Dragoljub Mićunović, prvi predsednik obnovljene Demokratske stranke od 1990. godine i prvi predsednik Skupštine Srbije i Crne Gore nakon petooktobarskih promena, preminuo je u 96. godini.
„Dragoljub Mićunović pripada generaciji ljudi koji su znali cenu slobode, jer su je plaćali lično, ali koji od borbe za demokratsku Srbiju nikada nisu odustali. Kao filozof, profesor, politički zatvorenik, parlamentarac i demokrata, ostavio je trag koji prevazilazi jednu stranku i pripada političkoj istoriji Srbije“, saopštila je Demokratska stranka.
Mićunovićevo ime, saopštila je ta stranka, ostaje deo njenog identiteta, obnove i obaveze da nastavi borbu za Srbiju slobodnih građana, jakih institucija i demokratskh vrednosti.
Za Borisa Tadića, jednog od naslednika na funkciji lidera DS, Mićunović je bio “večiti borac za demokratiju, profesor, filozof, levičar, šahista, matematičar, zvezdaš”.
“Nosio je na svojim leđima torturu Golog otoka koji je preživeo tek punoletan, studentski bunt šezdeset osme i osvetu tadašnjeg režima, isterivanje sa posla, egzistencijalne pretnje i sve ono što je stajalo na putu njegove velike borbe za demokratiju. Njegovi govori o slobodi bili su veliki zato što je uvek stajao uspravno pred svakom silom, ne pitajući za cenu. A uvek se radilo o životu ili smrti. Bez Mićuna, u ovoj zemlji ne bi bilo ni tračka demokratije, ni one Demokratske stranke za koju smo se decenijama životom borili i pre nego što je ponovo nastala. Mićun ostaje sa nama u svakoj borbi za slobodu, demokratiju i dostojanstvo Srbije”, napisao je Tadić.
Profesor, kako su ga zvali mnogi koji su imali čast da ga upoznaju, biće upamćen i među novinarima – po mudrosti koju je delio, po neumornim pozivima na debatu, ogromnom strpljenju, toplom obraćanju, pažljivom pristupu i blagom, nenametljivom humoru.
