U novom broju smo se osvrnuli na prvu pravosnažnu presudu Apelacionog suda po tužbi za rušenje u Savamali, a prema kojoj će država morati da Slobodanki Juričić, čija je kuća srušena u decembru 2014, morati da isplati odštetu od četiri miliona dinara. I, dok smo pokušavali da izmerimo koliko će nas koštati pamet „kompletnih idiota“ – odštetni zahtevi takođe se mere milionima, ali evra – napravili smo i uporednu ekonomsku analizu obećanja koje je Vučić dao 2019. godine, najavljujući projekat „Srbija 2025“, i do sada ostvarenog. Ispunjeno je svega jedno obećanje – već je za kapitalne projekte potrošeno milijardu evra više nego što je bilo planirano. Pri tome skoro nijedan nije završen na vreme, mnogi neće biti gotovi ni do kraja 2025, a beogradski metro je odložen za novu petoletku.
Broj povreda koje je Dalibor Dragijević, koji je uhapšen u okviru istrage nestanka devojčice Danke Ilić, zadobio dok je bio u policijskom zadržavanju, nedvosmisleno ukazuju na surovu torturu kroz koju je prošao. Iz Obdukcionog zapisnika, a zatim i iz Nalaza i mišljenja veštaka, može se zaključiti da je Dragijević praktično ubijen tokom iznude priznanja. Tužilaštvo i policija prećutkuju ove dokumente, u koje su naši novinari imali uvid, a koji nisu bili dostupni ni porodici Dragijević, ni njihovom advokatu.
Lekarima su prilikom veštačenja bile dostupne izjave policajaca da su sa Dragijevićem u vreme nastanka povreda bili policajci koji su došli iz Beograda. Oni su Dragijevića preuzeli 6. aprila, nakon što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić dva dana ranije najavio da je slučaj rešen, da je devojčica ubijena i da su uhapšena dvojica zaposlenih u JKP Vodovod iz Bora – Srđan Janković i Dejan Dragijević, brat pokojnog Dalibora, koji su priznali šta su uradili.
U naš diktafon je govorio i Srđan Milivojević, narodni poslanik i kandidat za predsednika Demokratske stranke, koji je potvrdio prethodnu Vučićevu trvdnju da pojedinci iz Srpske napredne stranke i policije predstavnicima vlasti dostavljaju informacije o batinašima.
„SNS nije ideološka organizacija. Predratni komunisti su bili ideološka organizacija i kada njima pukne brana oni su bili spremni da postave sopstvenu glavu da je zapuše. Odmah se javljalo po njih 100 jer su imali jako uverenje da čine pravu stvar i jer su znali da će se neka škola zvati po njima, a da će im porodica biti zbrinuta. Međutim, SNS je mafijaška organizacija i kad kod njih pukne brana koja je godinama držala prljavu vodu, niko neće ni da joj priđe. Tada moraju da postave nekog sa ribarskom mrežom koji počne da ih hvata: uhvati jednog i – op, evo ovaj je kriv za Krušik, a ovaj je kriv za Jovanjicu…“, rekao je Milivojević za Radar.
Intervju nam je dao i Vukašin Đinović, mladi matematičar i fizičar, student novosadskog Prirodno-matematičkog fakulteta, koji je održao zapaženi govor ispred gimnazije „Jovan Jovanović Zmaj“ tokom skupa podrške njenim učenicima i predavačima.
„Dobar deo naprednjaka je uplašen i ucenjen. Naravno, postoje ljudi do kojih ne možemo dopreti tako, ali ogroman broj ljudi nije tamo zato što veruje u te ideje, već su možda zastrašeni ili loše informisani, baš zato moramo da im pokažemo da mogu biti hrabri i ako stanu uz nas ništa im se neće loše dogoditi“, rekao je za Radar Đinović.
Za Radar još govore i pišu Petar Peca Popović, Vladan Slavković, Saša Đorđević, Igor Bandović, Danica Popović…
