Kojim, tačno. Istraživačkim, ili istrebljivačkim? I da li ste, ali stvarno, pre objavljivanja, pročitali šta je sve nažvrljala Radmila Stanković, novinarka rubrike Kultura?
Pitali je za izvor? Za podatke? Sagovornike? Činjenice? Ili sve to za vas nije važno, kada treba da nešto objavite o neprijatelju, što znam da jesam, pre svega zbog toga što kompanija koja i vas štampa, nije prošla na konkursu za dozvolu za nacionalnu pokrivenost (Televizija Nova S).
I sve je to ok, nikada nisam ni htela da budemo prijatelji, ali, opet, da tako glupo izmišljate, da uspete da ni jednu jedinu činjenicu ne objavite (osim onu o proseku mog studiranja) i da vam osnova teksta o nekome budu tračevi?
Na čemu ste, ali stvarno? Opijate se mržnjom, bodete se njom, duvate je, pa tripujete zamišljene svetove i zamišljeno novinarstvo, koje počiva na famoznoj rečenici iz Radinog teksta: Kruži priča…
Stvarno? Gde kruži? Po kafanama? Kod vas u redakciji? Neko, negde, nekada rekao, pa vi odmah u novine? Da li ste svesni da ništa u tom tekstu nije tačno? Od priče da je moj izbor na čelo REM-a bio nelegalan (a izvor vam je čovek koji je tom prilikom uredno glasao), preko tvrdnje da sam primala nadoknadu u iznosu tri prosečne plate u Srbiji, do nebuloza o rođendanima, kišobranima i „velikom kreditu za pokretanje male privrede, ili nečeg drugog“.
Žena koja ima staža više nego ja godina, „novinarka kulture“, piše kao da radi tekst za najbedniji tabloid, i pri tom još zove ljude koje i ona i ja poznajemo i traži da joj potvrde tračeve? Zašto mene nije pozvala? Da proveri, da joj potvrdim, objasnim?
Pre svega da joj dosta glupo „kruži priča“ o tome da bilo ko može da dobije „veliki kredit“ (koliko veliki, crna Rado? Od koga?) za pokretanje male privrede (koje male privrede? Neki STR, ili proizvodnja čepova, poslastičarnica, pekara, liker store???!!!), „ili nečeg drugog“ (čega drugog? Velike privrede? Fabriku da otvorim? Štampariju, samo za Radar?), i da, posle tog, od tih para sebi kupi stan. Kako se to radi, Rado, nauči me, molim te. Podelićemo lovu i bežimo od organa reda i zakona u neke toplije krajeve.
Kišobran nam tamo neće biti potreban, ni Instagram, koji, inače, nemam više od deset godina, a kolekciju kišobrana nikada nisam ni imala, nije mi razumljiv taj koncept – skupljanje kišobrana? Zašto? Za pad? Letenje? Meri Popins da budem?
Da si rekla da skupljam cipele, šešire, naočare, stanove na kredit za malu privredu, skupa kola (iz istog kredita), pa hajde, ne bi mi smetalo, bez obzira na to što ne znam da vozim.
Takođe, kako se zove taj slavni i skupi kreator ruskog porekla, velik je onaj maloprivredni kredit, pa da kupimo Rada i ja po ‘aljinče.
I da je onda zovem na rođendan, i Vučića, verujem da će, zbog nje, da nađe malo vremena. Mnogi ljudi su dolazili na moje rođendane, između ostalih i oni koje je pomenula, a da me je pitala, rekla bih joj da su na tim okupljanjima redovni gosti bili i Z. P., V. L., D. M., V. V., N. S., M. T. (imena ne bih da im pominjem, pošto ne želim da navučem Radin gnev na njih, pa portrete i kredite da im objavi) i mnogi drugi, i uvek smo se, svi zajedno, lepo provodili.
No, Radu niti su zanimali pravi izvori, niti činjenice, a najmanje novinarstvo, u koje se, zajedno sa vama koji ste tekst pustili, kune. Više ste svi vi za to da prostor iskoristite da nekoga opljunete, onako, po seljački, bacite neku kletvu, prospete mržnju, a verujem da ćete uskoro, uz svaki primerak Radara i vudu lutkice da delite, sve zajedno sa iglicama. Taman.
Na kraju, zbog ovog bestijalnog divljanja u javnom prostoru, svakako očekujte tužbu, pošto da vam ovo tek tako prođe, „neće da može“. A ako dobijem odštetu (od suda, ili „od kredita“), obećavam da ću vam uplatiti terapiju. Potrebna vam je.
