Iako se navodi da novouspostavljeni Belgrade Film Festival nije osnovan kao odgovor neodržavanju Festa, mnogo toga u vezi s ovom novom filmskom manifestacijom koja startuje 30. januara, neodoljivo podseća upravo na neke bezbrižne dane, kada se u javnosti u ovo doba godine govorilo više o aktuelnim dometima sedme umetnosti i kulture, a ne o nedaćama koje pritiskaju sa svih strana. Najpre, sam termin održavanja evocira, posebno vremešniju publiku, na stari termin održavanja Festa, koji je bio rezervisan upravo za poslednji vikend januara, da bi emigrirao zatim u nešto kasnije datume, ali uvek bi dolazio s početkom kalendarske godine, kada se i u svetu sagledavaju festivalski najuspešniji naslovi minulog perioda.
Druga očigledna sličnost jeste u fokusiranju grada u nazivu festivala, posebno što se insistira na engleskom nazivu Belgrade Film Festival, jer Beograd i jeste nekada bio svet, a Fest je bio jedan od njegovih zaštitnih znakova. Nekadašnji trend da Fest otvara pobednik filmskog festivala A kategorije, sada je pripao Belgrade Film Festivalu, pa ćemo tako prvog dana u MTS dvorani u 19 sati, videti poslednje ostvarenje Džima Džarmuša Otac, majka, sestra, brat, ovenčano prošle godine Zlatnom lavom u Veneciji. I konačno, koncept i programske celine neodoljivo liče upravo na one programe koji su donedavno fokusirali filmske naslove i kreirali ukus publike upravo – na Festu.
Tako se BFF u svom prvom izdanju sastoji od sasvim pristojnog broja od četrdesetak naslova poređanih u tematske blokove – Novi talasi, Pogled iza ogledala, Velike vizije, Zima u bioskopu i Specijalne projekcije. I sve je nekako odmah jasno. Festival će otkriti nova imena svetske filmske scene, predstaviti otkačene i drugačije filmove kojih više nema na repertoarima, doneti nove naslove već afirmisanih rediteljskih imena i pokušati da vrati publiku u bioskope. Za prestonicu koja nije imala filmski festival gotovo čitavu prvu polovinu prošle godine, ova zamisao je više nego intrigantna i ambiciozna.
I koji su to onda naslovi koje s nestrpljenjem očekujemo. Najpre neki sasvim drugačiji filmovi anglosaksonskog govornog područja. Prvi među njima je svakako možda i najbolji američki film prošlogodišnje produkcije Da imam noge, šutnula bih te. Taj film neobičnog naslova i jednako neobične radnje doneo je glavnoj protagonistkinji Rouz Birn prvu nominaciju za Oskara, iako ju je ova vrsna glumica sasvim sigurno odavno zaslužila. U stilu gotovo almodovarovskih heroina, Birnova igra ženu na ivici nervnog sloma, a čitav film u režiji takođe glumice Meri Bronstin duhovit je koliko je hororičan i autentičan. Njene kolege glumci, poput Kristen Stjuart, Harisa Dikinsona ili Eve Viktor, takođe su se dokazali i kao autori u svojim prvim rediteljskim uradcima, te ćemo na BFF videti i njihova ostvarenja. A koliko je nagrada kao što je Oskar izgubila i na značaju i na uticaju zbog lobiranja i pranja novca preko velikih filmskih studija, to svake godine dokazuje najmanje jedan film, koji upravo iz navedenih razloga biva oštećen, a sasvim sigurno je zaslužio nominaciju. To se ove godine dogodilo Evi Viktor, koju su svi videli među nominovanima za scenario svog sjajnog filma Oprosti, ljubavi, ali je izostala zbog daleko zvučnijih, a manje originalnih ostvarenja.
Za prestonicu koja nije imala filmski festival gotovo čitavu prvu polovinu prošle godine, zamisao novouspostavljenog događaja je više nego intrigantna i ambiciozna
A kad smo kod glumaca-reditelja, omiljeni dečko holivudskog filma Bredli Kuper snima već treći film za samo nekoliko godina, ali tvrdi da je Je l’ ovo čudo radi? njemu lično i najbliži, jer u njemu onistražuje izazove braka u srednjim godinama, roditeljstva i ličnih promena. Britansko-poljski film Dobar dečak šokantna je drama za koju njen autor Jan Komasa tvrdi da je inspirisana istinitim događajima. U njoj, jedan disfunkcionalan bračni par kidnapuje devetnaestogodišnjeg kriminalca kako bi ga konvertovali u „dobrog dečaka“, onakvog kakvim su ga oni zamislili. Emotivno razdoran je i Suvozač Herija Lajtona, slobodna adaptacija romana Adama Marsa-Džounsa, gde slučajni susret između mladog i neispunjenog čoveka sa zgodnim i harizmatičnim motociklistom prerasta u sadomazohistički odnos, koji odražava pravu sliku sveta u kome živimo, lišenog ljudskosti i poverenja.
Od renomiranih autora, na BFF stižu i nova ostvarenja Čen-vuk Parka, Fransoa Ozona, Tarika Saleha, Mišela Franka, Kler Deni, Naomi Kavaze, Fatiha Akina, Pabla Trapera, braće Darden, Agnješke Holand. Iako je teško od ovakvog sastava odabrati jedan naslov, pažnju svakako privlači nova adaptacija Kamijevog Stranca u interpretaciji francuskog majstora Fransoa Ozona, ali i neodoljiva satira iz Južne Koreje Bez izbora, kreirana u viziji majstora filma Čen-vuk Parka. Tu je i francuska rediteljka Lusil Hadžihalilović koja spaja svet filma sa svetom bajki u ostvarenju Ledena kula, dok se Benedikt Kamberbač bori s jednom čudnom prikazom koja opseda njegov dom ili podsvest svejedno, u filmu Pernato stvorenje Dilana Soterna. I poznata glumačka imena imaju nove naslove, pa su tako u programu filmovi Anđeline Džoli Couture, Džesike Čestejn Snovi, Vilijema Defoa Kasna slava, Meta Dilona Krik stražara i Džodi Foster Privatan život.
I baš kao što je Autorski festival nastao u godinama krize, kao odgovor na teško vreme devedesetih da bi zatim, vremenom, prerastao u najznačajniji i jedan od najvoljenijih filmskih događaja kod nas, tako čini se, na ruševinama savremenog društva, uspostavlja se jedna zrela i jasna filmska misao, za koju se već nadamo da će opstati. A da li će i kada Festa biti, još je otvoreno pitanje. I još je maglovitiji odgovor da li će imati ono poverenje publike koje je donedavno uživao.
