Tekst „Biznismen upravljao državom iz sjenke“, u kojem je pomenuta i Antena M, medijska kuća na čijem sam čelu, jedan je u nizu tekstova koji sadržaj Naredbe za sprovođenje istrage, koju potpisuje troje tužilaca Specijalnog državnog tužilaštva , tretira bezmalo kao dokazanu istinu i na njoj zasnovanu pravosnažnu osuđujuću presudu. Tekstovi gotovo istovjetnog sadržaja objavljeni su u više režimskih glasila u Crnoj Gori. Posrijedi je praktično identičan obrazac po kojem Informer pokušava da kompromituje i kriminalizuje preostale kritičke prema vlasti medije u Srbiji. Zato sam iznenađen da je tekst objavljen na „Radaru“.
Svrha svih tih tekstova, uglavnom ogrnutih u poštovanje prava javnosti da zna, zapravo je nedozvoljen uticaj SDT na tu istu javnost i crnogorsko sudstvo, u slučaju u kojem još nije ni podignuta optužnica, a niko iz pomenutih medija još nije vidio tužioce, kamo li sudije. Autorka teksta „balans“ pokušava da napravi citiranjem jedne moje rečenice, s ciljem da njen uradak ne bude potpuno lišen „druge strane“, što je, kao što znamo, obaveza koja važi i za pošteno novinarstvo i za pravedno sudstvo. Teorijski, moguće je da se upravo ta citirana rečenica pokaže kao jedini istinit dio teksta „Biznismen upravljao državom iz sjenke“.
Dok slučaj ne dobije sudski epilog, kao glavni urednik i vlasnik Radija i Portala Antena M, dužan sam da ukažem na nekoliko konkretnih ogrešenja o istinu u tekstu, koje je autorka morala i lako mogla da izbjegne provjerom, kao i o njenom (tendencioznom?) zanemarivanju konteksta, čime upućuje čitaoce na pogrešne zaključke. Naravno, samo u dijelu koji se tiče moje medijske kuće.
Aleksandar Mijajlović ne samo da nije „direktno kreirao uređivačku politiku“ Antene M (istini za volju nije to nikad ni pokušao, ni direktno, ni indirektno), što ja u citiranoj rečenici i kažem, nego nije ni finansirao medijsku kuću na čijem sam čelu. Taj momenat je, saglasićemo se, jako bitan i odgovoran autor bi našao način da ga uvrsti u tekst. Bemax je, inače, demantovao spekulacije da je Mijajlović „neformalni vlasnik“ te kompanije pa je i to, po mom novinarskom razumijevanju, moralo naći mjesta u tekstu na koji reagujem. A ako sud utvrdi drugačije, biće prilike da se i to napiše. Ovako, preskakanjem takvih informacija autorka doprinosi utisku da su navodi iz Naredbe za sprovođenje istrage – činjenice.
Indikativno mi je da u tekstu nema ni riječi iz odgovora Ursule fon der Lajen na pitanje Antene M o ovom slučaju, niti iz odgovora ambasadora EU u CG Johana Satlera na pismo urednika targetiranih medija.
Moguće da bi čitaoce „Radara“ zanimalo i pomoglo im da stvore pravu sliku o događaju, pa i da povuku paralelu sa zbivanjima u vašoj državi, da je autorka našla za shodno da notira pozive iz struktura vlasti na naše gašenje i optužbe da smo krivi za „ubistva koja se dešavaju na ulicama“, izgovorene odmah nakon združene akcije SDT i uslužnih glasila režima?
Kao što bi istoj svrsi poslužila barem napomena da su moje komunikacije sa Mijajlovićem date bez konteksta, da se ne vidi na šta odgovaram ili o kojoj temi razgovaramo, osim u jednom totalno nebitnom slučaju. Sve skupa – dva pasusa ili manje od polovine stranice u posmatranom periodu od šest godina!
Umjesto daljeg ulaženja u detalje i analize, na kraju, uz srdačan pozdrav, citiraću koleginicu iz lista „Danas“ Ivanu Šundić Mihovilović koja je povodom SDT-ovog targetiranje posljednjih kritičkih medija u medijskoj koloniji Crnoj Gori, konstatovala: „Ni Vučićev režim nije išao ovako daleko“. Lijepo je znati da nemaju baš svi u Srbiji isti odnos prema nezavisnoj Crnoj Gori.
Darko Šuković
Glavni urednik Radija i Portala Antena M
