Mediji bliski vlastima opet gromoglasno najavljuju početak izgradnje famoznog beogradskog metroa, za koji su balerina Aja Jung i Živorad Nikolić – Žika Šarenica karte dobili još u februaru 2018, u predizbornoj kampanji SNS-a. Tadašnji gradonačelnik Siniša Mali, koji je u maju te godine prekomandovan za ministra finansija, obećao je da će radovi početi već 2020, a prva linija biti gotova 2022. Tri godine nakon isteka tog roka, 19. decembra 2025, francuska i srpska vlada potpisale su finansijski protokol o zajmu francuskog Trezora od 150 miliona evra za realizaciju tog projekta.
Istoga dana Vlada Srbije potpisala je i skoro milijardu evra vredan komercijalni ugovor sa francuskom kompanijom Alstom za projektovanje i izgradnju prve linije metroa od Železnika do Mirijeva, koji podrazumeva i kupovinu 32 metro voza. Pre toga, u maju je JKP Beogradski metro i voz sa kineskim kompanijama Power China i CCRC Changchun Railvay Vehicles potpisao tri ugovora za dve njihove „krtice“, TBM mašine, koje bi trebalo da kopaju tunele za metro, čiju su gradnju od 2014. najavljivali najviši republički i gradski funkcioneri, od Aleksandra Vučića, Malog, Gorana Vesića i Zorane Mihajlović, do Aleksandra Šapića i Andreje Mladenovića, direktora JKP Beograd metro i voz. Ta firma osnovana je još u oktobru 2018, a lane je za plate 72 zaposlena izdvojila 51 put više novca nego što su joj bili troškovi materijala, goriva i energije.
Da li je država sabotirala Simens da bi mogla da kupuje francuske i kineske vozove
Iako je prema prvim najavama prva linija metroa trebalo da bude završena 2022, do kraja te godine iz budžeta Srbije za taj projekat nije isplaćen ni dinar, a u tri prethodne godine ukupni trošak je dostigao 15,9 milijardi dinara. Prošle godine metro je olakšao državnu kasu za šest milijardi dinara, s tim što je 40 odsto od te sume isplaćeno u poslednjem mesecu.
Čitav projekat prate brojne kontroverze i manjak transparentnosti, što povećava sumnje u koruptivne aranžmane, teške nekoliko stotina miliona evra. I pre nego što je zvanično potpisan ugovor bila je javna tajna da će na tom najvažnijem i najskupljem infrastrukturnom projektu u istoriji Beograda biti angažovan francuski Alstom, mimo javnog, međunarodnog tendera. Kada su saopšteni detalji tog ugovora počela su u stručnoj javnosti da se ređaju pitanja bez odgovora. Zašto nije angažovan neki drugi proizvođač, na primer Simens, najpoznatiji proizvođač šinskih vozila u svetu, koji uzgred ima dve fabrike na periferiji Kragujevca, 120 kilometara od Beograda? Ili zašto Srbija 32 metro voza Alstomu plaća milijardu evra, ako je Londonski metro pre sedam godina nabavku 94 metro voza ugovorio sa Simensom za 1,5 milijardi funti ili 1,7 milijardi evra? Londonski metro je, dakle, svaki Simensov voz sa devet vagona za skoro 1.100 putnika plaćao oko 18 miliona, dok će Srbiju svaka kompozicija Alstoma koštati 31 milion evra. Ili 70 odsto skuplje. Po komadu.
70 odsto
će JKP Beogradski metro svaku kompoziciju ugovorenu sa francuskom kompanijom Alstom platiti više nego Londonski metro, koji je nabavku vozova za svoje potrebe poverio Simensu
Igrom slučaja, na tenderu u Londonu učestvovao je i Alstom, ali je posao dobio Simens, koji na severoisteku Engleske ima fabriku sa 950 zaposlenih, za stotinak manje nego u Kragujevcu. Tim povodom saobraćajni inženjer Dragomir Lukić je za N1 izjavio da je vozove za beogradski metro Simens mogao da proizvede u Kragujevcu, ali ga je „država sabotirala da bi mogla da kupuje kineske i francuske vozove“. On nadležnima zamera što nisu reagovali još 2018, kada je Simens kupio domaću firmu Milanović inženjering. Lukić smatra da je tada trebalo krenuti sa gradnjom industrijskog koloseka od fabrike do pruge Kragujevac–Lapovo. Da je ona izgrađena, Srbija ne bi morala da kupuje Štadlerove, kineske ili francuske vozove, smatra Lukić i još jednom izražava sumnju da je „država sabotirala Simens“.
Uprava Simensa bez komentara, zaposleni ogorčeni na vlast u Srbiji i Beogradu
Ta pruga, koja je dve Simensove fabrike, jednu za proizvodnju tramvaja i drugu za proizvodnju delova za vozove i vagone, glave vagona i kompletne vozove, na periferiji Kragujevca trebalo da poveže sa prugom Kragujevac–Lapovo, još se gradi, a radovi kasne više od šest godina. Još u decembru 2018, naime, predsednik Vučić je na otvaranju prvog pogona u Majnd parku, pred više stotina zvanica, predstavnicima Simensa rekao da im garantuje da će pruga za transport gotovih šinskih vozila biti izgrađena. I još je obećao da će zamoliti tadašnjeg gradonačelnika Beograda da za potrebe glavnog grada kupi tramvaje iz kragujevačke fabrike.
Vozove za beogradski metro Simens je mogao da proizvede u svojoj fabrici u Kragujevcu, ali ga je država Srbija sabotirala da bi mogla da kupuje kineske i francuske vozove
Dragomir Lukić
U međuvremenu, aktuelni gradonačelnik Šapić ih je i kupio, ali je od turske firme Bozankaja 25 tramvaja pazario za 63,7 miliona evra ili za 2,7 miliona evra po komadu, bez PDV-a. Temišvar, uz Beograd jedini grad u Evropi koji je nabavio tramvaje od istog proizvođača, plaćao ih je po 1,9 miliona evra, za 800.000 evra manje od Beograda. Ni to nije bilo sve, jer kad su prvi turski tramvaji stigli ispostavilo se da nisu samo žestoko preplaćeni, već i da imaju niz mana, a mediji su objavili da je jedan od četiri do tada isporučena u avgustu iskočio iz šina.
U menadžmentu fabrike Simens mobiliti u Kragujevcu nisu želeli da komentarišu ni nabavku tramvaja iz Turske, ni ugovor o kupovini metro vozova od francuskog Alstoma. „Kompanija Simens mobiliti po pravilu ne komentariše tekuće tendere, procese nabavki, kao ni aktivnosti i(li) aranžmane trećih strana“, navodi se u pisanom odgovoru Simensa za Radar.
U decembru 2018. Vučić je obećao da će zamoliti gradonačelnika da za Beograd kupi tramvaje iz kragujevačke fabrike. U međuvremenu, Beograd je kupio 25 turskih tramvaja od kojih je svaki platio 800.000 evra više nego Temišvar
Predstavnici zaposlenih, međutim, ne kriju da su ogorčeni na vlast u Srbiji i Beogradu. „Šapić i društvo su nekompatibilne turske tramvaje platili za 450.000 do 500.000 evra skuplje po vozilu nego što bi koštali u Simensu koji proizvodi najkvalitetnija šinska vozila na svetu. Ne sumnjam da je po istom pincipu potpisan i ugovor o kupovini 32 kompozicije za beogradski metro od francuskog Alstoma“, ističe predsednik Samostalnog sindikata u tom preduzeću Nenad Marinković.
I on smatra da je Simens ponovo bojkotovan, iako u fabrikama šinskih vozila u Kragujevcu radi skoro 1.100 radnika, od kojih bi deset odsto angažovanih na određeno vreme, prema sindikalnoj proceni, u dogledno vreme mogli ostati bez posla. Ni Simens, naime, nije imun na ekonomsku krizu, a u takvim situacijama svaka strana kompanija više vodi računa o fabrikama i radnicima u matičnoj zemlji. „Da su grad Beograd i Vlada Srbije tramvaje i metro vozove kupili od Simensa, imali bismo obezbeđen posao za narednih pet godina i verovatno bi morao da se angažuje i određeni broj novih radnika“, ističe Marinković.
Šapić i društvo su turske tramvaje platili mnogo skuplje nego što bi koštali u Simensu, a ne sumnjam da je po istom principu potpisan ugovor sa francuskom firmom Alstom
Nenad Marinković
Ovako sve više se strahuje da bi Simens i drugi strani investitori u Srbiji zbog ovakvih poslovnih aranžmana države, ali i sve nestabilnije političke situacije, mogli da napuste zemlju u naredne dve-tri godine. Situaciju dodatno komplikuje stalno pomeranje rokova. Dve godine posle Vučićevog obećanja, naime, Vlada Srbije je 2020. prugu od Simensovih fabrika do pruge Kragujevac–Lapovo dugu 13,6 kilometara proglasila za „projekat od strateškog značaja za Republiku Srbiju“, a sam Vučić u julu 2022, prilikom druge posete Majnd parku, ponovo najavio železničko povezivanje Simensovih fabrika sa regionalnom prugom…
Pripremni radovi startovali su tek krajem septembra 2024, građevinska dozvola za celu trasu izdata je u maju prošle godine, a zemljište žitelja Jovanovca, Cvetojevca i drugih naselja kroz čiji atar pruga prolazi plaćano je samo 150 evra po aru, ali se uprkos tome malo ko bunio, jer su šumadijska sela ostarila i opustela. Pruga je, dakle, konačno počela da se gradi, ali nije izvesno da će biti gotova do septembra, kada bi, kako saznajemo, u fabrikama Simens mobilitija u austrijskom Gracu i Kragujevcu trebalo da startuje zajednička proizvodnja kompletnih vozova.
U međuvremenu su država Srbija i grad Beograd, direktnom pogodbom, bez tendera, šinska vozila kupili ili naručili od švajcarskog Štadlera, turskih, ruskih, kineskih kompanija, nedavno i od francuskog Alstoma i malo je verovatno da će u dogledno vreme morati da kupe još neku kompoziciju. Tim pre što je tadašnji resorni ministar Goran Vesić u maju 2024. Protokolom o razumevanju i saradnji sa kineskom kompanijom CCRC Changchun Railway Vehicles ugovorio i kupovinu devet kineskih vozova za brzine do 120 kilometara na sat, od kojih bi četiri trebalo da stignu ove, a ostalih pet do februara naredne godine. Uz to, polovinom januara najavljena je i kupovina šest novih lokomotiva i devet spavaćih kola za potrebe Srbijavoza do 2028. Od koga i po kojoj ceni tek ćemo saznati.
