Nepotpisano reagovanje pres službe Ministarstva (MRE) na tekst Nema napretka dok se ne iskoreni sistemska korupcija sadrži neistinite navode i neutemeljene kvalifikacije. Anonimni sagovornik se ne dotiče struke i zaobilazi činjenice u nameri da diskredituje dokumente Akademijskog odbora za energetiku (Odbor) i da etiketira njegove članove.
Ignorišući nedvosmisleno iskazane stavove Odbora, MRE iznosi paradoksalne tvrdnje da su mere koje predlaže Odbor unete u već postojeće strategije i zakone. Pored previđanja suštinskih stručnih razlika i dijametralno suprotnih rešenja, ignoriše se i poziv Odbora da se sačine strategije po meri društvenih interesa kao i zakoni koji bi sprečili ukorenjenu sistemsku korupciju. Stručni propusti i ignorisanje činjenica otežavaju raspravu i ukazuju da će reagovanja MRE ostati jalovo preganjanje preko glasila. Međutim, sagledavajući nove dezinformacije i rizike navođenja javnosti na pogrešne zaključke, odlučili smo da reagujemo.
Promene su neophodne stoga što postojeće strategije, važeći zakoni i rad izvršne vlasti ne pružaju mogućnost da se u sektoru energetike ostvari interes građana, već promovišu interese malog broja povlašćenih i pogoduju sistemskoj korupciji. Na apsurdne tvrdnje da je dopis Odbora „repriza“ već postojećih zakona ne vredi trošiti reči.
Promene su neophodne jer postojeće strategije, važeći zakoni i rad izvršne vlasti ne pružaju mogućnost da se u sektoru energetike ostvari interes građana, već se promovišu interesi malog broja povlašćenih i pogoduje sistemskoj korupciji
Upadljivo je izbegavanje pitanja javno-privatnog partnerstva, i lako je utvrditi da postojeći zakoni i strategije nisu plod kvalifikovane domaće struke od integriteta. Pokušaj da se grubo obmanu čitaoci ilustruje i recital MRE o uključivanju javnosti putem javnih rasprava. Vodeći domaći stručnjaci, među kojima i članovi SANU, sprečeni su da učestvuju u prošlomesečnoj javnoj raspravi korišćenjem grube sile, policije i privatnog obezbeđenja. U datim okolnostima, bizarno je zalaganje MRE za demokratske principe, dok je poziv MRE na dijalog neiskren i neuverljiv.
MRE ignoriše navode Odbora da postojeće solarne elektrane imaju veoma malu proizvodnju električne energije (znatno manju od jedan odsto) i u svom regovanju navodi podatke o instalisanoj snazi. Energija se meri kilovat-časovima (kWh) ili u megavat-časovima (MWh). U svom reagovanju, MRE ne pominje ni kWh ni MWh, potpuno zaobilazi pitanje energije koju daju postojeće elektrane i obećava da će izgraditi nove elektrane čija će snaga biti 1.200 MW (megavata).
Snaga i energija su dve različite veličine. Povezuju ih odgovarajuće jednačine i zakoni fizike, ali nijedan stručnjak neće staviti znak jednakosti između energije danas (kWh ili MWh) i snage sutra (kW ili MW). Teško je ostvariti smisleni dijalog sa sagovornikom koji meša kWh i kW, bilo da to čini u neznanju ili u nameri da obmane javnost. Pitanja snage i energije solarnih elektrana mogu biti složena, ali su pitanja novca svima lakše razumljiva.
Snaga i energija su dve različite veličine i nijedan stručnjak neće staviti znak jednakosti između energije danas i snage sutra. Teško je ostvariti smisleni dijalog sa sagovornikom koji meša kilovat-časove i kilovate, bilo da to čini u neznanju ili u nameri da obmane javnost
Građani Srbije i dalje plaćaju taksu za obnovljive izvore, premda je ona u mnogim zemljama EU (Nemačka) ukinuta još 2022, dok se neophodna sredstva obezbeđuju prevashodno iz državnog budžeta. U prosečnom računu za električnu energiju, taksa u iznosu od 0,801 dinar za kWh ima značajan udeo. Godišnje se ubere više od 200 miliona evra, svota koje bi mogla da obezbedi besplatno snabdevanje neophodnim količinama električne energije za sve socijalno ugrožene slojeve u Srbiji.
Brojne, lako proverljive činjnice demantuju tvrdnje resornog Ministarstva
Mogu li se dosadašnji rad MRE i usvojena regulativa oceniti kao „ozbiljni pomak ka čistijoj i održivijoj energetici Srbije“ ili bi takva tvrdnja u zagađenoj Srbiji, koja plodnu zemlju prekriva solarnim panelima, ipak, bila gruba manipulacija javnim mnjenjem? Odgovor prepuštamo čitaocima, koji su jedini razlog za nastanak ovog teksta i od kojih očekujemo da baš nikome ne veruju na reč, već da sagledaju činjenice i donesu sopstvene zaključke. Srbiju mogu spasiti misleći građani koji brinu o svom interesu, koji prepoznaju obmane, koji umeju da osete tuđu ruku u džepu i koji razumeju da su dezinformacije opasne, jer ih umrtvljuju dok uže interesne grupe ugrožavaju zajedničku budućnost.
Građani Srbije preko računa za električnu energiju i dalje plaćaju taksu za obnovljive izvore i po tom osnovu se godišnje ubere više od 200 miliona evra. U mnogim zemljama EU ta taksa je ukinuta još 2022, a neophodna sredstva obezbeđuju se prevashodno iz državnog budžeta
Brojne i lako proverljive činjenice demantuju tvrdnje MRE o angažovanju domaće struke. U svom reagovanju, MRE ne obrazlaže potrebu za angažovanjem stručnjaka iz Norveške u vođenju EPS-a, niti objašnjava njihovu ulogu, ingerencije i primanja. Izrada „Tehničke studije o razvoju nuklearne energije u Srbiji“ poverena je francuskoj firmi Ežis. Ista firma bila je angažovana kao stručni nadzor tokom rekonstrukcije železničke stanice u Novom Sadu, i bila je odgovorna za nadzor na samoj zgradi, uključujući i nadstrešnicu. Ista firma je suspendovana od strane Svetske banke zbog korupcionih praksi, ali je ipak angažovana u dizajnu Beogradskog metroa, modernizaciji pruge Beograd-Niš, izradi dokumentacije za luke Prahovo i Bogojevo i drugde.
Izrada „Tehničke studije o razvoju nuklearne energije u Srbiji“ poverena je francuskom Ežisu, koji je Svetska banka suspendovala zbog korupcionih praksi, a u Srbiji je ta firma angažovana kao stručni nadzor za rekonstrukciju Železničke stanice u Novom Sadu
Kao dokaz da domaći stručni kadrovi vode EPS navodi se da je generalni direktor izabran na konkursu, ali se ne govori je li bilo kvalifikovanijih kandidata koji nisu izabrani. MRE nastoji da predstavi ministarku kao stručnjaka za energetiku. Javno dostupni izvori predstavljaju je kao bankarku sa prethodnim iskustvom u medijima, što zacelo može pomoći kod transformacije javnih preduzeća, promene vlasništva, stvaranja prostora za plasiranje krupnog kapitala i kreiranja efektnih medijskih sadržaja, ali ne pruža mogućnost da se steknu stručna znanja u polju energetike, niti pruža uveravanja da će društveni interes biti zaštićen. U svom reagovanju, MRE ne pruža nikakav odgovor i navodi razloge za formiranje Skuštine EPS-a koja ima samo jednog jedinog člana sa iskustvom stečenim u bankama i medijima.
Šta će biti s EPS-om
Netransparentnost prati brojne projekte od javnog značaja, pa tako i projekat RHE Đerdap 3, koji bi, prema ranijim procenama, tražio ulaganje više od tri milijarde evra, i koji je, kako tvrdi i MRE, više potreban drugima nego Srbiji. Transformacija EPS u AD praćena je upisom knjigovodstvene vrednosti od oko 3,1 milijarde evra, uz nešto veću vrednost bilansnog kapitala. Svaka objektivna tehno-ekonomska procena potvrđuje da je vrednost EPS višestruko veća, što je lako proveriti sagledavanjem uporednih parametera kompanija Čez, RWE i ENEL. Niske procene vrednosti EPS ne idu u prilog pregovorima sa potencijalnim investitorima (Bechtel, UK Export Finance…).
Srbiju mogu spasiti misleći građani koji brinu o svom interesu, koji prepoznaju obmane, koji umeju da osete tuđu ruku u džepu i koji razumeju da su dezinformacije opasne, jer ih umrtvljuju dok uže interesne grupe ugrožavaju zajedničku budućnost
Jasan je interes i logična želja stranih partnera da preuzmu našu energetiku. Ukoliko uđu u zajednički poduhvat i ulože više od tri milijarde evra u Đerdap 3, dok bi Srbija uložila EPS, procenjen na uporedivu vrednost, strani investitori bi stekli vlasništvo nad velikim delom elektroprivrede. Uz naknadne dokapitalizacije, strani investitor bi mogao postati većinski vlasnik EPS i svih naših hidroelektrana, TE i drugih postrojenja. Bankari vladaju veštinama neophodnim za sprovođenje takve operacije, dok su medijski stručnjaci spremni da umrtve samoodbranu javnosti. Opisani scenario bi bio ponavljanje već viđenog. Reagovanja MRE ne ukazuju na nameru da se takav scenario predupredi. Naprotiv, stiče se utisak da mu idemo u susret.
U svom reagovanju, MRE uporno negira ozbiljne i dobro poznate greške u planiranju, pripremi i izvođenju eksploatacije uglja, i grubo se previđa značajan uvoz uglja. MRE nastoji da nas uveri kako je EPS sjajno funkcionisao pre dolaska direktora Miroslava Tomaševića, za vreme mandata direktora Milorada Grčića, da EPS sjajno funkcioniše i danas, uz direktora Dušana Živkovića, i da je glavni problem EPS direktor Tomašević, koji „nije vodio računa o razvoju proizvodnih kapaciteta, već je svesno slabio sistem“. Ovakve tvrdnje ne zaslužuju komentar. Za sagledavanje uloge direktora Grčića, Tomaševića i Živkovića dovoljan je zdrav razum i elementarno pamćenje. Javnost mora steći imunitet na medijske manipulacije.
Osvrt na činjenice i realno stanje u energetskom sektoru može pomoći široj javnosti da sagleda ozbiljnost situacije i da uoči neophodnost ličnog angažovanja u zaštiti društvenih interesa i obnovi pravne države. Prepuštamo čitaocima da samostalno procene ima li istine u tvrdnjama MRE „da su sve tražene akcije Akademijskog odbora već obuhvaćene aktuelnim strategijama i politikama u oblasti energetike“. Sugerišemo čitaocima da se upoznaju sa dokumentom Odbora koji je u tri sukcesivna broja publikovao Radar, dokumentom koji nastoji da, bez pretenzija, predloži sažetak društvenog interesa u polju energetike i da predloži smernice za rad izvršne vlasti.
Dokument je zasnovan na „Razvoju elektroenergetike Republike Srbije do 2050. godine“, kao i na ishodima naučnih skupova „Hidroenergetika regiona jugoistočne Evrope“, „Korišćenje biomase u Republici Srbiji“, „Nuklearne elektrane u energetici Srbije“, „Vodni resursi u Republici Srbiji“ i mnogim drugim materijalima dostupnim na sajtu Odbora za energetiku.
Nikome ne treba verovati na reč, i ništa ne treba uzimati zdravo za gotovo, već treba odvojiti vreme i truditi se da svako sagleda činjenice od kojih mu zavisi opstanak. Ne bi nas iznenadilo ni novo, treće po redu anonimno pismo MRE sa ponavljanjem istih slogana i pokušajima da se sakriju činjenice i diskredituje struka. Na takvo pismo odgovorićemo samo u slučaju da nastane značajan rizik da šira javnost bude u većoj meri dezinformisana. Zadržavamo slobodu da naš eventualni odgovor proširimo dodatnim činjenicama.
