Da li veštačka inteligencija (AI) ima ogromnu moć da promeni ekonomiju i društvo pa je zbog toga jako puno novca investirano u njen razvoj? Ili je već toliko mnogo para uloženo u AI da ona zato mora biti tehnologija koja može dramatično uticati na ekonomiju i društvo?
Premda svaka generacija veruje da se upravo njoj dešava prvi put nešto izuzetno, istina je da istorija ima tendenciju da se ponavlja. Verovali ili ne, treći put u poslednjih 70 godina veštačka inteligencija obećava da će promeniti čovečanstvo. Vrlo brzo posle nastanka računara, eksperti iz ove oblasti su se okupili u toku leta 1956. na američkom univerzitetu Dartmut. Mnogo toga napisanog tog leta i danas je osnova ove tehnološke discipline. Interesantno je da su u radu ove letnje škole pored predstavnika akademske zajednice bili prisutne i relevantne tehnološke kompanije. Jedan od inicijatora radionice, profesor Marvin Minski sa MIT-a, pored toga što mu pripisuju da je iskovao izraz veštačka inteligencija, presudno je uticao na odnos popularne kulture prema veštačkoj inteligenciji.
Posledice prevelikih obećanja iz 70-ih godina prošlog veka
Reditelj Stenli Kjubrik angažovao ga je kao stručnog konsultanta za čuveni film 2001: Odiseja u svemiru. U velikoj meri profesor Minski je uticao na oblikovanje sveznajućeg kompjutera HAL 9000. HAL-ov zaključak da ljudi ugrožavaju misiju te da bi zbog toga trebalo da budu „sklonjeni“ i dan-danas opterećuje naš odnos prema veštačkoj inteligenciji.
Tih 50-ih i 60-ih eksperti za veštačku inteligenciju nisu samo snimali filmove, već su nagoveštavali budućnost mnogo drugačiju od stvarnosti u kojoj se živelo. Mnoga njihova predviđanja su se obistinila, međutim ne u pet ili 10 godina, kao što su oni govorili, već je za to trebalo 50, 60 pa i 70 godina. Jednostavno, oprema i infrastruktura potrebne za ostvarenje ideja nisu bile dostupne, te je trebalo vremena da se one razviju.
Klaud tehnologija napravila je pometnju na IT tržištu. Majkrosoft je jedina kompanija iz stare garde koja se priključila grupi novih kompanija u oblasti informacionih tehnologija, Fejsbuku, Amazonu, Netfliksu i Guglu
Usled prevelikih obećanja koja se nisu ostvarivala, sedamdesete godine prošlog veka su za ljude bliske oblasti poznate kao prva atomska zima. Kao u pravoj atomskoj zimi, koja okuje ledom i zaustavi sve procese, tako je i oblast veštačke inteligencije otišla daleko od fokusa akademske zajednice i kompanija. Profesor Hinton, koji je u to vreme pisao svoju doktorsku tezu na temu neuralnih mreža, koncepta koji je doveo do poslednjeg dramatičnog napretka u oblasti, svedoči kako je vrlo često njegov mentor postavljao pitanje da li je siguran da želi da se bavi baš tom oblasti, s obzirom na to da je jako dobar doktorski kandidat.
Kao što posle zime dolazi proleće, i AI je dočekala bolja vremena, pa su je osamdesete i devedesete ponovo stavile u žižu javnosti. Razvojem takozvanih ekspertskih sistema, veštačka inteligencija je ponovo pobudila očekivanja i predviđanja budućnosti koja će se dramatično razlikovati od postojećeg trenutka. Istina, ekspertski sistemi su sposobni da pomognu prilikom donošenja odluke. Vrhunac njihove moći je pobeda IBM-ovog računara u šahovskoj partiji nad tadašnjim neprikosnovenim šahovskim šampionom Garijem Kasparovom 1996. Međutim, nisu uspeli presudno da utiču na produktivnost u industriji, niti su menadžeri prihvatili da svoje odluke proveravaju sa pomenutim sistemima.
Jesmo li spremni za nove tehnologije i promene koje one sa sobom nose
Kompanije koje su se bavile veštačkom inteligencijom su ovom prilikom naučile da je jedan od najvećih izazova svih tehnoloških kompanija spremnost korisnika da prihvati nove tehnologije i promene koje to nosi sa sobom. Ponovo, usled velikih očekivanja a realno malog učinka, nasledila je još jedna AI zima. Prva decenija 21. veka nije bila naklonjena istraživačima i ekspertima iz oblasti. Premda su vredno radili na svojim istraživanjima, kompanije i finansijeri su tražili u nekim drugim oblastima takozvane transformativne tehnologije.
Ukoliko korisnici naviknu da im veštačka inteligencija prepričava novinske članke, mediji bi ostali bez pretplatnika, pa bi i firme koje se oglašavaju prestale da plaćaju reklame. A bez originalnog sadržaja, kako bi AI kompanije stekle sposobnost da „odgovore“ na postavljene upite
Rad se isplati, tako je bar u normalnom svetu. Neuralne mreže kao koncept od svog nastanka su izazivale pažnju, ali za njihovu primenu – s obzirom da, uprošćeno, obrađuju jako veliki broj podataka u kratkom roku – nije bilo adekvatne infrastrukture. Postojeći procesori jednostavno nisu adekvatno podržavali neuralne mreže. Pomenuti profesor Hinton, koji je tada radio, a i sada radi na Univerzitetu Toronto, sa svojom ekipom naučnika došao je na ideju da umesto regularnog procesora krene sa primenom takozvane grafičke procesorske jedinice.
Ko je igrao igrice u prošlom veku, seća se da su grafičke kartice, kako smo ih zvali, odnosno njihova „brzina“, presudno uticale na brzinu igrice, na grafički prikaz likova i dešavanja na našim ekranima. E, baš te „kartice“ su otključale mogućnosti veštačke inteligencije, i to je jedan od osnova koji čini kompaniju koja ih je pravila, Nvidija, jednu od najvrednijih na berzi danas.
Ekspertski sistemi su kao poslednju cool stvar pobedili čoveka u šahu. Neuralne mreže su svoj dolazak najavile pobedom u jednoj od najkompleksnijih igara. Igra Go je nastala pre 2.500 godina u Kini i veruje se da broj mogućih kombinacija u ovoj igri premašuje broj atoma u svemiru. Dakle, ozbiljno kompleksno. Kompjuter Deep Mind je 2016. pobedio tadašnjeg svetskog šampiona u igri Go, Lia Sebola, rezultatom 4:1.
U to vreme se okupila izuzetna grupa naučnika i istraživača, njih 10, u organizaciju koju su nazvali OpenAI (otvorena veštačka inteligencija). Pored izuzetnih naučnika, doktoranada iz najboljih programa, ovoj grupi su se priključili i uspešni preduzetnici kao što je Rid Hofman, osnivač Linkedina, te neizostavni Ilon Mask. O dogodovštinama, razdorima i moralnim dilemama ove grupe puno je pisano i zanimljivo je štivo na nivou ljubavnih romana.
Osnivači OpenAI – apostoli veštačke inteligencije
Svakako osnivači OpenAI gde god da su danas, postali su apostoli veštačke inteligencije koja već skoro dve godine doseže do svakog kutka javnog diskursa. Najistaknutiji su Sem Altman, direktor OpenAI, i danas njihov najveći konkurent a nekada saborac Dario Amodei, koji je sa grupom istraživača izašao iz OpenAI da bi napravili kompaniju Anthropic.
Od svih njihovih izjava pomenućemo da je gospodin Altman izjavio u julu 2021. da će biti razočaran ako veštačka inteligencija u sledećih 20 godina ne bude sposobna da organizuje i pošalje misiju u svemir. Gospodin Amodei je u aprilu 2024. podelio svoje stavove da će u sledećih 12 meseci veštačka inteligencija biti u stanju da zloupotrebi biološko i nuklearno oružje (podkast Ezre Klajna).
Sve ove izjave bi ostale na nivou samo štreberima zanimljivih emisija da se u našim životima nije pojavila poslednja inkarnacija primene neuralnih mreža, model za prepoznavanje govora ili poznatiji kao LLM (large language model). Ovi modeli su trenirani na osnovu velikog seta podataka da predviđaju koja je verovatnoća sledeće reči u nizu i to toliko brzo i efikasno rade da običan smrtnik ima utisak da mašina razume šta je pitana i poseduje znanje da odgovori.
Sem Altman je u julu 2021. izjavio da će biti razočaran ako AI u sledećih 20 godina ne bude sposobna da organizuje i pošalje misiju u svemir, dok je Dario Amodei u aprilu 2024. upozorio da će u sledećih 12 meseci ona biti u stanju da zloupotrebi biološko i nuklearno oružje
Jedan od velikih problema vezanih za LLM-ove nastaje već u toku njihovog treninga. Podaci koji se koriste najčešće predstavljaju nečiju intelektualnu tvorevinu. AI kompanije tvrde da njihovi modeli „samo čitaju“ javno dostupne informacije (tipa knjige i članke). Organizacije kao što je Njujork tajms se ne slažu sa tim pogledom, te su ih tužile. Sudski rasplet se očekuje, ali je od toga još bitnije da bi opstanak kreatora originalnog sadržaja bio doveden u pitanje ukoliko korisnici naviknu da im veštačka inteligencija, na primer, prepričava novinske članke. Bez korisnika koji dolaze na portal recimo Njujork tajmsa ne samo da bi pomenuta organizacija ostala bez pretplatnika, već bi i firme koje se oglašavaju prestale da plaćaju reklame, jer nema ko da ih čita. S druge strane ovo je problem i za LLM-ove, jer bez originalnog sadržaja, postavlja se pitanje na osnovu čega bi se oni trenirali i stekli sposobnost da „odgovore“ na postavljene upite.
Dok je trajala druga atomska zima u AI, sećate se početkom ovog veka, pojavila se kompanija sa ambicijom da preko interneta prodaje knjige. Kako bi bila uspešna u tome, kompanija Amazon je razvila tehnološko rešenje koje nazivamo cloud tehnologijom. U velikim računskim centrima, ogromna količina podataka se obrađuje neverovatnom brzinom, tako ukratko možemo opisati cloud tehnologije.
Ovo tehničko rešenje je napravilo pometnju na sceni kompanija koje se bave informacionim tehnologijama. Pomenuti Amazon je gurnuo u zapećak sve kompanije koje su krajem 20. veka stvorile ovaj lukrativni segment privrede (HP, Dell, IBM itd). Jedina kompanija iz stare garde koja se priključila novim cool kompanijama u oblasti informacionih tehnologija (Facebook, Amazon, Netflix, Google ili skraćeno FANG) je Microsoft. Pre svega zato što su sredinom prošle decenije odlučili da investiraju ogromne količine novca u data centre koji podržavaju cloud rešenje i da razviju stvarno dobro rešenje, koje je dobrim delom napravljeno u Microsoft razvojnom centru u Beogradu.
Sa razvojem veštačke inteligencije, kompanije sa cloud rešenjem postaju firme koje prodaju lopate u vreme zlatne groznice. Zato ne iznenađuje što je Microsoft već investirao 12 milijardi dolara u OpenAI, a Amazon do sada četiri milijarde u glavnog konkurenta, kompaniju Anthropic
Zašto je ova priča skrenula od AI u priču o cloud-u? Pomenuti LLM, od kojih je najpoznatiji ChatGPT, koriste neverovatne količine procesorske moći koju jedino cloud tehnologija može da obezbedi. Da se razumemo, cloud je i bez AI bio i te kako relevantan, ali sa razvojem AI, kompanije sa cloud rešenjem postaju firme koje prodaju lopate u vreme zlatne groznice da se tako izrazim. Da li vas iznenađuje da je Microsoft investirao 12 milijardi dolara u OpenAI, a Amazon do sada četiri milijarde u glavnog konkurenta Anthropic?
Dva stara i jedan novi problem
Pored ove dve kompanije, u poslednjih šest meseci investirane su značajna sredstva u AI kompaniju u Kanadi, Cohere, glavnog evropskog igrača, Mistral AI, arapsku vodeću kompaniju u ovoj oblasti, Falcon, japansku… U drugom kvartalu 2024, od aprila do kraja juna, više od 27 milijardi dolara investirano je u oblast veštačke inteligencije, navodi analitički sajt PitchBook, nakon što je u istu oblast u celoj prošloj godini investirano 29 milijardi dolara.
Čudi li vas da se svi konsultanti ovog sveta upinju da nam objasne kako je primena AI u svim oblastima našeg ličnog i profesionalnog života neminovnost? Ogromne količine novca, velika obećanja, neizostavno odbrojavanje do momenta kad će zaživeti opšta veštačka inteligencija, a vreme prolazi. Pored toga što treći deo o uticaju AI na čovečanstvo već sada jako liči na prva dva (velika obećanja od likova koji opčine medije, upitna spremnost i sposobnost korisnika da prihvati nove tehnologije), suočavamo se sa još jednim problemom.
27 milijardi dolara
investirano je u oblast veštačke inteligencije samo u drugom kvartalu 2024, od aprila do kraja juna, a u celoj prošloj godini u istu oblast uloženo je 29 milijardi dolara
Pomenuti cloud data centri koji omogućavaju da AI koristi gotovo neverovatne količine jako skupih procesora zahtevaju ogromne količine električne energije kako bi mogli da rade. Da bi se obećanja o sveprisutnosti AI u našim profesionalnim i ličnim životima obistinila, potrebno je da čovečanstvo dramatično poveća proizvodnju električne energije. Ukoliko želimo da ti izvori budu „zeleni“, nuklearna se nameće kao prvi izbor zbog svoje zrelosti i sposobnosti da se brzo implementira.
U poslednjih 70 godina smo o AI naučili da previše obećava, ali i da konstantno napreduje, samo su joj potrebni vreme i strpljenje. Hoće li investitori imati strpljenja da im se uloženo vrati? Da li će korisnici, kompanije pre svega, dovoljno brzo usvojiti AI alate, kako im se savetuje, kako bi se video uticaj AI na povećanje produktivnosti?
Potrebno je samo da postavimo prava pitanja i dobićemo sve odgovore od veštačke inteligencije. Sokrat nas je, međutim, naučio da je mudrost znati šta ne znaš. Pođemo li od premise da su suština znanja i inteligencije postavljanje pravih pitanja, nije li onda veštačka inteligencija namenjena samo malom broju mudrih, odnosno onih koji već poseduju dosta znanja o nekoj oblasti? Vreme će nam vrlo brzo doneti odgovore. Možda to i nije pitanje za sve nas. Pitanje za sve nas je da li pristajemo da se „cepaju atomi“ kako bi finansijeri i njihovi puleni videli da li su u pravu.
