Srpska privreda se ljulja. Spoljni deficit bode oči. Izvoz robe u prvih pet meseci ove u odnosu na isti period prošle godine povećan je, doduše, za 1,4 milijarde, sa 12,1 na 13,5 milijardi evra. Nažalost, uvoz je rastao još brže i u istom periodu je povećan za čitave tri milijarde, sa 13,5 na 16,5 milijardi evra. Automatski je i deficit trgovinskog bilansa porastao za 500 miliona, sa 2,5 na tri milijarde evra i najznačajnije je doprineo tome da minus na tekućem računu države do kraja maja poraste na 1,7 milijardi i za skoro milijardu premaši minus od 738 miliona evra, koliko je bio u prvih pet meseci 2024.
Problem je što se taj deficit mora pokriti, delom stranim direktnim investicijama (SDI), a delom kroz novo zaduživanje. Pri tome je priliv stranih investicija u međuvremenu skoro prepolovljen, jer su po tom osnovu u prvih pet meseci 2024. u zemlju ušle 2,2 milijarde, a ove godine samo 1,2 milijarde evra. Dodatno, strani investitori povlače novac, što dodatno produbljuje minus tekućeg računa države.
Stranci prvi put više novca iznose iz Srbije nego što ga u nju ulažu
Kao što je i na Linkdinu primetio Dejan Ćirković, ove godine su strani investitori prvi put iz Srbije izneli više novca kroz isplatu dividendi i kamata nego što su u zemlju uneli u vidu vlasničkog kapitala i kredita. Konkretno, od početka januara do kraja maja 2024, na ime SDI je u vidu vlasničkog kapitala u Srbiju uložena 1,1 milijarda, a kroz zaduženje još 481 milion evra. Istovremeno su sami sebi isplatili 652 miliona za dividende i 122 miliona za kamate što čini pozitivan neto ulaz od 831 milion evra.
Zbog rastućeg minusa na tekućem računu platnog bilansa dinar bi trebalo da oslabi. Da bi uprkos nepovoljnim trendovima on ostao stabilan i precenjen, NBS mora da interveniše, pa su za prvih pet meseci ove godine devizne rezerve značajno pale, za čak 1,9 milijardi evra
Ove godine u istom periodu strani investitori su u Srbiju uneli 648 miliona u vidu vlasničkog kapitala, a još 31 milion kroz nove kredite, dok su za dividende isplatili 877 miliona, a za kamate 153 miliona evra. Drugim rečima, izneli su 351 milion evra više nego što su uneli u Srbiju. Poređenja radi, u svim prethodnim godinama je neto ulaz sredstava od SDI bio pozitivan, pa je 2019. taj plus bio 1,4 milijarde, čak je i u godini pandemije povećan na 1,7 milijardi, a 2021. na rekordne dve milijarde evra. Od tada se, međutim, pozitivni saldo kontinuirano smanjuje, pa je u 2022. pao na 1,5 milijardi, naredne godine na 1,2 milijarde, a lane na samo 600 miliona, što se može videti i na grafikonu broj 1.
Grafikon 1. Neto priliv/odliv novca po osnovu stranih direktnih investicija u milionima evra
Do sada je neto bilans po osnovu SDI bio pozitivan, a ove godine, bar do kraja maja je neto negativan, što znači da vlasnici stranih kompanija više ne ulažu, već praktično izvlače novac iz Srbije. To i nije neko iznenađenje, jer su na takav scenario ekonomisti odavno ukazivali, a Fiskalni savet godinama upozorava da je iscrpljen dosadašnji model privrednog rasta, koji je aktuelna vlast bazirala na direktnim stranim investicijama i velikim infrastrukturnim projektima, koji se finansiraju iz budžeta, odnosno novim zaduživanjem.
Šta će biti s kursom
Dodatna nevolja je što pad priliva SDI i neto odliv novca imaju veliki potencijal da uspore privredni rast Srbije. To se, zapravo, već desilo. Evropska komisija u najnovijem izveštaju konstatuje da je ekonomski rast u svim zemljama Zapadnog Balkana između poslednjeg kvartala prošle i prvog tromesečja ove godine u proseku značajno usporen, sa 3,3 na 2,3 odsto, pri čemu je u Srbiji došlo do najvećeg usporavanja rasta proizvodnje, sa 3,3 na dva odsto.
Uz to, EK navodi i da je u većini zemalja, a posebno u Severnoj Makedoniji i Srbiji, smanjen priliv stranih investicija. U izveštaju se ističe i da su u nekim zemljama smanjene devizne rezerve, a povećana stopa inflacije. Ceo region, dakle, pati od sličnih problema, što negira tvrdnje zvaničnika da su za sve ekonomske nedaće u Srbiji krivi „blokaderi“.
Pad stranih investicija u Srbiji ima i posebnu specifičnu težinu. Neto dobit svih preduzeća u Srbiji lane je, prema podacima APR-a, bila 7,4 milijarde evra, a u platnom bilansu se može videti da je te godine profit preduzeća čiji su vlasnici stranci iznosio 4,1 milijardu evra (od te sume stranci su reinvestirali 1,5 milijardi, dok su 2,6 milijardi isplatili kao dividende). To, pak, znači da strane kompanije generišu 55, a domaće samo 45 odsto ukupne neto dobiti u Srbiji. Drugim rečima, profitabilnost domaćih firmi pada, a stranih se povećava.
Aktuelna vlast hvali se rekordnim deviznim rezervama, a one su u prethodnih pet godina u proseku bile dovoljne da pokriju vrednost uvoza za 6,3 meseci, dok su u poslednjih pet godina mandata bivše vlasti te rezerve bile dovoljne da pokriju prosečne troškove uvoza osam meseci
Pre tri godine ukupna neto dobit privrede iznosila je 7,4 milijarde evra, s tim što su tada kompanije u vlasništvu stranaca generisale 2,7 milijardi ili 36,5 odsto neto dobiti. Sličan odnos snaga bio je i 2023, kada su strane firme ostvarile 36 odsto ukupnog profita srpske privrede. Te godine ukupna neto dobit bila je 8,3 milijarde – stranih kompanija tri, a domaćih 5,3 milijarde evra. Sve se, međutim, preokrenulo prošle godine, u kojoj su strane kompanije profit uvećale sa tri na 4,1 milijardu, dok se dobit domaćih preduzeća strmoglavila sa 5,3 na 3,3 milijarde evra.
Naposletku, s obzirom na to da je do kraja maja 2025. pasiva u finansijskom računu platnog bilansa porasla za 2,1 milijardu evra, a da je priliv SDI bio samo 1,2 milijarde, posledica je rast javnog duga za oko 900 miliona evra.
Minus tekućeg računa platnog bilansa ima još jednu negativnu posledicu, koja se svodi na to da domaći privredni akteri više traže evre i dolare, nego što strani akteri traže dinar. To drugim rečima znači da bi vrednost dinara u odnosu na evro trebalo da padne ili, kako to ekonomisti kažu, da dinar depresira, a evro apresira. Ipak, naša je dika stabilan dinar, što u sadašnjim uslovima odgovara uvoznicima i šteti izvoznicima. Odgovara i investitorima, posebno u situaciji kada oni pojačano iznose dobit, pa sa manje dinara mogu da kupe više evra nego što bi mogli da se devizni kurs koriguje naviše. Konačno, odgovara i državi koja kroz precenjen dinar prikazuje niži javni dug izražen u evrima.
Od svih zemalja Zapadnog Balkana ekonomski rast u prvom kvartalu 2025. najviše je usporen u Srbiji, sa 3,3 na dva odsto. Uz to, u nekim državama, uključujući Srbiju, smanjene su i devizne rezerve i priliv stranih investicija, konstatuje Evropska komisija u najnovijem izveštaju
U situaciji kontinuiranog i rastućeg deficita tekućeg računa, stabilan, ali precenjen kurs dinara su omogućavali masivni prilivi SDI, kojih više nema, ali i značajne doznake iz inostranstva. I one, međutim, padaju, jer je priliv po tom osnovu u prvih pet meseci ove u odnosu na isti period prošle godine smanjen za oko 15 odsto, sa 1,5 na 1,3 milijarde evra. Stoga, da bi uprkos novim, nepovoljnim trendovima, dinar ostao stabilan i precenjen, Narodna banka mora da interveniše na deviznom tržištu da povećava i tražnju za dinarima i ponudu evra. Ishod je da su od decembra 2024. do maja 2025. devizne rezerve značajno pale za 1,9 milijardi, sa 29,3 na 27,4 milijarde evra i na tom nivou su ostale i u junu, što se može videti na grafikonu broj 2. Vredi pomenuti i da bi bez priliva SDI one pale za oko tri milijarde evra, što bi bilo jako opasno.
Grafikon 2. Devizne rezerve Narodne banke Srbije u milijardama evra
Istina o „nikad većem BDP-u i nikad većim deviznim rezervama“
Nije zgoreg i mala komparativna analiza eksterne pozicije Srbije na osnovu dva pokazatelja i to pokrivenosti uvoza robe i usluga deviznim rezervama i udela deviznih rezervi u BDP-u. Prvi pokazuje koliko meseci uvoza (robe i usluga) zemlja može da finansira iz deviznih rezervi, bez dodatnog priliva deviza od izvoza, stranih investicija ili kredita. Ovaj pokazatelj ukazuje i na stabilnost valute – veća pokrivenost znači manji rizik valutnih šokova i investicionu sigurnost jer signalizira investitorima da zemlja može da izdrži krizu ako dođe do pada izvoza ili stranih investicija.
Po kriterijumima MMF-a, minimum je da devizne rezerve mogu da pokriju vrednost tromesečnog uvoza i Srbija ga ispunjava, jer su u maju 2025. devizne rezerve bile 27,4 milijardi evra, šest i po puta veće od vrednosti uvezenih robe i usluga (4,2 milijarde evra). Primetan je, međutim, trend pada tog pokazatelja, jer su u prva tri meseca ove godine devizne rezerve mogle da pokriju 6,9 meseci, a prošle godine 7,3 meseca uvoza.
1,7 milijardi evra bio je deficit na tekućem računu države od početka godine do kraja maja i za skoro milijardu evra premašio je minus od 738 miliona evra, koliko je bio u prvih pet meseci 2024.
Indikativno je, takođe, da je u poslednjih pet godina, od početka 2021. naovamo, deviznim rezervama u proseku mogla da se pokrije vrednost uvoza za 6,3 meseci. S druge strane, u poslednjih pet godina mandata bivše vlasti, od početka 2008. do kraja 2012, deviznim rezervama je mogao da se pokrije uvoz od osam meseci, a najveća, rekordna pokrivenost od čak 9,7 meseci ostvarena je 2009, što je prikazano na grafikonu broj 3.
Drugi važan pokazatelj eksterne pozicije je udeo deviznih rezervi u BDP-u. I on pokazuje finansijske stabilnosti, jer veći udeo znači veću sposobnost da se odgovori na krize, spoljne šokove i očuva stabilnost valute. U prethodnih pet godina, od 2021. do prvog kvartala 2025, udeo deviznih rezervi u BDP-u je porastao sa 29,4 na 34,1 odsto, s tim što je lane bio 35,6 odsto. Prosečno je u poslednjih pet godina iznosila 32,5 odsto i tek je neznatno veća od 30 odsto, koliko je bila u vreme bivše vlasti, od 2008. do 2012, dok je godinu dana pre promene vlasti, 2011, ta stopa pokrivenosti bila 32,7 odsto, na približno istom nivou kao i danas (grafikon broj 3).
Ti podaci ujedno su i najbolji demanti tvrdnji aktuelne vlasti da Srbija u njihovo vreme ima „nikad veći BDP i nikad veće devizne rezerve“, a da je „prethodna vlast dovela zemlju na ivicu bankrota“.
Grafikon 3. Indikatori eksterne pozicije Srbije
Po starom srpskom receptu, i spoljni i unutrašnji deficiti finansiraju se rastom javnog duga
Paralelno sa spoljnim, mora se finansirati i unutrašnji deficit i to, kao i obično kada su srpske prilike u pitanju, kroz rast javnog duga. Prema konsolidovanom bilansu države u prvih pet meseci ove u odnosu na isti period prošle godine, javni prihodi su nominalno porasli za 5,5 odsto, a realno za samo 1,3 procenta, jer je u međuvremenu inflacija iznosila oko 4,4 odsto. Pri tome su prihodi od poreza na dohodak građana realno porasli za pet, a od poreza na zarade 6,4 odsto, jednim delom verovatno i zbog početka isplate zaostalih plata univerzitetskim profesorima jer su u maju brojni fakulteti pristupili asinhronoj i onlajn nastavi.
Suprotno tome, prihodi od poreza na dobit nominalno su povećani samo 0,3 odsto, ali su realno pali za 3,9 procenata. Uz to, primetno je i da potrošnja stanovništva usporava, pa su prihodi od PDV-a realno pali za 1,4 a od akciza za 2,5 odsto.
Za razliku od prihoda, javni rashodi su u posmatranom periodu daleko brže rasli i nominalno su povećani za 9,2 odsto, a realno za 4,7 procenata. Pri tome je rast rashoda do kraja aprila bio znatno sporiji, jer su realno bili za 2,2 odsto veći nego u istom periodu 2024, da bi u maju naglo eksplodirali. Pri tome su rashodi za zaposlene nominalno porasli za 8,6 i realno za 4,1 odsto, što je verovatno posledica pomenutog početka isplata zaostalih plata delu univerzitetskih profesora, koji su pristupili nadoknadi nastave.
U prvoj polovini ove godine slabo napreduju čak i za vlast najznačajniji infrastrukturni projekti, koji su pritisnuti rokovima, pa je od planiranog novca za pripreme Ekspa 2027 potrošeno 31,1 odsto, za prugu od Zemun Polja do Ekspa 7,8 odsto, a za Nacionalni stadion svega 0,2 odsto
Subvencije i socijalni transferi su realno porasli za sedam odsto, s tim što su upadljivo najviše, realno za čak 11,5 odsto porasle naknade za bolovanja, a slede izdvajanja za penzije (9,4 odsto) i transferi domaćinstvima (8,2 odsto). S druge strane, izdvajanja za socijalnu pomoć su realno pala za 3,2 odsto, ali su rekordno smanjeni izdaci za otplatu kamata, nominalno su pali 15,3 i realno za 18,8 odsto.
Nasuprot njima, najviše su porasli kapitalni rashodi, sa 176 na 212 milijardi dinara, to jest nominalno za 20,6 odsto i realno za 15,6 odsto. Ključan za to bio je april, jer su tog meseca kapitalni izdaci porasli za oko 65 milijardi, sa martovskih 26,3 na 89,2 milijarde, da bi već u maju ponovo pali na 30,6 milijardi dinara.
Ovaj značajan rast kapitalnih izdataka u aprilu, kako je Radar već pisao, samo manjim delom bio je usmeren u infrastrukturne projekte, jer je većina tog novca otišla za neke druge namene. Osim skoro 50 milijardi dinara, koliko je bila aprilska rata za kupovinu francuskih borbenih aviona rafala, još oko pet milijardi Vlada Srbije potrošila je za nabavku falkona, koji najčešće koristi predsednik Aleksandar Vučić.
Za Nacionalni stadion od početka godine iz budžeta samo četvrt miliona evra
Na avionima se, dakle, nije štedelo. Na drugim, za vlast ključnim infrastrukturnim projektima, po svemu sudeći, jeste. Za 19 najznačajnijih infrastrukturnih projekata, za čije su finansiranje u 2025. budžetom planirane skoro dve milijarde evra ili 232 milijarde dinara, u prvom polugođu, do kraja juna, isplaćene su samo 83 milijarde dinara, ili tek nešto više od trećine (35,6 odsto) budžetiranog novca, što se može videti i u tabeli broj 1.
Tabela 1. Realizacija 19 izabranih infrastrukturnih projekata u Srbiji u periodu januar-jun 2025. u milijardama dinara i procentima budžetiranih sredstava za ovu godinu
Na isti zaključak ukazuje i analiza izvršenja budžeta za period januar-jun 2025, u kome je izdvojeno šest infrastrukturnih projekata od značaja za državu, za koje je do sada realizovano samo 23 odsto, odnosno 25,2 milijarde od ukupno budžetirane 109,4 milijarde dinara. Sasvim suprotno tome, za četiri posebno izdvojena infrastrukturna projekta u prvoj polovini prošle godine od ukupno predviđenih 57,1 milijardu već je bilo realizovano 60 odsto, odnosno 34 milijarde dinara. Relativno gledano, pre godinu dana odnos realizovanih i budžetiranih sredstava (60 odsto) bio je skoro tri puta veći nego ove godine (23 odsto).
Primetno je, takođe, da je u prvoj polovini ove godine relativno niska realizacija čak i najznačajnijih infrastrukturnih projekata, koji su pritisnuti rokovima. Konkretno, za Ekspo 2027 je do sada realizovano 31,1 odsto, a za prugu od Zemun Polja do Ekspa 7,8 odsto. Možda se u tim podacima kriju i neki od razloga što je Dušan Borovčanin prošle nedelje podneo ostavku na mesto direktora Ekspa 2027.
Iako se u više navrata predsednik javno žalio da radovi na Nacionalnom stadionu kasne nekoliko meseci i da će taj zaostatak morati da se nadoknadi tokom leta, od početka godine za te radove iz budžeta je izdvojeno tek oko 30 miliona dinara, nešto više od četvrt miliona evra ili samo 0,2 odsto od ukupno budžetiranih sredstava za ovu godinu. A u prethodne dve za stadion je iz budžeta isplaćeno 43 milijarde dinara ili skoro 366 miliona evra, lane 218,3 miliona, a godinu ranije 147,5 miliona, iako je Aleksandar Vučić kamen temeljac položio tek 2. maja 2024.
Od početka ove godine za finansiranje gradnje Nacionalnog stadiona iz budžeta je isplaćeno samo nešto više od četvrt miliona evra, dok je u 2023, pre nego što je Vučić u maju 2024, položio kamen temeljac, stadion već „progutao“ 147,5 miliona evra
Sve u svemu, deficit konsolidovanog bilansa je krajem maja dostigao 57 milijardi dinara. Iako je apsolutno daleko manji od planiranog za čitavu godinu, minus je čak 30 puta veći nego u prvih pet meseci 2024, kada je bio samo 1,9 milijardi dinara. Stoga je pitanje je da li će ova vlast uspeti da se zadrži u okvirima planiranog deficita od oko 300 milijardi dinara, jer je za očekivati da u drugom delu godine počnu masivne isplate za Ekspo 2027 i Nacionalni stadion. A očekuje se i isplata druge ovogodišnje rate za francuske vojne avione.
Možda i u tome leži deo objašnjenja za oktobarsko podizanje minimalca na 500 evra, zarad dodatnog punjena budžeta na teret poslodavaca. Podizanje minimalca će, naime, uticati i na rast prosečne neto zarade, pa samim tim i dodatnih obaveza poslodavaca za poreze i doprinose. Vlast očito nije računala da bi to moglo otvoriti prostor i za širenje sive ekonomije, pad zaposlenosti i dobiti, a posledično i na pad prihoda od poreza na dobit preduzeća.
Vlast je izgleda nanjušila sive dane, te nije ni čudo da je, kako je Blumberg javio, jedina zemlja u Istočnoj Evropi koja je povukla sve svoje zlatne rezerve iz inostranstva, iz Švajcarske, Amerike i Ujedinjenog Kraljevstva, u vrednosti od šest milijardi dolara. Da im, za svaki slučaj, budu pri ruci.
