga je za to i briga?
Čemu Mrdićevi zakoni – trebalo bi i to objasniti. Jasno je: optužnica protiv ministra kulture Nikole Selakovića (kulturo, izvini!!!) upalila je alarm i unela strah u vladajuću garnituru. Šta onda vlast da uradi nego da pravosuđu oduzme pravo da se bavi pravosuđem? Pet zakona i jedan hrabri predlagač i stvar je – rešena!
Ova genijalno izvršena akcija imala je dva faula. Jedan je stigao od Venecijanske komisije, ali kako je objasnila predsednica parlamenta – ko njima klacka koske. Drugi faul, u žaru akcije, napravio je naš junak, Mrdić, u emisiji kod Jovane Jeremić. Usred priče da „njegovi zakoni“ donose nezavisnost sudstva, vraćaju oteto pravosuđe pod kontrolu Srbije, đavo se umešao u njena pitanja o usvojenim zakonima: „Zašto tako hitno? Zašto sada? Šta je razlog za ove izmene?“
Usledio je najpošteniji odgovor koji je moguće dati: „Mi smo morali da reagujemo jer je postojala realna opasnost da se hapse ministri“ A kud ode jedan…
Ko zameri Mrdiću na pogrešnim političkim procenama, nejasnim izjavama ili neodlučnosti u akciji – greh mu je na duši. A lepo je rekao „Da nismo doneli ove zakone, oni bi već krenuli da privode ljude.“
Je li to ptica? Je li to avion? Ne, to je mogao da odvali samo Mrdić.
