Predsednik države krajem maja pohvalio se da je „prosečna plata na Vračaru od 1.635 evra“ ne samo najveća u Srbiji, već i da je „veća od evropskog proseka“. Jeste po običaju malo preterao, jer je u aprilu prosek u toj centralnoj beogradskoj opštini, ujedno najmanjoj po površini u Srbiji, bio 1.596 evra, a u prvih šest meseci ove godine 1.532 evra, ali to i nije neka vest, jer je Vračar decenijama u vrhu top-liste opština po visini primanja.
Aleksandar Vučić je, međutim, propustio priliku da predoči javnosti da ta opština, koja se prostire na samo 287 hektara, ima više poljoprivrednih penzionera od bar 30 srpskih gradova i opština. Vračar je prošle godine imao sedam puta više poljoprivrednih penzionera od Crne Trave, četiri puta više od Lapova, Dimitrovgrada ili Malog Zvornika. Na površini manjoj od one koju obrađuju mnogi ratari u Srbiji trostruko je više paorskih penzionera nego u plodonosnom Ćićevcu ili Malom Iđošu i dvostruko više nego u Surčinu i Novom Kneževcu.
Sa 415 poljoprivrednih penzionera Vračar je i ispred Zemuna (235), Majdanpeka (342), Lajkovca (251), Bosilegrada (287), Trgovišta (122), Vladičinog Hana (159), Batočine (347), Medveđe (237), Gadžinog Hana (378), Doljevca (301), Bele Palanke (177), Blaca (369), Kuršumlije (259), Priboja (217), Prijepolja (404), Bača (364), Bele Crkve (386), Plandišta (230), Nove Crnje (255), Čoke (167), Bečeja (331), Sečnja (231), Bačkog Petrovca (337), Beočina (111), Žablja (287), Temerina (214), Titela (218), Sremskih Karlovaca (36), Opova (325), Sente (399), Ade (345), Iriga (274)….
Šta su sve obećavali ministri Nedimović i Krkobabić
U Srbiji ova kategorija penzionera ubrzano (od)umire. Pre 13 godina bilo ih je 215.530, da bi leto 2025. dočekalo tek 126.237. Pre nepunih pet godina i na Vračaru ih je bilo 272 više nego lane. Taj broj je u uočljivom neskladu s onim koji žive na zemlji i od nje. Prema poslednjem Popisu poljoprivrede, tim poslom u Srbiji se bavi 1.150.653 lica.
Iako nemaju ni ambulantu, ni prodavnicu, a penzije su dobili zato što su im deca iz inostranstva plaćala doprinose, 79 odsto meštana sela Metriš je glasalo za SNS
Jasminka Vukić
Da ovaj problem reše prosto su se otimali Branislav Nedimović, jedan od 17 postoktobarskih, ujedno i najdugovečniji ministar poljoprivrede i Milan Krkobabić, samoproglašeni zaštitnik siromašnih i socijalno ugroženih. Obojica inače sa višegodišnjim ministarskim stažom.
„Poljoprivrednim penzionerima koji godinama nisu plaćali doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje, neće biti oduzete njive i druga imovina – brkove niko nije spominjao – već će im deo duga biti otpisan“, najavio je Nedimović davne 2017. Četiri godine kasnije obećao je zakonska rešenja u oblasti penzijskog osiguranja koja će, kako je rekao, kod poljoprivrednika „napraviti revoluciju“.
Ni rešenja, ni revolucije. Osim ako neko kao rešenje ne shvata sve češće smene na čelu tog resora. Nedimovića je, naime, u oktobru 2022. nasledila Jelena Tanasković, nju u maju 2024, Aleksandar Martinović, a njega u aprilu ove godine „povratnik“ Dragan Glamočić, koji je već bio na čelu tog resora od septembra 2013, do aprila 2014.
Ista meta, isto odstojanje
Osim ministara, malo toga se promenilo, pa bi se moglo reći, ista meta – isto odstojanje. Otuda i ne čudi što je 2023. Milan Krkobabić, kao prvi čovek Ministarstva za brigu o selu, uočio da je „ovaj sistem vezan za poljoprivrednike neodrživ, svi plaćaju isti doprinos od 6.600 dinara, bez obzira koliko hektara imaju“. Iako je, kako je priznao, sistem neodrživ, on se i dalje (p)održava. Uostalom, Krkobabić je nedavno posetio negotinski kraj i ni reč o poljoprivrednim penzijama nije rekao, iako ih Negotin u Borskom okrugu ima najviše – 1.960. Istine radi, u Boru i Majdanpeku kopaju, ali u rudniku. Tek Negotin ima više poljoprivrednih penzionera nego Bor, Kladovo i Majdanpek zajedno.
„Negotinski kraj ima dugu tradiciju poljoprivredne proizvodnje, ali je najveći broj paora penziju dobio zahvaljujući njihovoj deci, mahom zaposlenoj u skandinavskim zemljama. Oni su roditeljima uplaćivali doprinose. Njihov broj se, međutim, sada osipa prirodnim putem, jer ih je 2021. bilo 2.337, pa deca i unuci, rođeni u Švedskoj, Danskoj, Norveškoj nemaju više kod koga da dolaze“, objašnjava Jasminka Vukić, penzionerka, politikolog, nekadašnja novinarka više televizija u Zaječaru, Majdanpeku i Negotinu.
A raspoloženje te populacije sagovornica Radara ilustruje slikom poslednjih zaječarskih izbora iz sela Metriš: „Selo poput mnogih, na periferiji interesovanja i lokalne samouprave i ministarstava, već 15 godina nema ni ambulantu, ni prodavnicu… Na izbore su išli kao đaci, dvoje po dvoje i 79 odsto ih je glasalo za stranku koja ih je vratila u prošli vek“.
Ukoliko smo toliko superiorna ekonomija, kako tvrdi vlast, zbog čega najniža penzija u Srbiji nije, ako ne veća, onda bar ista kao i crnogorska, koja je 450 evra
Jovan Tamburić
Penzije do kraja 2027. ne bi smele biti niže od 55 odsto prosečne zarade u Srbiji, smatraju u Udruženju sindikata penzionera Srbije, Savezu penzionera Srbije i Udruženju penzionera Srbije Nezavisnost. Poljoprivredni penzioneri bi se pre uspeli na Mont Everest, nego što će njihova prosečna penzija dostići taj cilj. Ona u prosečnoj zaradi, bez poreza i doprinosa, učestvuje sa ponižavajućih 20,3 odsto, što govori o apsolutnom siromaštvu ove kategorije stanovnika. Prosečna paorska penzija prošle godine iznosila je 19.966, a u julu ove godine 21.972 dinara.
„Ukoliko smo toliko superiorna ekonomija, kako nas podučava vlast, pa nam zbog toga zavide druge države, zbog čega najniža penzija u Srbiji nije, ako ne veća, onda bar ista kao i crnogorska, koja je 450 evra“, pita Jovan Tamburić, predsednik Udruženja sindikata penzionisanih vojnih lica Srbije.
Na starima selo ostaje
Uzaludno čekajući da se to, ipak, desi neophodno je obratiti pažnju na alarmantni pad broja novopridošlih poljoprivrednih penzionera. Prvu penziju 2012. dobilo je 9.430 paora, dok je lane tu crkavicu prvi put primilo gotovo trostruko manje, samo 3.639 poljoprivrednika. Veći broj jedino je zabeležen kod trajnih obustava isplate penzija. Reč je o preminulim korisnicima. Prošle, 2024. bilo ih je 9.503, čak 5.864 više od novopridošlih.
Dok se ovdašnji zvaničnici zaklinju u stratešku poziciju poljoprivrede, kopni i broj osiguranika među poljoprivrednicima. Pre 13 godina bilo ih je 172.533, a krajem 2024. upola manje, što je posledica ne samo siromaštva, već i zapuštenog sistema. Da je suprotno, broj budućih penzionera ove kategorije nikada ne bi bio petocifren, kao danas. I to u zemlji u kojoj, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, ima 508.325 poljoprivrednih, od čega 506.000 porodičnih gazdinstava sa 2,2 prosečno zaposlena člana domaćinstva.
Ovaj sistem je neodrživ, jer svi plaćaju isti doprinos od 6.600 dinara, bez obzira na to koliko hektara imaju, izjavio je svojevremeno Milan Krkobabić. Iako je priznao da je sistem neodrživ, on se i dalje (p)održava
Da nevolja bude veća, skoro polovina (44,7 odsto) ih je starija od 65 godina, mlađih od 25 godina ima samo 0,9 odsto, a tek svaki 11. nosilac gazdinstva je mlađi od 40 godina. Prema podacima RZS, od ukupno 4.720 sela u Srbiji za jednu deceniju nestaće 1.200. Kako nam je krenulo, moguće je da se svi poljoprivredni penzioneri „presele“ na Vračar.
