Ovogodišnji Transilvanijski međunarodni filmski festival održan je od 12. do 20. juna u Klužu–Napoka, na mađarskom Kološvar, najvećem transilvanijskom gradu u kome danas žive Rumuni i Mađari. Na obodu centralnog gradskog trga, prekoputa katedrale i spomenika velikom ugarskom kralju Matiji Korvinu rođenom ovde 1443. stoji spolja netaknut a unutra devastiran Hotel Kontinental. Ponosna zgrada koja bi mogla da bude jedan iz lanca najluksuznijih svetskih hotela, možda Kempinski, godinama ugošćuje jata golubova koji stvarajući body art skulpture od sopstvenog izmeta redizajniraju nekada elegantni enterijer. Pticama ubedljivu potporu pružaju i glodari i razni insekti kojih ima u izobilju u transilvanijskim šumama, što okružuju grad.
Hotel Kontinental kao umetničko delo u regresu „oslikan“ je u filmu Radu Žudea Kontinental 25 (nagrada za najbolji scenario na Berlinskom festivalu 2025) čija junakinja je profesorka srednje škole koja prolazi kroz krizu identiteta zbog potisnute napetosti između dva konstitutivna naroda Kološvara. Tinjajući antisemitizam, fenomen je kojim se Radu Žude kontinuirano bavi u svojim filmovima, koje je u protekloj deceniji radio do dva godišnje.
Sem enterijera Hotela Kontinental, izloženog stalnom regresu, sve okolo u Klužu odlikuje napredak i red. Domaćini tvrde da je to zbog agilnog gradonačelnika koji trotoare pretvara u lepa šetališta, odstranjuje automobile iz istorijskog središta grada, popločava ulice, otvara hotele, renovira bioskope. Pre dvadesetak godina, kada je TIFF stvoren, tadašnji gradonačelnik je, moguće po ugledu na Edija Ramu, svojevremeno gradonačelnika Tirane, koji je farbao fasade u crvenu boju albanske zastave, sve klupe u gradskim parkovima Kluža obojio u boje rumunske zastave. To je bila jedna vrsta patriotizma na delu. Promenila ju je nova vrsta patriotizma i međunacionalne tolerancije – znak da grad podjednako pripada svima.
Kako je pre dvadeset i pet godina (kada je začet) i dvadeset i četiri puta koliko je održan, rođen TIFF? Uz Mihaija Kirilova, umetničkog direktora, reditelj Tudor Đurđu najzaslužniji je za ovaj nastanak. Đurđu je u katalogu prvog izdanja TIFF 2002. objavio Deklaraciju iz Kluža: „Festival je rođen zato što je morao da postoji. Zato što niko nije verovao da se može dogoditi. Zato što su nam svi govorili da će biti veoma teško. Zato što mi Rumuni imamo tendenciju da odustanemo pre nego što i počnemo. Zato što festival znači filmove kao svakodnevnu hranu, važne goste, partnerstva, veze, imidž, lobiranje. Zato što smo jedina zemlja u Centralnoj i Istočnoj Evropi bez festivala dugometražnih filmova. Zato što je Kostinešti umro. Dešava se u Transilvaniji zato što nismo želeli da se desi u Bukureštu. A Kluž je grad s najviše ljubitelja filma u zemlji. Zato što samo izgovaranje imena Festivala već mnogo znači svakom stranom gostu (TIFF se izgovara isto kao i engleska reč thief, što znači „lopov“, koju mnogi politički nekorektni stranci povezuju sa Rumunima). Zato što festival živi kroz zajednicu koja ga okružuje.“
Beogradski Fest svojevremeno je prikazao prve filmove Kristija Pujua i Kristijana Munđua, na samom početku detekcije fenomena „novog rumunskog talasa“. Ovogodišnja Zlatna palma Kristijanu Munđuu za Fjord, Oskar za najbolji kratki igrani film Natali Mustas i Aleksandru Singu za Dve osobe razmenjuju pljuvačku, nominacija za Aleksandra Nanaua za isto priznanje za dokumentarni film Kolektiv i Zlatni medved Berlinala Radua Žudea za film Baksuzni seks ili luda pornografija, uz njegov Dnevnik jedne sobarice, prvi film realizovan za francuskog producenta a prikazan na programu Petnaest dana autora u Kanu, ubedljiva su potvrda reputacije kinematografije ove zemlje. Novi rumunski film nije pokret, već pojava plodne stvaralačke klime u susedstvu, koju stalno jačaju filmovi Andreja Užise, Kornelija Porumboja, Pujua, Munđua i najmanje prepoznatog Radua Munteana.
Svi oni vezani su za TIFF, ponajviše Porumboju, koji je posle svake nagrade u Kanu prikazivao filmove na ovom festivalu. Ove godine, TIFF je ponudio ukupnu retrospektivu njegovih filmova, uključujući i foršpan koji je Porumboju, posvećen fudbalu, svojevremeno radio za TIFF – režirao i odglumio u fudbalskom dresu.
Polujubilarni TIFF je prikazao tri filma koji su imali svetske premijere u Kanu – sem Dnevnika jedne sobarice, tu su i Otadžbina Pavela Pavlikovskog i Minotaur Andreja Zvjaginjceva. Logično je bilo očekivati da bude i pobednički film Fjord Kristijana Munđua. Ali film je izostao. Producenti očigledno pakuju kofere za Holivud, u susret Oskaru.
TIFF je stvoren da promoviše prvi ili drugi film mladog autora. Mihai Kirilov, umetnički direktor nije najsrećniji ponudom savremenih debitantskih filmova koji treba da čine kor njegovog programa. „Današnji filmovi pate od hronične nemoći, od nedostatka stvaralačkog nerva: oni su prihvatljivi, predvidljivi, ’u redu su’, kao da rade na autopilotu, sliče jedan drugome zbog uočljivog konformizma autora. Sve je teže isporučiti program koji opravdava našu reputaciju agenta provokatora, ali da parafraziram Porumbojua − mi pravimo festival najbolje što možemo.“ U žiriju TIFF-a bila je srpsko-rumunska rediteljka Ivana Mladenović i nije imala lak zadatak da sa kolegama izabere najbolje. Istakao se srpski film Oče naš, Gorana Stankovića, koji je osvojio Specijalnu nagradu žirija, jednoglasno.
Lateralni programi nudili su veću mogućnost za kreativnost i doneli su niz zanimljivih filmova. Koka Đerđa Palfija, igrani film u poznatom maniru talentovanog mađarskog reditelja (Štucavica, Taksidermija,..), sniman u Grčkoj o kokoški koja igrom slučaja izbegne neslavan završetak u loncu: pobegulja iz transporta koja upada u niz komično-tragičnih situacija, gradeći svoj samostalni put kroz život, kontrolišući ga u meri u kojoj je to moguće. Palfijev film je, naizgled basna za odrasle, zabavan i poučan.
Žude je slobodno adaptirao roman Oktava Mirboa Dnevnik jedne sobarice, štivo kome su se pre njega posvetili Luis Bunjuel sa Žanom Moro i nedavno Benua Žaku s Lejom Sejdu. Žude, zbog brzine kojom radi film za filmom, plemenito je motivisan sudbinom rumunske gastarbajterske sobarice u Francuskoj, ali nedovoljno rafiniran da bi bio u rangu filmova Erika Romera s njegovim diskretnim ali ubedljivim Basnama i poslovicama. Žudeov film oslanja se na dramaturgiju „ruskih matrjoški“ – lutaka koje staju jedna u drugu – koristi dve vrste pozorišnih inscenacija koje treba da akcentuju društveno i intimno stradanje rumunske sobarice.
Festival je, pored bogatog filmskog programa priredio i dve izložbe – fotografija Sema Šoua Draga Merilin i portrete gostiju Festivala, koji su u protekle dve decenije uslikani u ambijentu Hotela Kontinental. Osim Olivera Stouna, niko od slavnih gostiju nije zalazio u prašnjavi hotel da bi bio model za ovu izložbu, a na TIFF-u bili su mnogi slavni – Klaudija Kardinale, Sofija Loren, Alen Delon, Vim Venders, Nastasja Kinski, Tod Solonz…
Na početku Festivala, najavljeno je snimanje novog dokumentarnog filma o Nađi Komaneči što će, posle ostvarenja o teniseru Nastaseu, režirati Tudor Đurđu. TIFF je takođe prikazao njegov najnoviji film 3 dana u septembru, svojevrsnu commedia dell’arte, snimljen u tri kadra – dva u trajanju od po pet minuta i jedan – središnji koji traje 62 minuta. Film počinje od naizgled jednostavne situacije: četrdesetogodišnja Bjanka iznenada otkriva nešto što razara njenu ljubavnu vezu i nagoni je da odustane od planiranog venčanja, jer u njen dom dolazi devojka koja maše dokazima – pozitivnim testovima na trudnoću, a navodno je otac budući mladoženja. Od trenutka kada Bjanka počne da beži, to više nije samo reakcija na šok, već početak osamostaljenja. Film je prati u realnom vremenu, u dugom kadru, koreografisanom tako da primorski grad Eforie Sud transformiše u teritoriju haosa, čudnih susreta i istina koje neočekivano izlaze na videlo.
Polujubilarni TIFF je prikazao tri filma koji su imali svetske premijere u Kanu – sem Dnevnika jedne sobarice, tu su i Otadžbina Pavela Pavlikovskog i Minotaur Andreja Zvjaginjceva. Logično je bilo očekivati da bude i pobednički film Fjord Kristijana Munđua. Ali film je izostao. Producenti očigledno pakuju kofere za Holivud, u susret Oskaru.
