Zbog jednodnevnog bojkota, na koji je pozvalo Udruženje Efektiva, dnevni pazar Deleza, Merkatora, DIS-a, Lidla i Univereksporta u petak 31. januara smanjen je za trećinu, sa 1,3 na 0,9 milijardi dinara u odnosu na prethodni dan. Ni tih 400 miliona dinara nije malo, ali će udarac zbog drugog bojkota, od 10. do 14. februara, biti svakako mnogo jači. Sličan odziv građana na petodnevni bojkot mogao bi promet u pet trgovinskih lanaca sa crnog spiska da obori za čak dve milijarde dinara, što nije mali zalogaj ni za najveće igrače na tom tržištu. Konačne efekte najnovijeg bojkota, Poreska uprava Srbije do 18. februara nije objavila, pa se sa nestrpljenjem očekuju podaci o padu prometa u pet velikih trgovinskih lanaca.
Istine radi, bojkot trgovaca zbog toga što su cene osnovnih prehrambenih proizvoda veće nego u mnogim razvijenim zemljama, nije srpski izum. Prvi su ga primenili susedi iz Hrvatske, gde se 24. januara promet u tri lanca sa crnog spiska strmoglavio za čak 53 odsto, a tu akciju podržao je i premijer Andrej Plenković. Nezadovoljni reakcijom trgovaca, 7. februara počeo je sedmodnevni bojkot najvećeg trgovinskog lanca, Konzuma, a prvu „metu“ komšije su izabrali glasanjem na društvenim mrežama.
Za razliku od kolega iz Hrvatske i Crne Gore, Plenkovića i Spajića, Miloš Vučević nije podržao bojkot. Imao je važnija posla. Tri dana pre te akcije, 28. januara, podneo je ostavku na mesto predsednika Vlade
Fakat je, međutim, da građani Srbije imaju više razloga za nezadovoljstvo, jer su potrošačke cene od početka 2022. do kraja 2024. ukupno porasle 29,2, a u Hrvatskoj 24,6 odsto. Pri tome su kod nas od početka 2021, kada se inflacija ponovo povampirila, cene hrane povećane čak 57,2 odsto, tako da su ta poskupljenja „pojela“ skoro ceo nominalni rast plata i penzija, kojima se vlast toliko hvali.
„Crni petak“ zbog bojkota osetili su i trgovci iz Severne Makedonije, kojima je dnevni pazar 31. januara pao za 46,59 odsto. Rekordno se, ipak, za čak 56,14 procenata, survao promet u pet trgovinskih lanaca u Crnoj Gori, a poziv na bojkot podržao je i premijer Milojko Spajić. Jedini izuzetak je Republika Srpska, čiji su građani na dan bojkota potrošili 8,6 miliona evra više nego 30. januara. Ko zna šta bi bilo da ih je neko pozvao da tog dana u inat pazare i ono što im nije potrebno.
Za razliku od kolega iz Hrvatske i Crne Gore, Plenkovića i Spajića, Miloš Vučević nije podržao bojkot. Imao je važnija posla. Tri dana pre te akcije, 28. januara, podneo je ostavku na mesto predsednika Vlade. A bilo bi i bez veze da neko ko je sa trgovcima promovisao akciju „Najbolja cena“ građane poziva na bojkot tih istih trgovaca.
