Pišu: Nataša Latković, Milan Ćulibrk
Beograd na vodi uplatio je 3. aprila u budžet Srbije jednu i po milijardu dinara ili oko 12,8 miliona evra na ime dividende, kao deo neto dobiti ostvarene u prošloj godini, saznaje Radar. Time se od te kompanije, u kojoj je Srbija manjinski suvlasnik sa udelom od 33 odsto, u državnu kasu po tom osnovu u poslednje četiri godine slilo ukupno oko 32,6 miliona evra. S druge strane, vlast prećutno toleriše dugove Beograda na vodi prema državi, odnosno Gradu Beogradu, za uređenje građevinskog zemljišta i oni su do kraja prošle godine dostigli neverovatnih 150 miliona evra.
Ni Muhamed Alabar, vlasnik kompanije Igl Hils iz Abu Dabija, koja ima većinski, dvotrećinski udeo u Beogradu na vodi, nije znao ili je to samo tako rekao u intervjuu za podgoričku TV Vijesti, koliko je novca država Srbija zaradila od projekta, čija je realizacija počela još pre 11 godina, s obzirom na to da je zajednička firma osnovana u julu 2014.
Iako je teško poverovati da biznismen tog kalibra u glavi nema ni okvirnu cifru, na pitanje koliko je Srbiji uplaćeno po osnovu poreza na dobit i PDV-a, uporno nije hteo da odgovori, ali je rekao da je platio dividendu. A koliko tačno, opet nije odgovorio, jer toga, kako je izjavio, nije mogao da se seti.
„Da li mislite da mogu da poslujem u nekoj zemlji a da ne plaćam porez na imovinu, dobit, PDV? Da li je to moguće? Nigde ne možete da radite besplatno. Gde god da idem, ako Vlada i društvo nemaju korist od toga, ne želim da radim“, izjavio je Alabar.
Državi od dividende taman koliko košta jedan, doduše najskuplji stan u tom naselju
Država Srbija poklonila je stranom investitoru u prvoj turi 177 hektara, a pre godinu dana, u aprilu 2024, Vlada je odlukom o izmenama i dopunama Prostornog plana proširila područje Beograda na vodi za još 327 hektara najatraktivnijeg gradskog građevinskog zemljišta, čija se vrednost meri milijardama evra. Da je tih 500 hektara prodala po ceni od 150.000 evra za ar, u budžet bi se slilo sedam i po milijardi evra, a stručnjaci za nekretnine tvrde da slični placevi vrede i više. U međuvremenu, država je za potrebe tog projekta potrošila desetine miliona evra javnog novca da bi kupila i neke privatne objekte, poput Eurosalona, i potom ih besplatno ustupila na korišćenje Beogradu na vodi, koji je na toj lokaciji izgradio i prodao hiljade luksuznih stanova.
Od 2014, kada je osnovan, Beograd na vodi je državi uplatio 32,6 miliona evra dividendi. Do sada je svaki stanovnik Srbije od ovog „projekta veka“ dobio po pet evra ili pola evra godišnje
Zauzvrat, ta firma je u državni budžet na ime dividende do sada uplaćivala siću. Iz dobro obaveštenih izvora Radar saznaje da je Beograd na vodi 3. aprila uplatio u državnu kasu 1,5 milijardi dinara ili oko 12,8 miliona evra dividende, dok je u isto vreme većinski vlasnik, Alabarov Igl hils voterfront investment LLC inkasirao duplo više, tri milijarde dinara ili oko 25 miliona evra. Prema zvaničnim podacima iz objavljenih finansijskih izveštaja, neto dobit te firme u 2024. iznosila je 64,2 miliona evra, dok su prihodi premašili 370 miliona evra i bili su za 100 miliona evra viši nego godinu dana ranije.
Sve u svemu, za 11 godina, otkako je Beograd na vodi osnovan, ovo je četvrta godina u kojoj ta firma uplaćuje srpskom partneru deo ostvarene neto dobiti. Do 2021, naime, firma je poslovala sa gubicima, pa nije ni imalo šta da se deli. U 2022. i 2023, od dobiti iz prethodne godine u državni budžet leglo je po 3,3 miliona evra. Identičan iznos uplaćen je i pre godinu dana, u maju, da bi u decembru 2024. usledila još jedna uplata od milijardu i 156 miliona dinara ili oko 9,9 miliona evra.
Tako je od projekta, čiji je najveći promoter predsednik Aleksandar Vučić, država do sada od dividende prihodovala oko 32,6 miliona evra ili nepuna tri miliona evra u proseku godišnje. O tome koliko država ima koristi od ovog „projekta veka“, kako ga neki zvaničnici nazivaju, svedoči i zvanični podatak Republičkog geodetskog zavoda iz 2023, kada je samo jedan stan u tom naselju od 383 kvadrata prodat za 2,6 miliona evra. A kad bi se sav novac podelio na 6,5 miliona stanovnika Srbije, svako bi od „projekta veka“ dobio po pet evra ili pola evra godišnje.
„Dugoročne obaveze“ kao eufemizam za sve veće dugove prema Beogradu
Uprkos značajnom rastu prihoda i profita, dugovi te većinski arapske kompanije prema državi, odnosno gradu Beogradu su dostigli ogromne razmere. Poslednji finansijski izveštaj za 2024. pokazuje da Beograd na vodi duguje 17,6 milijardi dinara ili oko 150 miliona evra za uređenje građevinskog zemljišta. Toliko bi, primera radi, koštalo sedam novih glavnih autobuskih stanica u glavnom gradu. Međutim, u dokumentaciji koja je objavljena na sajtu Agencije za privredne registre, to se ne definiše kao dug, već kao dugoročna obaveza, ali je jasno, sudeći po dostupnim podacima, da Beograd na vodi godinama ne izmiruje tu obavezu, već je samo gomila.
Tako je Beograd na vodi 2020. za uređenje građevinskog zemljišta, odnosno izgradnju prateće infrastrukture, dugovao oko 100 miliona evra. Nakon što je to otkriveno, tadašnji zamenik gradonačelnika Goran Vesić rekao je da će ta kompanija dug otplatiti izgradnjom infrastrukture.
„To znači da javna infrastruktura koja se gradi u okviru tog projekta prelazi u vlasništvo Grada, kao što su trgovi, parkovi, ulice, obala, škole… Na taj način i po cenama Grada isplaćuje se njihovo dugovanje za gradsko građevinsko zemljište. U ovom trenutku taj dug jeste veći, jer nije predat Savski trg, koji Beograd na vodi radi. Kako se koji objekat javne namene preda, tako se taj dug oduzima i na kraju ćemo doći do nule“, izjavio je Vesić tokom 2021.
Taj dug Beograda na vodi, bar po finansijskim izveštajima, na kraju godine nikad nije bio na nuli. Na kraju 2021. on je, ipak, bio drastično smanjen i iznosio je 6,96 miliona dinara ili svega 60.000 evra. Već godinu dana kasnije ta kompanija je za uređenje građevinskog zemljišta dugovala 7,55 milijardi dinara ili 64,5 miliona evra, dok je na kraju 2023. ta obaveza Beograda na vodi udvostručena, na 14,77 milijardi dinara ili oko 126 miliona evra, da bi u prošloj godini porasla za još 24 miliona evra. Za samo tri godine, dakle, od 2021. do 2024. taj dug uvećan je čak 2.500 puta, sa 60.000 na 150 miliona evra, što ne bi moglo da se desi da vlast to ne toleriše.
Država srlja iz greške u grešku
Nikola Jovanović, direktor Centra za lokalnu samoupravu, za Radar podseća da je ugovor o projektu Beograd na vodi pre jedne decenije, krajem aprila 2015. potpisala tadašnja resorna ministarka Zorana Mihajlović, a ceremoniji u zgradi Geozavoda prisustvovao je i tadašnji gradonačelnik Siniša Mali. Još tada je, na samom startu, po njegovim rečima, napravljena greška, koju i danas plaćamo.
Brže od prihoda i profita rastu „dugoročne obaveze“, koje su 2024. dostigle 17,6 milijardi dinara. Toliko bi, na primer, koštala izgradnja sedam novih glavnih autobuskih stanica u glavnom gradu
„Prvi problem je ugovorena cena, budući da je zemljište u Savskom amfiteatru vredelo tada više od milijardu evra, dok je strani partner uložio smešan procenat te cifre. Drugi problem jeste to što je država u novoformiranom preduzeću Beograd na vodi dobila samo 33 umesto bar 50 odsto vlasništva. I treći problem jeste činjenica da je strani partner oslobođen plaćanja zakupa zemljišta i drugih dažbina, jer je ugovoreno da sve finansijske obaveze izmiruje u naturi, kroz izgradnju komunalne i javne infrastrukture“, objašnjava Jovanović.
On smatra da postoji nekoliko rešenja kako bi svi Beograđani imali neku korist od tog projekta, od kojeg, kaže, sada nemaju gotovo ništa. „Kako vidimo, do ovog momenta te neizmirene obaveze investitora dostigle su 150 miliona evra i to prema njihovom knjigovodstvu. Centar za lokalnu samoupravu se zalaže za dve stvari. Prvo, da država zahteva da se njen udeo u zajedničkom preduzeću revalorizuje i poveća na 51 odsto. A drugo je da investitor isplaćuje Gradu godišnje sve obaveze u novcu i da se od toga puni gradski budžet“.
Država bi trebalo da traži da se njen udeo u Beogradu na vodi sa 33 poveća na 51 odsto. Greška je i što je strani partner oslobođen plaćanja zakupa zemljišta i drugih dažbina i što mu je omogućeno da sve finansijske obaveze izmiruje u naturi, kroz izgradnju komunalne i javne infrastrukture – Nikola Jovanović
A država nastavlja da „greši“. I ne samo što je potpisivanjem ugovora još 2014. praktično poklonila Beogradu na vodi 177 hektara zemljišta uz Savu, u strogom centru prestonice, kada je Vučić to pravdao pacovima, narkomanima, zmijama i zarđalim kontejnerima zbog kojih „niko tu nije želeo da dođe“. Sve dok „kompletni idioti“ nisu pre devet godina, 24. aprila 2016. srušili sve što im se našlo na putu da raščiste prostor za budući kompleks. Sada istoj toj kompaniji država poklanja dodatnih 327 hektara na preostalim atraktivnim lokacijama, a obuhvatiće i deo gde se sada nalazi Beogradski sajam, ali i zemljište sa druge strane reke, na Novom Beogradu.
Otuda je sasvim jasno zašto je Muhamedu Alabaru teško da kaže koliko je platio poreza u Srbiji, a pogotovo da se „seti“ kolika je dividenda. Bolje za nas da nam ne kaže, a on da se ne crveni.
