Iako je odlazak u penziju i povlačenje sa funkcije izvršnog direktora automobilskog giganta Stelantis, koji okuplja čak 14 globalno prepoznatljivih brendova, poput Pežoa, Fijata, Opela, Sitroena, Krajslera, Džipa, Alfa Romea, Maseratija i drugih, najavljivao za kraj 2025, Karlos Tavares je, na iznenađenje čak i dela upućene javnosti, sa mesta prvog operativca te multinacionalne kompanije odstupio pre dva dana, u nedelju 1. decembra. Iz Stelantisa je saopšteno da je Bord direktora, kojem predsedava Džon Elkan, juče prihvatio ostavku Tavaresa, koji nije naveo razloge prevremenog napuštanja kormila Stelantisovog broda. U zvaničnom saopštenju kurtoazno su navedeni njegovi uspesi, ali je i konstatovano da su se poslednjih nedelja „pojavila različita gledišta“ između ključnih akcionara, Borda direktora i samog Tavaresa.
Sindikati tvrde da je u fabrikama Fijata u Italiji u prvih devet meseci ove godine proizvodnja smanjena za čak 31,7 odsto, na 387.000 vozila, na najniži nivo još od daleke 1956. U tim fabrikama, inače, može da se proizvede četiri puta više ili oko 1,5 miliona automobila godišnje
Upućeni u (ne)prilike na globalnom automobilskom tržištu smatraju da Tavares, do pre dva dana neprikosnoveni šef Stelantisa, koji je prošle godine zaradio čak 36,5 miliona evra, nije imao drugog izbora nego da se povuče sa čela četvrtog po veličini proizvođača automobila u svetu. Svejedno da li je odluku o ostavci doneo samostalno, ili pod pritiskom Borda direktora, jer se Stelantisov brod, kojim je Tavares kormilario od osnivanja kompanije, opasno naherio na sve uzburkanijem okeanu svetske automobilske industrije.
Kako su se Stelantis i Folksvagen našli u nebranom grožđu
Pred najezdom kineskih proizvođača, posebno električnih automobila, koji svojim jeftinim modelima preplavljuju svetska tržišta, vodeće evropske kompanije, pre svih Folksvagen i Stelantis, našle su se u „nebranom grožđu“. Za sada im, čini se, ne pomažu mnogo ni drastično povećane carine na uvoz kineskih vozila u zemlje EU od 17 do 35,5 odsto. Uprkos tome, Folksvagen planira zatvaranje tri od oko 20 fabrika u Evropi, otpuštanje nekoliko desetina hiljada radnika, smanjenje a potom i dvogodišnje zamrzavanje zarada za deset odsto, što je naišlo na negativne reakcije nemačkih sindikata i kancelara Olafa Šolca.
U ozbiljnim problemima je i Stelantis, čiji su prihodi u trećem ovogodišnjem kvartalu 27 odsto manji nego u istom periodu 2023, dok su akcije kompanije, u okviru koje posluje i kragujevačka fabrika Fijat Krajsler automobili Srbija (FCA), od početka godine na berzi u Milanu pale za više od 42 odsto.
Drastični pad prihoda i još drastičnije smanjenje vrednosti akcija kompanije logična su posledica teškoća u poslovanju Stelantisa kako u Evropi, pre svega u Italiji, tako i u Americi, gde je najavljeno odustajanje od izgradnje pogona u Mičigenu, i gde bi Stelantis, prema sporazumu sa Belom kućom, do 2027. trebalo da uloži 19 milijardi dolara u izgradnju pogona u onim saveznim državama u kojima je prethodno zatvorio svoje fabrike.
27 odsto
manji su prihodi Stelantisa u trećem kvartalu 2024. nego u istom periodu prošle godine, dok je tržišna cena akcija kompanije na berzi u Milanu od početka godine pala za više od 42 odsto
Pre mesec i po dana, 18. oktobra, oko 20.000 radnika demonstriralo je na ulicama Rima zbog najavljenih privremenih otkaza i prekida proizvodnje u pogonima Fijata u četiri italijanska grada. Sindikati tvrde da je u fabrikama Fijata u Italiji u prvih devet meseci ove godine proizvodnja smanjena za čak 31,7 odsto, na 387.000 vozila, na najniži nivo još od daleke 1956. U tim fabrikama, inače, može da se proizvede četiri puta više ili do 1,5 miliona automobila godišnje.
Uz sve to, Vlada Italije odlučila je da podršku domaćoj automobilskoj industriji do 2030. smanji za 4,6 milijardi evra, iako je Tavares nedavno u italijanskom parlamentu upozorio da ta zemlja ionako za tu podršku izdvaja znatno manje od ostalih velikih zemalja EU.
Nema serijske proizvodnje novog modela sa 800 zaposlenih, koliko ih je na platnom spisku FCA
U Stelantisu poseban problem, zbog slabog plasmana, imaju sa električnom verzijom fijata 500 pa je proizvodnja u fabrici Mirafjori u Torinu gotovo potpuno zaustavljena. Uprava je verovala da će električni fijat 500 na tržištu zameniti hibridnu verziju tog modela, ali se ispostavilo da će za to biti potrebno mnogo više vremena. A do tada proizvodne i montažne trake u Mirafjoriju, sa kojih je trebalo da silazi električna verzija, neplanirano miruju i proizvode samo – gubitke.
U takvom ambijentu sasvim je logično što ni u Stelantisovoj filijali u Srbiji, kragujevačkom FCA, serijska proizvodnja električne fijat grande pande neće početi do kraja ove godine, a kad će, pouzdano se još ne zna. Pojedini strani mediji nedavno su najavili da bi njena serijska proizvodnja u Kragujevcu trebalo da počne u ovom mesecu. Radar, međutim, saznaje da je proizvodnja u FCA poslednjih dana nešto veća nego ranije, da je ubrzano i zapošljavanje novih radnika, ali ne u meri koja bi obezbedila skorašnji start serijske proizvodnje.
Pojednostavljeno, nema prave serijske proizvodnje sa 800 ili neznatno više radnika, koliko ih je trenutno na platnim spiskovima FCA Srbija. Posebno ne u zimskim uslovima kad se, zbog grejanja hala, troškovi poslovanja drastično uvećavaju, pa simbolična proizvodnja ne može da ih pokrije.
U kragujevačkom FCA serijska proizvodnja električne fijat grande pande neće početi do kraja ove godine. Iako su neki strani mediji najavili njen start za decembar, prave serijske proizvodnje ne može biti sa 800 ili neznatno više radnika, koliko ih je trenutno na platnim spiskovima
Strahovanja kragujevačkih radnika uvećava i činjenica da se novi sitroen C3, koji se u Slovačkoj proizvodi u tri verzije – električnoj, hibridnoj i sa motorom sa unutrašnjim sagorevanjem – dobro pozicionirao na evropskim tržištima. A i C3 i grande panda su deo iste porodice i oba vozila imaju istu Stelantisovu platformu i praktično se razlikuju samo po dizajnu. Uz to, pojavio se i električni reno 5, za koji se procenjuje da će takođe biti ozbiljna konkurencija električnoj pandi iz Šumadije.
Stelantis je u Kragujevcu planirao i hibridnu verziju pande, ali se sa tom verzijom kasni. Uostalom, ceo razvoj do 2030. kompanija je bazirala na proizvodnji baterijskih električnih vozila (BEV). U martu 2022. Stelantis je predstavio svoj strateški plan „Dare Forward 2030“, po kom je kompanija planirala do 2025. da uloži 30 milijardi evra u osvajanje i razvoj četiri platforme, na kojima će do 2030. da startuje proizvodnja više od 75 modela električnih vozila. Po tom dokumentu, koji je još na snazi, Stelantis bi 2030. u Evropi prodavao samo električne automobile, dok bi njihov udeo na tržištu SAD bio 50 odsto.
Glavni zagovornik te i takve strategije razvoja bio je upravo Tavares. Suočen sa tržišnom realnošću da je tražnja za električnim automobilima mnogo manja od očekivane, morao je da plati cenu pogrešne vizije. Narodski rečeno, Tavaresa je „ubila“ struja. Možda su baterijska vozila zaista budućnost, ali do tada valja preživeti sadašnjost. Bar dok se ne stvore svi neophodni uslovi, a to pre svega podrazumeva niže cene i veću razdaljinu koju će ti automobili moći da pređu sa jednim punjenjem baterije. Pod uslovom da evropski proizvođači uopšte prežive, po mnogim mišljenjima, nelojalnu kinesku konkurenciju, čiju proizvodnju značajno subvencioniše država.
U Italiji mu nikad neće zaboraviti da je delove proizvodnje preselio u Srbiju, Slovačku i Poljsku
Karlos Tavares je slovio za menadžera koji je u najvećoj mogućoj meri insistirao na smanjenju troškova proizvodnje. U tom cilju je izmeštao proizvodnju iz razvijenih evropskih država, Italije i Francuske, u manje razvijene zemlje, u kojima su zarade zaposlenih, cene energije i ostali troškovi niži. Time se zamerao ne samo sindikatima, nego i vladama Italije i Francuske. Posebno italijanskoj, jer je proizvodnja u Fijatovim fabrikama u toj zemlji višestruko smanjena u odnosu na njihove raspoložive kapacitete.
Nije naodmet podsetiti i da je predsednik Borda direktora Stelantisa Džon Elkan potomak porodice Anjeli, tvoraca i najvećih akcionara Fijata koji, gotovo izvesno, nije blagonaklono gledao na činjenicu da je za proizvodnju električne i hibridne fijat grande pande odabrana Srbija, a ne neka italijanska fabrika. Kao ni na Tavaresovu odluku da se najnoviji, ujedno prvi električni model alfa romea proizvodi u poljskom gradu Tihi, što je izazvalo pravu buru nezadovoljstva u italijanskoj javnosti.
Tavares je bio glavni zagovornik strategije Stelantisa da 2030. u Evropi prodaje samo električne automobile, dok bi njihov udeo na tržištu SAD bio bar 50 odsto. Očito je morao da plati cenu pogrešne vizije. Možda su ta vozila zaista budućnost, ali do tada valja preživeti
Kako god, Karlos Tavares je prošlost Stelantisa. Ali, uprkos (ne)očekivanom povlačenju, imao je izuzetno uspešnu karijeru u evropskim i svetskim razmerama. Bivši portugalski automobilski trkač školovao se u Francuskoj, gde je poslovnu karijeru započeo u Renou, čiji je generalni direktor bio od 2011. do 2013. Nakon sukoba oko pozicije u grupaciji Reno – Nisan, 2014. je prešao u Pežo i od posrnulog francuskog giganta ponovo napravio uspešnu i profitabilnu kompaniju. Pod njegovim vođstvom PSA grupacija (Pežo – Sitroen) je od Dženeral Motorsa kupila Opel i njegovu britansku filijalu Voksol. Uspeo je da od Opela, koji je tadašnja nemačka kancelarka Angela Merkel, u vreme velike finansijske krize 2008. i 2009, spasavala od bankrota, napravi uspešnu kompaniju, a od PSA jednu od najprofitabilnijih automobilskih grupacija u svetu. Vrhunac njegove karijere je formiranje Stelantisa, koji je nastao u januaru 2021, spajanjem PSA (Pežo – Sitroen) i FCA (Fijat – Krajsler) grupe. Sa vrha je otišao pre dva dana.
Pre toga iz Stelantisa su, njegovom odlukom, morale da odu hiljade zaposlenih. Neki od njih, nažalost, za razliku od Tavaresa, još nisu ispunili uslove za penziju.