Na tekstove Svi teškaši na jednom mestu i Zvezdan Terzić gradi četiri solarne elektrane u blizini Rume, objavljene u Radaru danas je stiglo reagovanje pravnog zastupnika Zvezdana Terzića, advokata Nikole Ristovića. Reagovanje prenosimo integralno, uz redakcijsku opremu.
***
Povodom serije tekstova objavljenih na portalu Radara, u kojima se Zvezdan Terzić i druga lica pominju u kontekstu navodnih ulaganja u investicione fondove, porodičnih i kumovskih veza, broja privrednih subjekata, kao i ranijih sudskih postupaka, ukazujemo da objavljene informacije ne predstavljaju istinito, potpuno i objektivno informisanje javnosti, već selektivno i zlonamerno konstruisan narativ sa ciljem diskreditacije ličnosti bez iznošenja bilo kakvih dokaza o nezakonitom postupanju.
Iako se u tekstovima formalno ne tvrdi da je učinjeno konkretno krivično delo, način izlaganja činjenica, njihovo parcijalno izdvajanje i kombinovanje sa insinuacijama kod prosečnog čitaoca nesumnjivo stvara utisak da se radi o nezakonitom ili sumnjivom postupanju.
U tekstovima se stvara pogrešan utisak da samo vođenje postupka, ili činjenica da je neko obavljao odgovornu funkciju u vreme postupka, predstavlja dokaz nezakonitog ponašanja
U objavljenom tekstu od 4. decembra 2025 godine, na tendenciozan način je stvoren utisak da kompanija članova porodice Zvezdana Terzića posluje sa državnim organima ili državnim preduzećima, iako takva poslovna veza ne postoji. Kompanija ili druge kompanije u vlasništvu porodice Terzić, nikada nije zaključila direktne ugovore sa državnim subjektima, već obavlja poslove isključivo kao podizvođač privatnim privrednim društvima.
U tekstovima se namerno ističu okolnosti poput postojanja kumovskih i porodičnih odnosa, broja privrednih društava u kojima su članovi porodice uključeni, kao i činjenica da je Zvezdan Terzić u određenom periodu obavljao direktorsku funkciju. Nijedna od ovih okolnosti, pojedinačno ili u zbiru, ne predstavlja krivično delo, niti osnov sumnje u smislu krivičnog procesnog prava.
Potpuno je prirodno i očekivano da Zvezdan Terzić, kao dugogodišnji direktor najvećeg sportskog kluba na Balkanu, koji je pod njegovim rukovodstvom ostvario najbolje sportske rezultate još od osvajanja Kupa šampiona 1991. godine, ima širok krug porodičnih, profesionalnih i poslovnih veza. Postojanje takvih odnosa ni na koji način ne predstavlja sukob interesa niti zloupotrebu položaja, posebno imajući u vidu da se poslovne aktivnosti koje se pominju u tekstu odvijaju isključivo u okviru zakonitih, transparentnih i tržišnih tokova i da nemaju nikakve veze sa funkcionisanjem državnih organa.
U tekstu se selektivno i nepotpuno navodi da je Zvezdan Terzić bio predmet određenih sudskih postupaka, dok se u potpunosti izostavlja činjenica da je pravosnažno oslobođen po delu optužbi, dok je u drugom delu optužba odbijena. Pritom se zanemaruje i jedna ključna okolnost koja u potpunosti pobija insinuacije o navodnom uticaju vlasti. Zvezdan Terzić se 2010. godine samoinicijativno predao nadležnim organima, u vreme druge vlasti, te je odmah po predaji bio u pritvoru, zbog čega je predmet imao status naročito hitnog.
Ukoliko su nadležni organi tada raspolagali dokazima koji bi upućivali na njegovu krivičnu odgovornost, imali su više nego dovoljno vremena da u razumnom roku, koji kod pritvorskih predmeta naročito kratko traje, makar okončaju prvostepeni postupak. Činjenica da prethodna vlast, uprkos tome što je postupak vodila u uslovima pritvora i hitnosti, nije donela osuđujuću presudu jasno potvrđuje da za takvu presudu nije bilo dokaza, te da je oslobađajuća presuda u potpunosti zakonita i zasnovana na pravilnoj oceni izvedenih dokaza.
Sve ove informacije su javne i dostupne svima, te je autor teksta imao obavezu da iste proveri makar preko portala suda pozivom na broj predmeta. Dodatno, u tekstovima se stvara pogrešan utisak da samo vođenje postupka, ili činjenica da je neko obavljao odgovornu funkciju u vreme postupka, predstavlja dokaz nezakonitog ponašanja.
Takav pristup je pravno neprihvatljiv i suprotan osnovnim principima pravnog poretka. U demokratskim društvima, uključujući i Republiku Srbiju, vođenje postupka ne znači krivicu, niti predstavlja osnov za profesionalnu ili moralnu diskvalifikaciju. Brojni primeri iz domaće i međunarodne prakse potvrđuju da su i nosioci najviših državnih, sportskih i korporativnih funkcija obavljali svoje dužnosti dok su protiv njih vođeni postupci, uz puno poštovanje pretpostavke nevinosti.
Problematično je objavljivanje preciznih podataka o finansijskim transakcijama fizičkih lica, uključujući tačne iznose ulaganja u investicione fondove. Status javne ličnosti ne podrazumeva odricanje od prava na zaštitu privatnog i porodičnog života
U konkretnom slučaju dodatno je problematično objavljivanje preciznih podataka o finansijskim transakcijama fizičkih lica, uključujući tačne iznose ulaganja u investicione fondove. Takvi podaci predstavljaju lične podatke u smislu Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, a istovremeno su povezani sa bankarskim i finansijskim transakcijama koje uživaju poseban stepen zaštite u skladu sa Zakonom o bankama i pravilima o bankarskoj tajni. Objavljivanje ovih podataka bez saglasnosti lica na koje se odnose i bez postojanja jasnog zakonskog osnova predstavlja nezakonitu obradu podataka i ozbiljno zadiranje u pravo na privatnost, što na kraju može predstavlja i krivično delo iz čl. 146 st. 1 Krivično zakonika RS.
Status javne ličnosti ne podrazumeva odricanje od prava na zaštitu privatnog i porodičnog života, niti daje medijima neograničeno pravo da objavljuju detaljne finansijske informacije koje nisu u neposrednoj vezi sa obavljanjem javne funkcije. Evropski i domaći standardi jasno razlikuju legitimni javni interes od senzacionalističkog i zlonamernog prikazivanja ličnosti kroz parcijalne informacije i sugestivne konstrukcije. Pre objavljivanja spornih tekstova, redakcija nije zatražila izjavu, komentar ili pojašnjenje od Zvezdana Terzića ili njegovih punomoćnika, čime je dodatno povređeno pravo na odgovor i osnovni profesionalni standardi novinarske struke.
Objavljeni tekstovi predstavljaju skup poluistina, nepotpunih informacija i insinuacija, bez navođenja relevantnih izvora i dokaza, sa očiglednom namerom da se kroz narativnu konstrukciju stvori sumnja tamo gde ona pravno i činjenično ne postoji. Imajući u vidu navedeno, ukazujemo da cilj spornih tekstova nije bio istinito i objektivno informisanje javnosti, već kroz selektivno i zlonamerno iznošenje delimičnih informacija prikazati Zvezdana Terzića kao lice koje se navodno koristi nezakonitim uticajem, bez ijednog dokaza o postojanju krivičnog dela ili čak osnovane sumnje u smislu važećih propisa.
za Zvezdana Terzića
advokat Nikola Ristović
