Pre nekih 2.500 godina, kaže priča, Konfučija su pitali šta bi prvo uradio kad bi stekao apsolutnu vlast. „Ispravio bih nazive stvari“, odgovorio je. Promene u govornom jeziku, sugerisao je, omogućile bi mu da usmerava „vođenje poslova“ i osigura da „kazne i nagrade“ budu „prikladne“. Konfučije je razumeo da jezik nije samo deskriptivan, već i preskriptivan: oblikujući misao i diskurs on određuje smer akcija i njihove ishode.
Danas je američki predsednik Donald Tramp taj koji jezik nastoji da koristi za ostvarivanje vlastitih ciljeva. Otkako se vratio u Belu kuću, izdao je gomilu izvršnih naredbi čiji je cilj „ispravljanje“ jezika kojim se država u Americi dosad služila. Ovo uključuje i zabranu zaposlenima u saveznim institucijama da upotrebljavaju termine poput „diverziteta“, „jednakosti“, „inkluzije“, „klimatske krize“, „rodnog identiteta“ i drugih izraza korišćenih za označavanje seksualnih i rasnih identiteta koji, po njegovom viđenju, služe propagiranju štetne „vouk“ (woke) ideologije.
Trampova lingvistička represija ograničava sposobnost Amerikanaca da analiziraju, uče, napreduju i angažuju se u okviru otvorenog, dobro obaveštenog diskursa kakav jedna funkcionalna demokratija zahteva
Ovim orvelijanskim naredbama Tramp usmerava ishode tako što preoblikuje narative, menja prioritete, uklanja neprijatne istine. Zabranom termina „održivost“ otklanja se zabrinutost za očuvanje životne sredine. Zabranom svakog pomena „diverziteta“ prikrivaju se sistemske nejednakosti u društvu.
Iako se sadržaj nekih Trampovih dekreta poklapa s raspoloženjem javnosti – jedno istraživanje iz 2023, na primer, pokazalo je da većina Amerikanaca odbacuje ideju o postojanju više od dva roda – u celini posmatrano njima se potkopavaju, politizuju i diskredituju postojeći koncepti i značajni pravci intelektualnih i naučnih istraživanja. Drugim rečima, Tramp ograničava sposobnost Amerikanaca da analiziraju, uče, napreduju i angažuju se u okviru otvorenog, dobro obaveštenog diskursa kakav jedna funkcionalna demokratija zahteva.
Trampova lingvistička represija već je ministarstvu za državnu efikasnost (zapravo neformalnom telu koje, uprkos takvom nazivu, nije deo savezne administracije, prim.), na čelu s Ilonom Maskom, omogućila da poništi 85 državnih ugovora, ukupne procenjene vrednosti od milijardu dolara, a ticali su se programa diverziteta, jednakosti i inkluzije (DEI), te povećanja pristupnosti – često samo na osnovu onlajn pretraga dokumenata u kojima se ovi termini pominju, i to prepuštenih veštačkoj inteligenciji. Svako referisanje na klimatske promene izbrisano je s vladinih sajtova. Istraživački grantovi u kojima se pominju „klima“ ili „rasni dispariteti“ zamrznuti su. Muzejima koji promovišu inkluzivne narative, poput Smitsonijana, preti se uskraćivanjem finansiranja iz budžeta.
Kao što je Konfučije predvideo, ove promene proizvode efekat kamena bačenog u vodu. Korporacije poput Volmarta, Mete i Mekdonaldsa srezale su svoje DEI programe u strahu da bi im se u protivnom Trampova administracija osvetila.
Zabranom termina „održivost“ otklanja se zabrinutost za očuvanje životne sredine. Zabranom svakog pomena „diverziteta“ prikrivaju se sistemske nejednakosti u društvu. Istraživački grantovi u kojima se pominju „klima“ ili „rasni dispariteti“ zamrznuti su
Lari Fink, izvršni direktor Blekroka (jedne od najmoćnijih američkih i svetskih investicionih kompanija, prim.), bio je glasni pobornik intergrisanja načela zaštite životne sredine, društvene odgovornosti i savesnog poslovanja (ESG) u investicioni biznis. U godišnjem obraćanju kolegama iz 2020. konstatovao je kako je „klimatski rizik – investicioni rizik“, te da „portfoliji koji uključuju održivost i klimatsku politiku investitorima mogu da obezbede povraćaje bolje usklađene s rizicima“. Naredne godine je u obraćanju ESG pomenuo četiri puta, ukazujući na „premijum status održivosti“ koji uživaju kompanije s „boljim ESG profilima“. Ali u skorašnjem pismu investitorima Fink ne pominje ni ESG ni održivost, umesto toga se fokusirajući na „energetski pragmatizam“.
Ovo je odraz šireg trenda: velike banke i fondovi, od Goldman Saksa do Džej Pi Morgana, distanciraju se od obaveza po pitanju održivosti, zazirući od političkih i pravnih posledica koje bi mogle da uslede ukoliko to ne učine. Dau Džonsov indeks održivosti – dugo globalni standard korporativne ekološke i društvene odgovornosti – odlukom njegovog vlasnika, S&P Global, više se ne zove tako, već „indeks najboljih u klasi“.
Ove promene nisu samo kozmetičke; one investitorima šalju signal da održivost više nije među prioritetima. A uticaj tih promena će se verovatno osetiti i daleko izvan američkih granica, pogađajući institucije, korporacije i naučna istraživanja širom sveta. Uostalom, ekonomska dominacija Amerike daje joj i ogromnu moć uticaja na lingvističke standarde engleskog jezika, koji je lingua franca globalnog diskursa.
U jeziku evropske ekstremne desnice – oličene u Alternativi za Nemačku (AfD), francuskom Nacionalnom okupljanju i španskom Voksu – već se čuju odjeci Trampove retorike kada se, recimo, napadaju „vouk“ koncepti poput diverziteta i održivosti. AfD je tako poznata po odbacivanju mera održivosti, smatrajući ih simptomima „histerije“ koja je zahvatila nemačku industriju – što je sentiment koji deli i rastuća biračka baza ove partije.
Američke ambasade širom Evrope već su poslale pisma kompanijama i drugim entitetima koji posluju s američkom vladom u kojima se od njih zahteva da potvrde da ne sprovode DEI programe
Trampova lingvistička kampanja takođe bi mogla da, u vidu direktnog pritiska, utiče na kompanije i istraživački rad u Evropi. Američke ambasade širom Evrope već su poslale pisma kompanijama i drugim entitetima koji posluju s američkom vladom u kojima se od njih zahteva da potvrde da ne sprovode DEI programe.
Engleski jezik nam je zajednička alatka, ali se povija pred američkom političkom voljom, što znači da Trampov lingvistički rat preti čitavoj međunarodnoj zajednici, koja mora da očuva integritet svojih esencijalnih koncepata. Ključ nije u tome da se nađu novi načini na kojima bi se o tim konceptima diskutovalo, već da se njihovi nazivi i pozicije koje podrazumevaju potvrde kao univerzalne ideje čije značenje nadilazi pristrasne političke agende.
Evropska unija – koja ništa ne voli više od toga da stvarima daje imena – tu je očigledan kandidat za predvodničku ulogu. Ali Evropska komisija se zasad ne oglašava. Nijedan jedini visoko rangirani zvaničnik EU nije se javno snažno suprostavio Trampovim napadima na jezik. Evropa propušta veliku priliku da demonstrira principijelno globalno liderstvo u momentu kad nastoji da uveća svoju „stratešku autonomiju“ i osigura da koncepti koji je definišu ne budu svedeni na prazne reči.
Kao što se da videti na osnovu njenih naizgled beskonačnih proklamacija na temu „zelene tranzicije“ i „inkluzivnog rasta“, EU često i naširoko govori o održivosti i inkluziji. Ali joj isto tako često nedostaje rešenost da reči pretoči u akciju. Reafirmisati termine koje Tramp pokušava da izbriše zahteva konkretne politike, poput obavezujućeg EU okvira održivosti kojim se od korporativnog sveta zahteva da se pridržava ESG principa.
Trampov manjak posvećenosti očuvanju NATO rezultirao je zakasnelim političkim buđenjem Evrope; tako bi i njegovi napadi na jezik održivosti i inkluzije trebalo da posluže kao katalizator njenih aktivnosti na tim planovima – a u širem smislu posmatrano i njenog preuzimanja globalnog liderstva. Alternativa tome – dopuštanje da budućnost Evrope oblikuju unutrašnje populističke snage i spoljne manipulacije – formula je za produbljivanje njene ranjivosti i njenu dodatnu fragmentaciju. Na kraju krajeva, kad reči izgube svoje značenje, izgube i moć da inspirišu i ujedinjuju.
Copyright: Project Syndicate, 2025.
