Na Balkanu, gde snovi o staklenim kulama svetlucaju poput fatamorgane, sve dok ih ne sruši neka ekonomska oluja, priča o firmi Arhi.pro svojevrsna je parabola o velikim ambicijama izgrađenim na krhkim temeljima. Osnovana 2002. u Beogradu, ova arhitektonska firma bila je simbol inovacija, jer je projektovala nekoliko objekata u okviru jednog, za ovdašnju vlast veoma važnog, projekta – Beograda na vodi, od BW Galerija, BW Magnolia i BW Simfonija, do kula Sole, Scala i Libera, kao i luksuzne rizorte poput Porto Montenegra i One&Only Portonovi u Crnoj Gori.
Pre samo dve godine, u svom zenitu, 2023, Arhi.pro je sa svim ograncima imao prihode veće od 12,2 miliona evra, a samo matična firma je ostvarila neto dobit od 340.000 evra. Već u 2024. prihodi su se srozali za 39,5 odsto, na 7,5 miliona evra, a neto dobit na 56.000 evra. Crnogorski ogranak, nekada ponos, uknjižio je pad prihoda od čak 67,7 odsto i prvi put iskazao neto gubitak od 30.000 evra.
Sve je stalo, samo dugovi rastu
Jedino su dugovi nastavili da rastu, a pošto ih gazda nije na vreme plaćao, račun firme blokiran je 30. maja i od tada je, već skoro četiri i po meseca, neprekidno u blokadi. Do početka ove sedmice, prema podacima Narodne banke Srbije, dospeli a neizmireni dug premašio je 535,3 miliona dinara ili 4,5 miliona evra.
535,3 miliona dinara
su dospele neizmirene obaveze Arhi.proa, čiji je rečun u blokadi od 30. maja, pri čemu državi, tačnije Poreskoj upravi duguje 36,8 miliona dinara ili oko 314.000 evra
Zbog toga je početkom oktobra, kako je prva objavila Nova ekonomija, Privrednom sudu u Beogradu podnet predlog za pokretanje stečaja, što su mnogi protumačili kao prvi korak ka potpunoj likvidaciji Arhi.proa. U sredu 8. oktobra, međutim, Forbs Srbija je otkrio da stečaj nisu tražili poverioci, već sam Arhi.pro, na čiji je zahtev Privredni sud i doneo rešenje o pokretanju prethodnog stečajnog postupka, sa Unapred pripremljenim planom reorganizacije (UPPR).
Sa ove vremenske distance čini se da je uspeh Arhi.proa počivao na prevelikom oslanjanju na eksterne finansijske tokove i na svega nekoliko velikih projekata, što ga je učinilo izuzetno ranjivim. Pad koji je usledio potvrdio je da firma nije imala plan B, a situaciju je dodatno pogoršalo ubrzano napuštanje velikog broja zaposlenih, nezadovoljnih višemesečnim kašnjenjem plata.
Konkretno, Arhi.pro zaposlenima i bivšim zaposlenima, koji su kao poverioci obuhvaćeni planom reorganizacije, zvanično duguje 15.992.240 dinara, što je jasan pokazatelj razmera internog finansijskog kolapsa. Uz to, Arhi.pro 36,8 miliona dinara ili oko 314.000 evra duguje i državi, tačnije Poreskoj upravi.
U međuvremenu, dok se firma suočavala sa najdubljom krizom od svog nastanka, uočen je niz prilično čudnih transakcija, koje bi se mogle okarakterisati kao pokušaj „čišćenja“ bilansa i pravni manevar za izbegavanje bankrota.
Interna promena vlasništva i prodaja povezanih firmi
Najpre je, istog dana kada su blokirani računi, došlo do interne promene vlasničke strukture firme. Do tada su suvlasnici Arhi.proa, sa udelom od po 50 odsto, bili Ivana i Aleksandar Milić, da bi u petak, 30. maja, Ivana svoj udeo prenela na Aleksandra, koji je od tog dana jedini vlasnik i direktor. Istog dana Ivana je Aleksandru Miliću prenela polovinu svog udela u još dva zajednička preduzeća, Light studio i NM-Version. Već prvog narednog radnog dana, u ponedeljak 2. juna blokiran je račun prvog, a 26. juna i drugog preduzeća. U međuvremenu dospeli, a neplaćeni dug firme Light studio dostigao je 132,6 miliona, a NM-Version 98 miliona dinara.
Predlog za pokretanje stečaja Privrednom sudu u Beogradu mnogi su protumačili kao prvi korak ka likvidaciji, dok se nije saznalo da je to, sa Unapred pripremljenim planom reorganizacije, tražio vlasnik, a ne oštećeni poverioci
Tri meseca posle te interne „šminke“, Arhi.pro je 8. septembra ugasio novosadski i četiri ogranka u Beogradu – Arhi.pro Invest, Arhi.pro Furniture, Arhi.pro Elektronika i Arhi.pro Project – kao i firmu u Tivtu. Samo tri dana kasnije ova „čistka“ je nastavljena, tako što je 11. septembra Milić vlasništvo u dve blokirane firme, Light Studio i NM-Version, ustupio nedavno osnovanom preduzeću BS Capone iz Novog Sada.
Na kraju vlasničkog lavirinta – firma u likvidaciji
Prema javno dostupnim podacima Agencije za privredne registre, BS Capone je u decembru 2023. osnovala beogradska firma AMF Invest, koju je nekoliko meseci ranije, u julu 2022. registrovala firma LC Aluplast iz Beograda, čiji je vlasnik preduzeće Dajabokov.
Tu se, međutim, ovaj lavirint ne završava, jer je vlasnik Dajabokova firma My Story 2024, osnovana u junu prošle godine, a njen jedini vlasnik je Clean Windows Services Sky. Njen vlasnik je, pak, Papirkomšped, firma čiji je jedini vlasnik Amrita Cosmetics iz Novog Pazara, u vlasništvu Vinarije Savković, čiji je formalni vlasnik Rebeka finance, firma koja je, prema javno dostupnim podacima, u – prinudnoj likvidaciji.
Osim u Arhi.pro, Ivana je Aleksandru Miliću 30. maja prenela svoj udeo od 50 odsto u još dve firme, Light studio i NM-Version, čiji su računi blokirani već u junu. Iako duguju 132,6 i 98 miliona, kupio ih je BS Capone, povezan sa mnogim drugim firmama čiji su računi blokirani
Dublja analiza vlasničke strukture razotkriva prilično razgranatu mrežu preduzeća u čijem se središtu nalazi Zoran Divić, koji je i formalno direktor u BS Capone, koji je preuzeo dva Milićeva preduzeća u blokadi. Uz to, Divić je direktor i AMF Investa, koji je formalno vlasnik BS Capone. U tom lancu je i LC Aluplast, koji posluje sa nula dinara kapitala i ima izuzetno loš racio tekuće likvidnosti od samo 0,44, što znači da su mu kratkoročne obaveze više nego duplo veće od obrtne imovine. Prema dostupnim podacima, mreža Divićevih povezanih firmi broji više desetina preduzeća, mahom u blokadi, prinudnoj likvidaciji ili sa zabranom da raspolažu novcem na svojim računima, ako ga uopšte imaju.
Iz šupljeg u prazno
Kod finansijskih eksperata ova šema izaziva sumnju da se možda radi o uigranom sistemu za preuzimanje i „gašenje“ dugova, prebacivanjem obaveza pojedinih preduzeća na druga pravna lica, koja nisu u bogzna kakvom stanju da bi mogla da izmire preuzete dugove. Pri tome se u samom dokumentu, kojim je zatraženo da se pokrene UPPR za Arhi.pro, zvanično pominje Light Studio kao povezano pravno lice. Uostalom, pre nego što ga je ustupio firmi BS Capone, Aleksandar Milić je bio njegov jedini vlasnik.
Bilo kako bilo, Privredni sud u Beogradu je, kako je objavio Forbs Srbija, 8. oktobra doneo rešenje o pokretanju prethodnog stečajnog postupka sa UPPR-om, a činjenica da je tu inicijativu pokrenuo Arhi.pro ukazuje da se radi o strateškom pokušaju vlasnika da zadrži kontrolu nad tim postupkom. Ukoliko sud prihvati predlog UPPR-a, kojim se predviđa ne samo odlaganje otplate dugova za sedam do deset godina, već i otpis dela potraživanja poverilaca, koji se nisu potpuno obezbedili, najveći teret pašće na banke i poslovne partnere.
Arhi.pro navodi da će osnovni izvor za servisiranje obaveza prema poveriocima biti realizacija planiranih, navodno već ugovorenih projekata. U to, međutim, malo ko veruje. U suprotnom banke i poslovni partneri ne bi ni blokirali račune Arhi.proa, a neki od njih podneli su i tužbe kojima traže da im se izmire dugovanja veća od 400 miliona dinara.
Ukoliko sud prihvati predlog Unapred pripremljenog plana reorganizacije, kojim se predviđa ne samo odlaganje otplate dugova za sedam do deset godina, već i otpis dela potraživanja poverilaca, koji se nisu potpuno obezbedili, najveći teret pašće na banke i poslovne partnere Arhi.proa
Ceo sled događaja, od ekspresne interne promene vlasnika, preko gašenja mnogih ogranaka i prodaje povezanih firmi sumnjivim kupcima bez kapitala, do samostalnog pokretanja UPPR-a, ukazuje da ovo, ipak, nije samo priča o arhitekturi i inovacijama. Pre će biti da je reč o kompleksnoj finansijskoj akrobatici i pokušaju dosadašnjih vlasnika da nekako izbegnu odgovornost za nagomilane dugove i da sav teret, koristeći manjkavosti pravnog sistema, prebace na poverioce. Do tada, Arhi.pro ostaje u vlasništvu Aleksandra Milića, sa blokiranim računom i neplaćenim dugom od 4,5 miliona evra.
Iza sjajnih fasada Beograda na vodi, čiji je deo bio i Arhi.pro, mnogo toga se do pre nekoliko meseci nije videlo. Sve dok neko nije ugasio svetla. Ironija je da su mnogi od problema tek tad izbili na videlo. Tako je i njihove snove o novom „Dubaiju“ u srcu Balkana surova realnost srušila. Ipak ne tako surovo kao što su u aprilu 2016. nezakonito srušeni mnogi objekti u Savamali, da bi se raščistio prostor za gradnju Beograda na vodi.
