Prvi električni automobil „fijat panda“, proizveden u pogonima Fijat Krajsler automobila (FCA) iz Kragujevca, biće predstavljen domaćoj javnosti u drugoj polovini jula, a serijska proizvodnja počeće u oktobru, potvrdili su Radaru izvori bliski menadžmentu ćerke firme Stelantisa. Svetska promocija „fijat grande pande“ zakazana je za 11. jul u Torinu, kada Fijat obeležava 125 godina postojanja i rada.
„Panda“ već nedeljama, ali u ograničenom broju, silazi sa proizvodnih linija i montažnih traka u Kragujevcu, a gotovi automobili se odmah maskiraju zaštitnim folijama da bi se njihov izgled sačuvao od očiju javnosti. Nakon promocije, proizvodnja će se postepeno povećavati i u oktobru bi, u dve ili tri smene, trebalo da krene serijska proizvodnja. Iako se u Kragujevcu ljubomorno skriva izgled šumadijske verzije, u FCA su za Radar potvrdili da se radi o „fijat grande pandi“, koja je nedavno uslikana na ulicama Torina.
Osim električnih, u Kragujevcu će se proizvoditi i hibridni model „grande panda“
Iz pogona FCA nedavno je izašla i hibridna verzija „grande panda“, sa pogonom na struju i motor sa unutrašnjim sagorevanjem, koja će se takođe prozvoditi u Kragujevcu, kao i električni sitroen „eC3“. Izvori Radara još nisu sigurni da li će u oktobru istovremeno startovati serijska proizvodnja sva tri ta modela, već su skloniji pretpostavci da će se najpre krenuti sa električnom „pandom“, a krajem ove ili početkom naredne godine i hibridne „pande“ i „eC3“.
Činjenicu da se Stelantis odlučio i za hibridnu verziju „pande“ poznavaoci tumače kao opredeljenje kompanije da igra „na sigurno“ i izbegne negativne efekte velikih kolebanja na svetskom tržištu električnih automobila. Tim pre što su hibridni modeli jeftiniji, a za mnoge vozače i još uvek prihvatljiviji. I radnici u FCA smatraju da je poslovna budućnost fabrike, a time i njihova egzistencija, sigurnija sa hibridima, nego samo sa električnim automobilima.
Činjenicu da se Stelantis odlučio i za hibridnu verziju „pande“ poznavaoci tumače kao opredeljenje kompanije da igra „na sigurno“ i izbegne negativne efekte velikih kolebanja na svetskom tržištu električnih automobila. Tim pre što su hibridni modeli jeftiniji, a za mnoge vozače i još uvek prihvatljiviji
Mada cene još nisu saopštene, pretpostavlja se da će električna „grande panda“, koja sa jednim punjenjem baterije može da pređe do 320 ili 350 kilometara, koštati oko 23.000 evra, sa dometom do 200 kilometara između 19.000 i 20.000, a hibridna verzija oko 15.000 evra, dok će „eC3“ sa dometom većim od 300 kilometara koštati 23.300 evra. Sitroen je najavio da će od 2025. cena verzije „eC3“ sa dometom do 200 kilometara biti 19.900 evra. Vlada Srbije odlučila je da kupovinu svakog domaćeg električnog automobila subvencioniše sa po 5.000 evra, što znači da bi jeftinija verzija „pande“ na struju koštala oko 15.000 evra.
23.000
evra će, kako se pretpostavlja, koštati električna „grande panda“ koja sa jednim punjenjem baterije može da pređe do 320 ili 350 kilometara, a oko 20.000 evra sa dometom do 200 kilometara
„Grande panda“ iz Kragujevca najpre će se prodavati na tržištima Evrope, Afrike i Bliskog istoka, ali će biti ponuđena i kupcima širom sveta. Stelantisu naruku ide i to što su SAD već uvele carine od 100 odsto, a od 1. jula i EU obračunava carinu od 38,1 odsto na uvoz kineskih električnih automobila. U EU kažu da je to bio jedini način da zaustave invaziju jeftinih kineskih električnih automobila, čije proizvođače država pomaže izdašnim subvencijama.
Neshvatljiva indolentnost države, manjinskog suvlasnika FCA
Istovremeno, zaposlene u FCA brine neshvatljiva indolentnost i nezainteresovanost države Srbije, manjinskog suvlasnika fabrike, koja se ugovorom sa Fijatom obavezala još 2008, ali još nije završila 25 kilometara dugu saobraćajnicu koja bi Kragujevac trebalo da poveže sa Koridorom 10, a železnička pruga Lapovo-Kragujevac-Kraljevo je u mnogo gorem stanju nego krajem 19. veka.
Stelantisu naruku ide i to što su SAD već uvele carine od 100 odsto, a od 1. jula i EU obračunava carinu od 38,1 odsto na uvoz kineskih električnih automobila. U EU kažu da je to bio jedini način da zaustave invaziju jeftinih kineskih električnih automobila, čije proizvođače država pomaže izdašnim subvencijama
Dok se vlast hvali brzim prugama od 200 na sat, njome vozovi „tutnje“ 27 kilometara na sat. Za 12 godina nije završena ni obilaznica oko Kragujevca. Sve to, naravno, neće sprečiti visoke državne funkcionere da se uskoro sjate u Kragujevac, na promociju „pande“. A do tada će nastaviti da se „preoravaju“ njive, na kojima se trasira Severna obilaznica, koja će zaobići i kompletnu industriju u gradu, što je najbolji dokaz koliko je rukovodstvu „balkanskog tigra“ stalo do sudbine „pande“.
Ugovor Vlade Srbije i Stelantisa o proizvodnji električnih i hibridnih automobila potpisan je pre više od dve godine, kada je Vlada iz budžeta uplatila 48 miliona evra. Od tada nije uradila ništa više, dok se Vlada Italije „rukama i nogama“ borila sa upravom Stelantisa da se Fijatovim fabrikama u toj zemlji obezbedi što više novih modela i posla. S druge strane, niko iz državnog vrha Srbije nije posetio fabriku u Kragujevcu u poslednje dve godine, a izvori Radara tvrde da ni predstavnici gradske vlasti nemaju nikakav kontakt sa menadžmentom FCA.
Iako je odavno najavljena rekonstrukcija dotrajalog mosta, koji spaja Bulevar kneza Mihaila sa glavnim ulazom u FCA, do sada on nije ni „pipnut“. Prvi tender za rekonstrukciju, koju delom finansira EU, raspisan je početkom godine, ali je u februaru poništen. Zbog čega, ne zna se. Novi tender raspisan je sredinom marta, a okončan 3. juna. Sa kakvim ishodom – ne zna se. Kao što se ne zna ni da li će radovi početi pre nego što se zahukta serijska proizvodnja u FCA.
Mnoge nepoznanice
Brine i to što se ne zna koliko će dobavljača FCA biti locirano u Kragujevcu i okolini. Američki Adient već je ugasio pogone za proizvodnju sedišta i još nekih pozicija, a i tu, kao i proizvodnju branika, instrument-tabli, obloga vrata i još nekih delova od Fijat plastika preuzeo je sam FCA. Ne zna se ni da li su još uvek na spisku kooperanata FCA proizvođač delova od plastike Sidžit, koji iz Kragujevca snabdeva i BMW, Landrover, Jaguar i Porše, kao ni ostali raniji dobavljači Fijata, koji su početkom prošle decenije u Kragujevcu sagradili pogone i distributivne centre.
Država nije ni pokušala da stimuliše razvoj domaće proizvodnje delova za ugradnju u automobile i da tako što više „lokalizuje“ proizvodnju vozila u kragujevačkoj fabrici. A upravo zbog niske lokalizacije proizvodnje (manje od 50 odsto delova i pozicija je domaće proizvodnje), automobili iz Kragujevca ne mogu da se prodaju na tržištima Evroazijske ekonomske unije – Rusije, Belorusije, Kazahstana i Azerbejdžana – i Kine, uprkos činjenici da Srbija sa njima ima sporazume o slobodnoj trgovini. Sporazum sa Kinom stupio je na snagu 1. jula. Možda će sve da bude jasnije posle 11. jula, kada se očekuje da će menadžment Stelantisa obznaniti većinu detalja vezanih za buduću serijsku proizvodnju električnih i hibridnih vozila u Srbiji.