Pa, sami su to tražili. Povremeno u javnosti prisutan Đuro Macut, navodno premijer Srbije, sigurno bi bio zadovoljan da se zanima sa svoja četiri druga radna mesta i ne oglašava o pitanjima od opšteg značaja, da akademska zajednica (Univerzitet u Beogradu, MASA, Akademski plenum…) nije zapela da se odredi spram javnih istupa svojih ministara Darka Glišića i Borisa Bratine. „Redovno se konsultujem oko svega na čemu radimo, naravno da smo se čuli i u vezi sa izjavama koje su im zamerene u delu javnosti“, potvrdio je Macut u saopštenju u kome nije objasnio koji se to deo javnosti obradovao Glišićevoj poruci roditeljima da će im decu vratiti u kovčezima ako upišu „blokaderske fakultete“. I nastavio da se valja u blatu relativizacije, nižući fraze poput „o ljudima uvek biram da sudim više prema delima nego prema rečima“, „reči su ponekad rezultat gneva čoveka koji vredno radi i ceo svoj život i zdravlje podredi boljitku svoje zemlje“, „izjave su bile lične i izvučene iz šireg konteksta“ (recimo Glišićev širi kontekst glasi da se na fakultete ne ide po znanje nego da budete „pešadija“, što sugeriše nešto manji procenat stradanja), sve do konačnog zaključka da jedino što sada zaslužuje punu pažnju javnosti i institucija jeste gubitak života studentkinje Milice Živković.
Kako to institucionalno fokusiranje na rasvetljavanje smrti studentkinje izgleda, najbolje je pokazao ministar prosvete Dejan Vuk Stanković koji je na temu intervencije UKP-a u zgradi Rektorata govorio o lokalnim izborima, da je SNS bio veliki favorit, da je teza o gubitku legitimiteta vlasti „otrovna fikcija“ i „poigravanje sa ustavnim poretkom“, a da je sve što je u istrazi pronađeno trebalo da posluži ponovnom izazivanju nemira na ulici. Ministrova analiza inventara dobacila je čak do interpretacije po kojoj je materijal za prvu pomoć skladišten kako bi vinovnici nereda (valjda tih povodom lokalnih izbora van Beograda) mogli biti zbrinuti izvan bolnica da policija ne bi mogla da ih identifikuje.
Ako vam iz svega toga nije jasnije da li je devojka izvršila samoubistvo, poginula ili je (kako je predsednik Vučić počeo da tvrdi) ubijena, verovatno ste i vi podlegli „gebelsovskom načinu mišljenja“ koji ministar pripisuje svima koji prvi policijski upad u Rektorat od Drugog svetskog rata vide kao represiju.
Iako je još od sednice skupštinskog Odbora za obrazovanje evidentno da vlast namerava da smrt studentkinje instrumentalizuje u borbi protiv univerziteta, ni posle dve nedelje nije sasvim jasno koje poteze planiraju da povuku. Ipak, neki obrisi se pojavljuju. Tako je Nacionalno akreditaciono telo (NAT) donelo odluku 27. marta o početnoj akreditaciji „Fakulteta srpskih studija Univerziteta u Nišu“, konstatujući da su zadovoljeni tehnički i materijalni uslovi, kao i svi mogući standardi, od kvaliteta osoblja, studijskih programa, pa čak i naučnoistraživačkog rada za koji je zaista impresivno da se odvijao na nepostojećem fakultetu.
Naime, ideja o osnivanju novog fakulteta tako što će se sa Filozofskog fakulteta u Nišu izdvojiti tri departmana – za istoriju, za srbistiku i za ruski jezik i književnost – pojavila se prošle jeseni i nije potekla sa niškog univerziteta već od Grada Niša. U pomalo nejasnim okolnostima, budući da gradski organi nisu saopštili da su o tome odlučivali. Usledilo je izjašnjavanje Nastavno-naučnog veća i Saveta Filozofskog, kao i Saveta Univerziteta, a nakon što se nijedno od tih tela nije saglasilo sa predlogom, Vlada je, logično, usvojila odluku o osnivanju baš takvog Fakulteta srpskih studija „nakon sprovođenja svih zakonom propisanih procedura“.
„Način na koji pokušavaju da osnuju taj fakultet je kriminalan. Plan im je da otmu naše studijske programe koje smo mi akreditovali i koji naredne godine treba da idu na reakreditaciju. Takvo cepanje i brisanje programa iz dozvole za rad Filozofskog fakulteta nije moguće po zakonu, pravilnicima o akreditaciji ili bilo kojoj proceduri, ali ova vlast sve radi na silu. Nisu za tako nešto dobili saglasnost Saveta Fakulteta, niti Senata Univerziteta i nisu prošli nikakvu proceduru unutar Univerziteta. Tako da oni i nisu u sastavu Univerziteta u Nišu, iako im stoji tabla na kojoj piše da jesu. Tako nešto je nezabeleženo i ako prođe imaćemo potpuni haos u visokom obrazovanju – što je po svemu sudeći i cilj. Ne postoji nijedan korak koji je sproveden po zakonu, taj fakultet nema Statut, nije izvršena ni statusna, ni statutarna promena našeg fakulteta kojom bi se ukinuli ti departmani. A na dva od tri obuhvaćena departmana se većina profesora izjasnila protiv – u slučaju srbistike ogromna većina. Šta će da rade, da ne silu odvode te ljude? Pritom su se svi studenti izjasnili da ne žele da prelaze, a imaju pravo da završe fakultet koji su upisali“, kaže Natalija Jovanović, profesorka Filozofskog fakulteta u Nišu. I dodaje da će za takvo nasilje nad zakonom jednog trenutka neko morati da odgovara.
Moguća odgovornost očigledno nije prošla kroz glavu ministru prosvete koji je Fakultetu srpskih studija uručio dozvolu za rad, smatrajući da je reč o važnom koraku za srpsku prosvetu jer će prvi put u epicentru biti identitetske nauke. A sve što je imao da kaže na kritike sa univerziteta jeste da fakulteti i ne postoje da bi svi profesori bili oduševljeni njima. Sa druge strane, od uprave novog fakulteta se očigledno očekivalo da bude oduševljena SNS-om, pa su se tako u njoj našli analitičar Centra za društvenu stabilnost Sava Stambolić, potpisnik javne podrške izborne liste „Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane“ Dušan Sokolović, gradski odbornik SNS-a Milan Lazarević…
Omiljeni gost prorežimskih televizija, profesor Čedomir Antić, pohvalio je „reformu“ iz Niša i predložio da se na isti način pocepa i Filozofski fakultet u Beogradu
„Naš dekan vodi ozbiljnu pravnu bitku i svi ti ljudi koji ne žele da pređu tamo su rešeni da istraju do kraja. Oformljena je radna grupa na Fakultetu u kojoj su profesori koji su recenzenti u NAT-u uradili detaljnu analizu materijala koji je dostupan, a naša uprava je tražila nedostajuća dokumenta kao informacije od javnog značaja. Kolege su mi rekle da tu postoji ogroman broj grešaka, neispunjenosti uslova i standarda za akreditaciju. Za našu akreditaciju su bukvalno merili santimetre biblioteke pored brojanja knjiga, a oni naravno da nemaju biblioteku nego su podneli ugovore o saradnji sa gradskom bibliotekom koja nema nikakve veze sa nama i sa univerzitetskom koja ne može da se računa kao biblioteka fakulteta. Da ne govorim o tome da su sprat jedne zgrade predstavili kao 2.000 kvadrata, dok cela naša zgrada ima 2.500. Naši recenzenti su sve to ogolili i podneće prijave za nepostupanje po pravilima. Imali smo i diktatorske režime i autokratije, Milošević jeste jednom prilikom rekao da je akademska zajednica isto što i seljačka zadruga, ali ništa institucionalno nije preduzimao slično pritisku kome smo sada izloženi. Niti smo uostalom imali nešto slično upadu sa Informerom u rektorat“, kaže Jovanović.
Nismo nikada imali ni crkveni univerzitet, a upravo su o zajedničkom osnivanju prošle nedelje Srpska pravoslavna crkva i Vlada potpisale Memorandum o razumevanju. Nijedna od potpisnica za sada nije objavila njegov sadržaj i praktično jedina dostupna informacija jeste da će se zvati „Sveti Sava“. Kako je saopšteno, Memorandum je potpisan imajući u vidu potrebu za podizanjem kvaliteta obrazovanja „u skladu sa načelima znanja, vaspitanja i morala“, a namera je da se podeli odgovornost za „očuvanje temeljnih vrednosti pojedinca i društva i negovanje kulturnog i duhovnog nasleđa“.
Namera koja bi već bila dovoljno sporna u svetlu Ustava koji Srbiju definiše kao svetovnu državu odvojenu od svih verskih zajednica, a pogotovo kada se prisetimo zaboravljene izjave Sandre Božić, potpredsednice Vlade Vojvodine, da visoko obrazovanje treba „srušiti do samog temelja i podići jedan univerzitet koji je nacionalni, koji je posvećen izgradnji pre svega jednog nacionalnog identiteta univerziteta“. Jer baš kako je pokazao mnogo skromniji projekat identitetskog Fakulteta srpskih studija, nije ni fakultet jednostavno podići od nule, a kamoli univerzitet koji po zakonu mora da pokriva barem tri od pet obrazovnih polja. A to znači da bi „Sveti Sava“ morao da očerupa nekoliko postojećih fakulteta da bi ispunio kriterijume, recimo Tehnološko-metalurški i Medicinski, pored očekivanog Bogoslovskog.
„Najcrnja noćna mora bi bila da se identitetske nauke i sve što je nacionalna tradicija, kultura, istorija i jezik, izmesti u nekakve posebne nove visokoškolske ustanove, a da se sve drugo prepusti tržištu, odnosno privatnim fakultetima i stranim univerzitetima čiji se dolazak i dalje najavljuje. U suštini, Orban je nešto tako uradio u Mađarskoj. Još pre nego što je stavio državnu šapu na univerzitete osnivanjem fondacija koje njima upravljaju, prvi udarac je bilo radikalno isterivanje univerziteta na tržište i ukidanje budžetskih mesta za studente. A relativno je mali broj fakulteta i programa koji mogu da opstanu na tržištu bez nekih dodatnih davanja“, kaže Jelena Kleut, bivša profesorka Filozofskog fakulteta u Novom Sadu.
Ipak, koliko god mogući scenariji daljeg udara na univerzitet delovali mračno, još uvek postoji izvestan prostor za institucionalnu borbu, što je pokazalo i konačno upisivanje četiri sindikata novosadskih fakulteta (Filozofskog, Tehnološkog, FTN-a i PMF-a) u registar sindikalnih organizacija, nakon godinu dana opstrukcije procesa od strane Ministarstva za rad.
„Mislim da je to posledica toga što je na kraju podneta krivična prijava protiv resorne ministarke, a moguće i da je procenjeno da sindikati ipak neće biti tako velika pretnja. Oni jesu važan element za institucionalno reagovanje i ukoliko bude sličnih pokušaja kao kada su mene otpustili, a imamo vrlo ozbiljne nagoveštaje da će ih biti, bićemo spremniji da reagujemo – ali se osnovni odnos snaga unutar univerziteta nije promenio. To se vidi i po saopštenju u kojem je reagovalo pet dekana Novosadskog univerziteta na dešavanja u Beogradu, a to znači da ni u Senatu ni na Savetu ne postoji većina koja bi mogla da stane u zaštitu kolega. Novi sindikati koji su nastali u Beogradu i Nišu umrežili su se sa našim i sasvim sigurno će imati neku vrstu koordinacije. Bilo bi dobro da ona dovede do formalnog udruživanja u granski savez, pošto mi deluje da će još jedan od koraka koje će vlast načiniti pre raspisivanja izbora biti donošenje zakona koji će značajno smanjiti uticaj nastavnika na odlučivanje o dekanu i tu bi takav savez mogao da ima bitnu ulogu. Međutim videli smo da postoji puno opstrukcija da se granski sindikati priznaju, a posebno je nepovoljno što već postoje sindikati koji tvrde reprezentativnost za granu i država će lako moći sebi da nađe sindikalnog partnera koji će klimati glavom na sve buduće odluke“, kaže Kleut.
Naravno, pod pretpostavkom da će vlast i dalje želeti da fingira normalne procedure, što se svakim danom čini sve manje verovatnim. Ako se sa hapšenja studenata pređe na hapšenja profesora (recimo zbog navodnog poklanjanja ocena blokaderima na FPN-u), na javne rasprave i socijalni dijalog možemo da zaboravimo.
