Prof.Mićunović je rođen u jednom selu blizu Kuršumlije.I on i njegov brat su bili „teške“ komunjare.Mićunović je jahao popa kroz Kuršumliju!Njegov brat je bio šef OZNE(potonja UDBA) u Prokuplju.
A onda se jedno jutro pokajao i postao demokrata.Čiča miča i gotova priča!
Kakvo poznavanje istorije ! Kakvo sazimanje celog zivota jedne osobe !
,, Jedan kamen sleduje nam svima, gde fukara ravna carevima “ – na nadgrobnoj ploci negde u Srbiji uklesano.
Pametnom dosta, a fukari nece biti doveka.
Zanimljivo je kako jednog komunistu predstavljate kao velikog demokratu. Kako može pripadnik jedne totalitarne ideologije, čiji je glavni pravac delovanja nepostojanje bilo kakve opozicije i zabrana svih mogućih ljudskih sloboda, da bude simbol demokratije?
Evo vam samo jedan detalj iz njegove biografije: gimnazijalcu Luki Stepanoviću je namestio posle rata 11 godina robije, a i to jer nije mogla da mu prođe prvobitna zamisao po kojoj je tražio smrtnu kaznu. Ponavljam, smrtnu kaznu. Za dete od 17 godina. Vaš simbol demokratije. Pu!
Zanimljiva informacija! Odakle Vam ta info? Hvala unapred!
Devedesetih je bio zagovornik politike cekanja te je DS groteskno kasnila sa komentarima. Prica se o njegovom dosijeu u DB. Nekome je bio fin, nekome koristoljubiv. Ovome rezimu se nije zamerao. Covek za zaborav.
Izuzetan intelektuala, političar i dobar čovek.
Nažalost ni on kao i Djindjić nije raspoznao i podržao Ante Markovića i njegovu mladu i stručnu vladu.
Populistički su se protivili neizbežnoj privatizaciji tako da Milošević i Mira nisu imali poteškoća da se obračunaju sa prvim pokušajima u skladu sa dobrim privatizacionim zakonom Markovića.
Svi zajedno su iy različtih pobuda Jugoslaviju odvukli od evropskog trenda i nažalost doveli do panja.
Коментар је остављен, зашто га не објавите као и одговор персони „Тја“ ?
Слава ти добри човече! Ако видиш Професора реци му да ће вечито Србијом одзвањати стихови Ј.Ј.Змаја, којим се он опростио од својих ђака.
,,Ти не схваташ, Српче мало,
Ми старији знамо.
Кад одрастеш, кад размислиш, казће ти се само.“
И да никада, никада , као ни ти неће бити заборављен !
Pravi demokrata I borac za bolje drustvo. Nije bilo razumevanja za izuzetne ljude, nema ga ni sada. Pocivao u miru.
Secamo se Dragoljuba Micunovica (1930 – 2026) kao velikog borca za demokratiju. I to u najteze vreme, vreme opresije. Slava mu !
Svakako jedan od retkih ljudi kojim se DS može dičiti. Trezveniji od svih, Đinđića, Koštunice, a o ovim današnjim je izlišno govoriti. Oni nisu ni za seoski vašar da mečku Božanu vodaju.
Da je Zoran izdržao pritisak članova DS da se što pre dokapaju vlasti, zašto je trebalo da zaobiđe iskusnijeg i pametnijeg lidera Stranke, Prof. Mićunovića, i danas bi Đinđić bio živ na radost njegove porodice.
Da je Milošević bio pri pameti, kada je ponudio Prof. Mićinoviću ambasadorsko mesto u Americi, a on odbio. Pa ga još pitao šta bi drugo prihvatio Prof. mu odgvorio: „Tvoje mesto.“ Miloševć ne bu umro u zatvoru. A Sbija bi bila na pravom putu i u prave ruke.
Od trojice koje ovde imenujem samo je drMićunović bio vredan pripadnik intelektualne i političke elite.A tako su retki u Srbiji
ДС је била удбашки пројекат као и гомиле других странки. Контролисана „опозиција“. Мићуновић као доказани Стаљиниста је био баш идеалан за намењену му улогу.
Наш кабуки театар превазишао је одавно јапанске оригинале.
Ako Vas Bog ne opameti – ljudi nece.
9 marta, onog najpoznatijeg, Mićunović se obraća okupljenima kod Konja. Ja stojim u gomili jedno 50 metara od njega, ka muzeju. Pored mene 2 navijača sa motkama, slušaju. Kad će reći jedan ovom drugom, pametan ovaj beli! Od tada ostade on za mene Beli pametni. Večna ti slava pametni…
Imao sam priilke da ga vidim u čujem 1968. kako zna da se stara de ne bude isprovocirana Milicija da uđe u dvorište i zgradi Rektorata pune Studenata. Čak su jednoga dana stigli njih dvanajestoro Studenata sa Zagrebačkog sveučilišta, a krenulo ih je šestedeset. No Milicija usred poljana zaustvljala vozove da ih spreči da dođu u Beogarad. A kada su se popeli na binu u dvorištu Rektorata, ogrebani, nekima poderana odeća, uz povik jednog od njih:“Došli smo iz Zageaba da vas pozdravimo i podržimo!“ Plakali smo i mi i oni od radosti! Plačem i sada dok ovo pišem. Prof. Mićunović bio mi je u blizini
Prof.Mićunović je rođen u jednom selu blizu Kuršumlije.I on i njegov brat su bili „teške“ komunjare.Mićunović je jahao popa kroz Kuršumliju!Njegov brat je bio šef OZNE(potonja UDBA) u Prokuplju.
A onda se jedno jutro pokajao i postao demokrata.Čiča miča i gotova priča!
Kakvo poznavanje istorije ! Kakvo sazimanje celog zivota jedne osobe !
,, Jedan kamen sleduje nam svima, gde fukara ravna carevima “ – na nadgrobnoj ploci negde u Srbiji uklesano.
Pametnom dosta, a fukari nece biti doveka.
Zanimljivo je kako jednog komunistu predstavljate kao velikog demokratu. Kako može pripadnik jedne totalitarne ideologije, čiji je glavni pravac delovanja nepostojanje bilo kakve opozicije i zabrana svih mogućih ljudskih sloboda, da bude simbol demokratije?
Evo vam samo jedan detalj iz njegove biografije: gimnazijalcu Luki Stepanoviću je namestio posle rata 11 godina robije, a i to jer nije mogla da mu prođe prvobitna zamisao po kojoj je tražio smrtnu kaznu. Ponavljam, smrtnu kaznu. Za dete od 17 godina. Vaš simbol demokratije. Pu!
Zanimljiva informacija! Odakle Vam ta info? Hvala unapred!
Devedesetih je bio zagovornik politike cekanja te je DS groteskno kasnila sa komentarima. Prica se o njegovom dosijeu u DB. Nekome je bio fin, nekome koristoljubiv. Ovome rezimu se nije zamerao. Covek za zaborav.
Izuzetan intelektuala, političar i dobar čovek.
Nažalost ni on kao i Djindjić nije raspoznao i podržao Ante Markovića i njegovu mladu i stručnu vladu.
Populistički su se protivili neizbežnoj privatizaciji tako da Milošević i Mira nisu imali poteškoća da se obračunaju sa prvim pokušajima u skladu sa dobrim privatizacionim zakonom Markovića.
Svi zajedno su iy različtih pobuda Jugoslaviju odvukli od evropskog trenda i nažalost doveli do panja.
Коментар је остављен, зашто га не објавите као и одговор персони „Тја“ ?
Слава ти добри човече! Ако видиш Професора реци му да ће вечито Србијом одзвањати стихови Ј.Ј.Змаја, којим се он опростио од својих ђака.
,,Ти не схваташ, Српче мало,
Ми старији знамо.
Кад одрастеш, кад размислиш, казће ти се само.“
И да никада, никада , као ни ти неће бити заборављен !
Pravi demokrata I borac za bolje drustvo. Nije bilo razumevanja za izuzetne ljude, nema ga ni sada. Pocivao u miru.
Secamo se Dragoljuba Micunovica (1930 – 2026) kao velikog borca za demokratiju. I to u najteze vreme, vreme opresije. Slava mu !
Svakako jedan od retkih ljudi kojim se DS može dičiti. Trezveniji od svih, Đinđića, Koštunice, a o ovim današnjim je izlišno govoriti. Oni nisu ni za seoski vašar da mečku Božanu vodaju.
Da je Zoran izdržao pritisak članova DS da se što pre dokapaju vlasti, zašto je trebalo da zaobiđe iskusnijeg i pametnijeg lidera Stranke, Prof. Mićunovića, i danas bi Đinđić bio živ na radost njegove porodice.
Da je Milošević bio pri pameti, kada je ponudio Prof. Mićinoviću ambasadorsko mesto u Americi, a on odbio. Pa ga još pitao šta bi drugo prihvatio Prof. mu odgvorio: „Tvoje mesto.“ Miloševć ne bu umro u zatvoru. A Sbija bi bila na pravom putu i u prave ruke.
Od trojice koje ovde imenujem samo je drMićunović bio vredan pripadnik intelektualne i političke elite.A tako su retki u Srbiji
ДС је била удбашки пројекат као и гомиле других странки. Контролисана „опозиција“. Мићуновић као доказани Стаљиниста је био баш идеалан за намењену му улогу.
Наш кабуки театар превазишао је одавно јапанске оригинале.
Ako Vas Bog ne opameti – ljudi nece.
9 marta, onog najpoznatijeg, Mićunović se obraća okupljenima kod Konja. Ja stojim u gomili jedno 50 metara od njega, ka muzeju. Pored mene 2 navijača sa motkama, slušaju. Kad će reći jedan ovom drugom, pametan ovaj beli! Od tada ostade on za mene Beli pametni. Večna ti slava pametni…
Imao sam priilke da ga vidim u čujem 1968. kako zna da se stara de ne bude isprovocirana Milicija da uđe u dvorište i zgradi Rektorata pune Studenata. Čak su jednoga dana stigli njih dvanajestoro Studenata sa Zagrebačkog sveučilišta, a krenulo ih je šestedeset. No Milicija usred poljana zaustvljala vozove da ih spreči da dođu u Beogarad. A kada su se popeli na binu u dvorištu Rektorata, ogrebani, nekima poderana odeća, uz povik jednog od njih:“Došli smo iz Zageaba da vas pozdravimo i podržimo!“ Plakali smo i mi i oni od radosti! Plačem i sada dok ovo pišem. Prof. Mićunović bio mi je u blizini