Posle nadzornog kapitalizma stupili smo u novu etapu informacionog doba – kolonijalizam podataka (data colonialism). Kolonijalizam nije nestao – dobio je novi oblik, kaže profesor medija Nik Kouldri u svojoj knjizi, Data Grab. On navodi da velike tehnološke kompanije otimaju naše najosnovnije prirodne resurse – naše podatke – i prepakuju informacije tako da mogu da ubuduće kontrolišu pažnju, kretanje onlajn, beleže i arhiviraju privatne komunikacije, odnosno sve to koriste za neki oblik manipulisanja.
Zašto baš taj naziv – kolonijalizam podataka? Kouldri je došao do zaključka da su razmere preuzimanja podataka toliko velike da je prirodna asocijacija bilo kolonijalno otimanje zemlje u 16. veku, kada su Španija i Portugalija iznenada shvatile da postoji potpuno novi svet koji mogu da prisvoje. Nismo bili prvi koji su smislili ovaj termin, ali smo bili prvi koji su ovo videli ne samo kao metaforu već kao novu fazu u evoluciji kolonijalizma, kaže Kouldri.
On je još ranije konstatovao da se korisnici interneta već suočavaju sa alarmantnim stepenom nadzora i da smo se na njega praktično navikli, prihvatili ga, što je samo dodatni podsticaj na organizovanu akciju u pravcu dekolonizacije interneta i emancipaciju naše želje i potrebe za vezama koje ostvarujemo onlajn.
Velike tehnološke kompanije otimaju naše podatke i koriste ih za neki oblik manipulisanja
Data kolonijalizam nije se desio iznenada, prethodio mu je niz trendova koji obeležavaju digitalnu stvarnost godinama unazad i koji reprodukuju neke od odlika geografskih kolonijalizama. Među njima su algoritamska diskriminacija i tzv. nevidljivi rad (ghost work). Algoritmi kreirani sa ciljem da automatizuju procedure i trenirani podacima prikupljenim u rasno, klasno ili rodno nepravednom društvu, neminovno repliciraju te nejednakosti i predrasude u svojim rezultatima. Nevidljivi rad je rad sa podacima potrebnim za podršku inovacijama AI, a njegova osnova je samo „prepisala“ istorijski ekonomski odnos između kolonizatora i kolonija – bivše kolonije postale su izvori jeftine radne snage i čvorišta za nevidljivi rad za američke i britanske kompanije.
Bezbroj primera data kolonijalizma dešava se svakodnevno, a jedan je i nedozvoljeno prikupljanje podataka pohranjenih na različitim servisima i upotreba tih informacija za vežbanje i učenje alata zasnovanih na veštačkoj inteligenciji.
Tako je Getty Images podneo tužbu protiv kompanije Stability AI, tvrdeći da je „ugrozila intelektualnu svojine Getty Images u zapanjujućim razmerama“. Stability AI je model koji pretvara tekst u sliku i koji je sposoban da generiše realistične slike uz bilo koji unos teksta – prema tužbi Getty Images, upravo su njihove fotografije, i to preko 12 miliona njih, bile neovlašćeno korišćene za stvaranje ovog modela. Ovaj spor, u kome se utvrđivalo kršenje autorskih prava na osnovu nedozvoljenog kreiranja skupova podataka za dalju komercijalnu upotrebu, može podstaći kompanije da pažljivije prikupljaju podatke na mreži. Kada su u pitanju naše privatne slike i video-snimci, poštovanje zakona o autorskim pravima i privatnosti postaje posebno važno. U svom serijalu AI Colonialism, MIT istražuje kako neetična upotreba veštačke inteligencije može da produbi globalnu nejednakost, konsoliduje korporativna bogatstva i kreira društva u kojima algoritmi dovode do diskriminacije i ugrožavanja pojedinaca ili grupa. Činjenica je da ukoliko želimo da koristimo brojne servise, onlajn usluge, digitalne platforme, ali i da bismo pristupili bazama znanja i informacija, najčešće moramo da otkrijemo različite aspekte svojih identiteta, da omogućimo nadzor nad svojim komunikacijama, ponašanjem, aktivnostima, pa čak i zdravstvenim stanjem. Svi ti podaci na dnevnom nivou daju dodatni zamajac data kolonijalizmu.
