Za razliku od većine fabrika automobila u Evropi i Americi, u čijim pogonima se zbog slabe tražnje za električnim vozilima i sve jače kineske konkurencije, proizvodnja smanjuje ili povremeno obustavlja, a zaposleni šalju na plaćena odustva ili otpuštaju, situacija u Stelantisovoj ćerki firmi u Kragujevcu, uveliko je drugačija. U Fijat Krajsler automobilima Srbija (FCA), proizvodne linije i montažne trake se ubrzavaju, a broj zaposlenih povećava i dovođenjem radnika iz evropskih, afričkih i azijskih zemalja, kako bi se, bar sa godinu i kusur dana zakašnjenja, dostigla projektovana serijska proizvodnja od 500-600 vozila dnevno ili oko 150.000 godišnje.
Iz pogona FCA trenutno izlazi oko 400 automobila dnevno, uključujući i nezanemarljiv broj grande pandi sa benzinskim motorom, čiju je proizvodnju Radar prvi najavio početkom godine. Uprkos tome, dnevna produkcija je još uvek za 100 do 200 vozila manja od optimalnog broja, a taj minus u narednim nedeljama trebalo bi da bude „pokriven“ uvođenjem treće smene, koja bi punim kapacitetom trebalo da proradi do kraja godine.
Nova uzdanica grande panda sa benzinskim motorom
Trenutno se u FCA, shodno zahtevima kupaca, najviše proizvodi hibridnih, a potom električnih grande pandi, dok se proizvodnja „benzinca“ uhodava i ubrzava. U Kragujevcu očekuju da će u dogledno vreme ta varijanta preuzeti primat u proizvodnji, jer je nekoliko hiljada evra jeftinija od električnih i hibridnih „rođaka“, a uz to automobile na „struju“ tržišta nisu prihvatila onako kako su očekivali čelnici Evropske komisije i menadžeri vodećih evropskih kompanija.
U Kragujevcu očekuju da će „benzinac“ preuzeti primat u proizvodnji, jer je nekoliko hiljada evra jeftinija od električnih i hibridnih „rođaka“, a tržišta nisu prihvatila automobile na „struju“ onako kako su očekivali čelnici Evropske komisije i menadžeri vodećih evropskih kompanija
Jurnjava za Kinezima, koji su tehnološki odmakli, naterala je mnoge evropske proizvođače, uključujući i Stelantis, da ishitreno pređu na proizvodnju električnih automobila, što ih je, prema oceni bivšeg šefa Stelantisa Karlosa Tavareša, koštalo čak 50 milijardi evra, bez pravog rezultata. Naprotiv, većina evropskih kompanija prinuđena je da menja dugoročne planove, smanjuje proizvodnju, na duži ili kraći rok zaustavlja montažne trake i da smišlja rešenja za viškove zaposlenih.
Nemački div Mercedes Benc je do sada već otpustio oko 4.000 radnika, doduše uz izdašne otpremnine. Prema insajderskim informacijama, uprava kompanije je ponude za dobrovoljno napuštanje radnih mesta poslala na adrese čak 40.000 radnika, ne bi li smanjila troškove rada za milijardu, u okviru plana ukupnih ušteda od pet milijardi evra godišnje. Uz to, Mercedes je definitivno odustao od plana da do 2030. pređe na proizvodnju isključivo električnih vozila. Od slične ideje odustao je i Folskvagen koji, takođe, planira da, uz visoke otpremnine, otpusti do 35.000 zaposlenih.
Dok Mercedes i Folksvagen otpuštaju, FCA Srbija ne može da nađe dovoljno radnika
Stelantis slične probleme, bar za sada, ne rešava kao vodeće nemačke kompanije, masovnim otpuštanjima, mada je smanjio, a u šest fabrika – u Poljskoj, Francuskoj, Nemačkoj, Italiji i u dve u Španiji – privremeno je obustavio proizvodnju. Bivši šef Stelantisa Karlos Tavareš ovih dana pokušava da krivicu za loše poslovanje i neizvesnu budućnost evropske auto-industrije prebaci na Evropsku komisiju, a i sam je bio veliki zagovornik električnih vozila, zbog kojih je ta kompanija i sklopila ugovor sa Vladom Srbije da Kragujevac postane jedan od centara za proizvodnju električnih i hibridnih modela grande pande, za koje je Fijat verovao da će mu vratiti nekadašnju poziciju na globalnom tržištu.
Fabrika u Kragujevcu zbog niskih zarada ne može da obezbedi potreban broj radnika. Zbog toga je FCA, paradoksalno ali istinito, u boljoj poziciji od većine Stelantisovih firmi, jer ne smanjuje, već stalno uvećava proizvodnju. I ne otpušta, nego širom Srbije i sveta traži nove radnike
Fabrika u Kragujevcu, međutim, zbog niskih zarada ne može da obezbedi potreban broj radnika, a nije rešila ni problem snabdevanja delovima, pa porudžbine dilerskih kuća uveliko prevazilazile njene proizvodne mogućnosti. Zbog toga je FCA, paradoksalno ali istinito, u mnogo boljoj poziciji od većine drugih Stelantisovih firmi, jer ne smanjuje, već stalno uvećava proizvodnju. I ne otpušta, nego širom Srbije i sveta traži nove radnike.
U Kragujevcu se, takođe, proizvode i neki delovi koji se isporučuju drugim Stelantisovim fabrikama. Sve to omogućilo je da izvoz kragujevačke privrede u prvoj polovini ove u odnosu na isti period prošle godine poraste za čak 71,3 odsto, na 664 miliona evra, uz suficit u robnoj razmeni sa svetom od 352 miliona evra. Prema podacima Ministarstva trgovine, kragujevačka auto-industrija je za osam meseci ove godine izvezla automobile i delove vredne oko 300 miliona evra. Ili oko 100.000 evra po svakom od 2.800 do 3.000 radnika, koliko ih, prema različitim izvorima, trenutno radi u FCA.
U Kragujevcu zaposleni sa tri kontinenta
U fabričkom Sindikatu kažu da je u FCA Srbija angažovano oko 300 stranih radnika iz Evrope, Azije i Afrike, što je deset odsto od ukupnog broja. Njih 100 je iz Nepala i Bangladeša i u Kragujevac su došli posredstvom agencija za zapošljavanje. Još toliko ih je iz Stelantisove fabrike u Maroku, skoro 100 ih je iz Fijatovih fabrika u Italiji, a u međuvremenu je stigla i veća grupa „automobildžija“ iz Španije i Poljske. Očekuje se da će im se uskoro pridružiti i Francuzi, jer u fabrici za proizvodnju opel moke u Poasiju posla ima samo za polovinu od 2.000 radnika, s obzirom da je gašenje proizvodnje tog modela već najavljeno za 2028.
71,3 odsto
povećan je izvoz kragujevačke privrede u prvoj polovini ove u odnosu na isti period prošle godine, pri čemu je izvoz FCA do kraja avgusta dostigao vrednost od oko 300 miliona evra
Deo ovdašnje javnosti, međutim, brine za budućnost fabrike u Kragujevcu. Oni, naime, strahuju da bi ona, kad na evropskom i svetskom tržištu utihne interesovanje za hibridnom, električnom i benzinskom grande pandome, mogla doživeti istu sudbinu kao neke Stelantisove fabrike iz Italije, Španije, Poljske i Francuske, čiji su radnici, zbog smanjenja ili gašenja proizvodnje u tamošnjim pogonima, bili prinuđeni da dođu u Kragujevac.
Jesu zarade u Srbiji neuporedivo manje nego u Italiji, Španiji i Francuskoj, znatno manje nego u Poljskoj i Slovačkoj, ali su, ipak, bar duplo više negu u Maroku. Otuda i bojazan da bi se iz Šumadije jednog dana proizvodnja grande pande i još nekih modela mogla preseliti u Severnu Afriku, gde ima i dovoljno radnika, spremnijih da rade i za plate manje od 700 ili 800 evra. Tim pre što bi u tom slučaju automobili mogli da se do kupaca prevoze i brodom, a u Srbiji su troškovi transporta među najvišim u Evropi.
U FCA je već angažovano 100 radnika iz Nepala i Bangladeša, još toliko ih je iz Stelantisove fabrike u Maroku, skoro 100 iz Fijatovih fabrika u Italiji, stigla je i veća grupa radnika iz Španije i Poljske, a očekuje se da će im se uskoro pridružiti i Francuzi
Zaposleni u FCA smatraju da takva opasnost ne postoji. Tome u prilog navode da su Stelantis i država Srbija, kao manjinski vlasnik, u opremanje fabrike za proizvodnju električnih automobila pre dve godine uložili skoro 200 miliona evra, od čega je Srbija iz budžeta obezbedila 48 miliona, te da je sada jedna od najmodernijih fabrika te vrste u Evropi. Ukupno je, od 2010, u njenu izgradnju i opremanje uloženo oko 1,7 milijardi evra, što je kapital koji se, smatraju u FCA, ne napušta. Uz to, ističu i da će još dugo cene rada, energije i drugi troškovi poslovanja u Srbiji biti niži nego u zemljama Evropske unije.
I njih, međutim, onespokojava totalni nemar države. Iako je vlasnik trećine fabrike, država Srbija i kragujevačka gradska uprava odavno već nemaju nijednog predstavnika u Nadzornom odboru FCA, čime šalju poruku da ih fabrika i zaposleni u njoj interesuju kao lanjski sneg.
