Srbija je u poslednjoj deceniji pokazala vizionarski duh u razvoju digitalne infrastrukture, izgradnjom Državnog data centra u Kragujevcu i nabavkom prvog superkompjutera, izjavio je Mihailo Jovanović, direktor Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu 7. marta, na promociji najnovijeg plana aktuelne vlasti „Srbija 2030“, koji bi trebalo da zameni već zastarele propagandne planove „Srbija 2025“ i „Srbija 2027 – Skok u budućnost“. Naglašavajući da su znanje, podaci i tehnologija ključni resursi, bivši ministar telekomunikacija i informisanja rekao je da vlast želi da izgradi „suverenu, bezbednu, inovativnu, digitalnu Srbiju, državu koja sama upravlja svojom budućnošću“.
„Samo one zemlje koje uspeju da integrišu veštačku inteligenciju u proizvodnju i nauku, ostaće suverene, a za to moramo imati sopstvene temelje, sopstvene data centre i sisteme za kontrolu podataka… Zato planiramo da do 2030. izgradimo dva nova državna data centra, u Nišu i Novom Sadu, da proširimo kapacitete postojećih data centara u Beogradu i Kragujevcu na više od 200 megavata i da pojačamo kapacitet svih tih centara na jedan gigavat“, poručio je Jovanović.
Data centar umesto fabrike za proizvodnju veštačkih đubriva
Ne razmišlja, međutim, samo država o proširenju postojećih i gradnji takvih centara. Na istu ideju došao je i većinski vlasnik Promista, novosadski biznismen Nebojša Petrić, još jedan iz plejade onih koji su poslovnu imperiju značajno proširili u vreme vladavine SNS-a. I on je, kako Radar saznaje iz nekoliko različitih izvora, planirao da na mestu Azotare Pančevo, u komšiluku Beograda, gde su koncentrisani najveći klijenti, na obali Dunava, što značajno olakšava izgradnju sistema za hlađenje, podigne data centar, nekoliko desetina puta veći od državnog u Kragujevcu, čiji je kapacitet skromnih 14 megavata.
Iako je Azotara novim gazdama do kraja 2024. isporučila 19 miliona evra profita, Promist na tom mestu planira data centar nekoliko desetina puta većeg kapaciteta od državnog u Kragujevcu
Činilo se da sve ide kao po loju i da će to biti nova cigla u zidu koji je Petrić značajno nadogradio u poslednjih nekoliko godina. Ne samo što mu je matična firma, Promist, u kojoj petinu udela ima Danilo Tomašević, za pet godina, od 2020. do 2024, neto dobit uvećala skoro četiri puta i u tom periodu gazdama zaradila više od 42 miliona evra čistog profita, već i što je u međuvremenu postao i većinski vlasnik Azotare i Staklare u Pančevu. Obe je kupio u stečaju, Azotaru u maju 2021. za 5,5 miliona, a tri godine kasnije Staklaru za samo 372.000 evra.
Za nove gazde to je bio dobar posao, jer im je Azotara do kraja 2024. isporučila nepunih 19 miliona evra profita, tri puta više nego što su platili za obe fabrike. Ispostavilo se, međutim, da je Promist nije kupio da bi u njoj pokrenuo proizvodnju veštačkih đubriva, već je prvobitni plan bio da tu izgradi stambeno-poslovni kompleks za 19.000 stanovnika, po ugledu na „Novi Sad na vodi“, iza koga stoji Galens, čija je suvlasnica, sa udelom od 50 odsto, Petrićeva supruga Sanja. Druga polovina Galensa vlasništvo je Aleksandra Galića, koji je kao i većina biznismena bliskih vrhu vlasti deo zarađenog novca uložio u naprednjački investicioni fond Vista Rica. Konkretno, on je u taj fond uložio 15 miliona dinara, što je prava sitnica u odnosu na 16 miliona evra neto dobiti, koju je Galens ostvario od 2020. do 2024.
U međuvremenu je, očito, sazrela ideja da je još bolje od stambeno-poslovnog kompleksa na tom mestu izgraditi data centar, a sagovornici Radara koji su želeli da ostanu anonimni tvrde da je to u osnovi odlična ideja, koja je privukla pažnju velikog broja biznismena, jer bi vrednost projekta, kad bude završen, mogla da dostigne nekoliko stotina miliona evra.
U prilog ovom scenariju govori i to što je gradska vlast u Pančevu u septembru prošle godine stavila na rani javni uvid izmene i dopune Plana generalne regulacije, kojim se predviđa gradnja novog, praktično prvog privatnog data centra na prostoru sadašnje Azotare, zbog čega će biti srušeni mnogi od postojećih objekata. Iako se u tom dokumentu ne pominje investitor, više sagovornika je za Radar potvrdilo da se radi upravo o Petrićevom Promistu, a portal Forbs Srbija je objavio da bi taj planirani data centar uključivao 336 generatora i gasnu elektranu snage 650 megavata i sa tim kapacitetom bi bio među najvećim data centrima u Evropi.
Blokada računa kao grom iz vedra neba
Tim pre je kao grom iz vedra neba odjeknula vest da je račun te firme, prema podacima sa sajta Narodne banke Srbije, sedam dana, od 19. do 26. februara, bio blokiran zbog neizmirenog duga većeg od 2,3 milijarde dinara ili 20 miliona evra. Brzo se ispostavilo da je u pitanju sudski spor i da je Promist tužila američka Nitron grupa LLC, po čijem je nalogu javni izvršilac blokirao račune novosadske firme, zahtevajući da se prinudno, sudskim putem, naplate dva njihova potraživanja, prvo na 14,2 miliona i drugo na 5,8 miliona evra.
Predstavnici američke Nitron grupe tvrde da im Promist duguje oko 23 miliona dolara, a da je u međuvremenu novac prebacivao na račune povezanih firmi, Galens investa i Osid kapitala
Ovakav (ne)očekivani rasplet ili možda tek početak zapleta značajno je pokvario raspoloženje Petrićima, koji su samo desetak dana ranije svakako imali razloga za slavlje, kada je predsednik Aleksandar Vučić, koji za sebe smatra da je jedan od boljih poznavalaca domaćih vina, pohvalio vinariju Frug iz Sremskih Karlovaca. I ona je, naime, deo porodične imperije, osnovana je u aprilu 2019. i u startu je, doduše samo nekoliko meseci, njena vlasnica bila Sanja Petrić, a već godinama je pojedinačno najveći suvlasnik, sa udelom od 46 odsto Đorđe Petrić. Ortaci su mu još jedan član porodice Galić, Aleksandrov brat Bojan i Vojislav Marković, koji u toj vinariji imaju 35 i 19 odsto.
Poslovne i druge veze biznismena i urednika i vlasnika Informera
Koliko je nova srpska biznis elita međusobno povezana svedoči i to što je Vojislav Marković, manjinski suvlasnik predsedniku omiljene vinarije Frug, ujedno i jedini gazda firme Ledena iz Loznice. U njoj je do septembra 2020. bio direktor, a u to vreme, sve do 27. februara 2021, njen stvarni vlasnik bio je Petrić senior.
Pre toga, jedan od četvorice suvlasnika Ledene, do avgusta 2018, bio je Dragan J. Vučićević, predsednikov omiljeni novinar i glavni urednik Informera, a isti udeo od 25 odsto u toj lozničkoj firmi imao je i direktor Informera Damir Dragić. Petrić je tu hladnjaču otkupio od njih, kasnije je predao Markoviću, a Radar je već pisao da je vlast tu firmu 2016, kada su njeni suvlasnici bili čelni ljudi Informera, podržala subvencijom iz državne kase od šest miliona dinara ili 50.000 evra, a u bilansu uspeha je taj iznos proknjižen kao „prihodi od premija, subvencija, dotacija i donacija“.
Petriću i Danilu Tomaševiću situacija se u međuvremenu značajno iskomplikovala, pa nikoga ne bi iznenadilo ako to poremeti njihove odnose. Tim pre što nikada ranije nisu bili u situaciji da im se račun matične firme blokira za tako značajan iznos zbog neizmirenih obaveza druge, koju su zajednički kupili. A upravo to dogodilo se 25. februara, kada je na Azotaru iz Pančeva upisana zaloga, zbog koje bi ta fabrika, ukoliko se ne nađe neko drugo rešenje, mogla biti prodata da bi se namirili poverioci.
Ravnopravni ortaci u Galens investu koji stoji iza projekta „Novi Sad na vodi“ su Petrićeva supruga Sanja i Aleksandar Galić, koji je u fond Vista Rica uplatio 15 miliona dinara
Portal Forbs Srbija prvi je objavio da je tog dana u APR-u upisan „zaključak javnog izvršitelja od 20. februara i rešenje Privrednog suda u Novom Sadu od 12. februara, kojim se određuje sprovođenje izvršenja i to: plenidbom udela, upisom založnog prava na udelu, procenom, prodajom i pokretanjem izvršnog postupka radi prodaje 100 odsto udela dužnika u Preduzeću HIP Azotara Pančevo“. To založno pravo u Azotari upisala je Nitron grupa LLC, registrovana u američkoj državi Delaver. Ona od Promista potražuje 16,7 miliona dolara i taj dug dospeo je za naplatu 12. februara. Ta kompanija je, inače, bila jedan od glavnih dobavljača Promista, jednog od dva najveća prodavca mineralnih đubriva u Srbiji.
Hoće li se uz srpske sudove u ceo slučaj umešati i OFAC
Već sutradan, međutim, isti sud u Novom Sadu usvojio je žalbu Promista i rešenjem ukinuo založno pravo Amerikanaca nad Azotarom, a i na sajtu NBS se vidi da je račun Promista bio blokiran samo sedam dana, do 26. februara. U međuvremenu, 4. marta Nitron grupa je preko svog advokata podnela novi zahtev Privrednom sudu u Novom Sadu, a specijalizovani portali navode da je u pitanju spor vredan 678,3 miliona dinara ili nepunih 5,8 miliona evra. To se podudara sa pisanjem medija da se pred tim sudom vode dva paralelna postupka, jedan vredan 16,7 miliona i drugi od 6,8 miliona dolara. Oba postupka pokrenuta su 3. februara i u oba slučaja sud je posle samo devet dana, 12. februara, prvobitno presudio u korist Nitron grupe. Promist je na oba rešenja žalbe uložio 25. februara i obe su u roku od 24 sata usvojene.
To, međutim, nije bio kraj ove rašomonijade, jer je u sredu, 11. marta, dan nakon što je novi broj Radara otišao u štampariju, Privredni sud u Novom Sadu doneo novo rešenje o izvršenju, odnosno naplati dela duga od 6,8 miliona dolara, obelodanio je Forbs, dok je jedan specijalizovani biznis portal objavio informaciju da je pred tim sudom 10. marta Nitron grupa pokrenula novi sudski postupak vredan dve milijarde i 353 miliona dinara ili oko 20 miliona evra. Iako su izvršitelji o novom sudskom rešenju odmah obavestili NBS, ona do četvrtka u 15 časova nije blokirala račun Promista.
Danilo Tomašević, manjinski suvlasnik Promista, nije želeo da za Forbs komentariše bilo šta u vezi sa najnovijim zapletom, dok je predstavnik Nitron grupe Vilijem Otero rekao da je izvršni postupak obustavio prvostepeni, a ne apelacioni sud i da su time prekršena procesna pravila.
Suvlasnik vinarije Frug Vojislav Marković je jedini gazda Ledene iz Loznice. Pre njega vlasnik je bio Nebojša Petrić, koji je tu hladnjaču kupio od Dragana J. Vučićevića i njegovih ortaka
„Nitron razmatra sva raspoloživa pravna sredstva, a to uključuje dalju žalbu i alternativne mehanizme izvršenja u Srbiji i SAD. Promist duguje Nitronu približno 23 miliona dolara po osnovu komercijalnih transakcija iz 2023, za koje je Nitron u potpunosti ispunio svoje ugovorne obaveze. Od ključnog je značaja da je ovaj dug bio obezbeđen zalogom na robi uskladištenoj kod Promista. Ta roba je u međuvremenu nestala, ostavljajući Nitronovo obezbeđenje bez ikakve vrednosti, a dug u potpunosti nenamiren. Sredstva su izgleda usmeravana ka drugim subjektima, uključujući Galens invest i Osid kapital, kao i kroz isplatu dividendi. Nitron je ostao bez naplate dok je novac odlazio na druge strane. Smatramo da su to pitanja koja bi srpske vlasti, kao i drugi zainteresovani za integritet poslovanja na ovom tržištu, trebalo da postave“, rekao je Otero za Forbs.
Zašto su Amerikanci pisali Ivici Kojiću, šefu Vučićevog kabineta
Svesni kako stvari u Srbiji funkcionišu, zastupnici američke kompanije o problemu sa naplatom duga od Promista obavestili su i Ivicu Kojića, šefa kabineta predsednika Srbije Aleksandra Vučića. U toj prepisci, koju je objavio Forbs, zastupnici Nitron grupe izražavaju sumnju da je u ovom slučaju došlo do „kršenja sudskih praksi i pritisaka na pravosudne organe“.
„Sud koji je prvobitno izdao naloge za izvršenje prihvatio je žalbe Promista za manje od 24 sata i poništio sopstvene odluke. Nakon toga, Drugi osnovni sud u Beogradu preuzeo je kompletne spise predmeta od javnog beležnika pred kojim je dug“, navodi Nitron grupa, dok je Kojić u jednoj od poruka naveo da „Promist nema nikakve veze sa Vladom Srbije i kabinetom predsednika“, ali da je o svemu obaveštena potpredsednica Vlade i ministarka privrede Adrijana Mesarović „koja će pokušati da pomogne“. Portal je objavio i da ministarka Mesarović, odnosno pres služba njenog Ministarstva nije odgovorila na njihova pitanja da li je ona upućena u slučaj i da li je nešto preduzimala.
Amerikanci, dakle, sumnjaju da je novac iz Promista završio na računima povezanih firmi, jer je jedina vlasnica Osid kapitala Petrićeva supruga, dok joj je u Galens investu ravnopravni partner Aleksandar Galić. Uz to, njih dvoje su ortaci i u firmama Uni-Galens, GCR, HGS BKP, Luks 011, MIG metal, Zvezdara Galens invest, NS 021 grin siti, NS sejfti end sekjuriti… Analizom finansijskih izveštaja Forbs je ustanovio da je Promist 2023. i 2024. Galens investu uplatio dva avansa od 618 i 656 miliona dinara, a Osid kapitalu dve kratkoročne pozajmice od 260 i 166 miliona dinara.
Mnogo više od toga da li će te pozajmice biti vraćene, jer se novac zapravo vrti u krugu familije, većinskog vlasnika Promista brine strepnja da bi se mogle ostvariti indirektne pretnje Nitron grupe da Kancelarija za kontrolu strane imovine Ministarstva finansija SAD (OFAC) „ima široka ovlašćenja da sankcioniše pojedince i subjekte uključene u korupciju, ometanje mehanizama odgovornosti i aktivnosti koje podrivaju vladavinu prava u regionu Zapadnog Balkana“, a da su oni navodno o svemu što im se dešava u Srbiji upoznali nadležne organe SAD.
Zastupnici američke kompanije o dugovima Promista mejlom su obavestili i Ivicu Kojića, šefa kabineta Aleksandra Vučića, koji im je odgovorio da je obavestio ministarku privrede Adrijanu Mesarović i da će ona „pokušati da pomogne“
Na stranu što je i Nitron svojevremeno, kako piše Forbs, bio umešan u afere u Venecueli i Kolumbiji, jer je „stimulisao“ uprave tamošnjih državnih kompanija za proizvodnju mineralnog đubriva da im obore cene, da bi mogli što jeftinije da ih kupe. U svakom slučaju, utisak je da u slučaju Azotare nisu čista posla. I da će puno toga tek isplivati na videlo. Izvesno je samo da sve što se dešava nema veze sa ovdašnjim „vizionarskim duhom u razvoju digitalne infrastrukture“, već sa nekim drugim duhovima koji krase ne samo pojedine pripadnike srpske biznis elite, već i neke njihove kolege, strane investitore, koji se brzo balkanizuju.
