U filmovima izgleda otprilike ovako – FBI se pojavi, u ozbiljnim odelima i tamnim opasnim naočarima i kaže: „Odavde mi preuzimamo.“ Lokalni šerif se prvo malo ljuti, malo se svađa i onda prepusti slučaj.
Nakon što je MUP svakodnevno organizovao konferencije za medije i obaveštavao javnost o svim detaljima istrage, u Bor je poslata ekipa iskusnih i prekaljenih policajaca, iza kojih je bilo mnogo rešenih slučajeva… i poneka mrlja, što u tom trenutku nije bilo presudno. Pomoćnici načelnika UKP-a, koordinatori, načelnik jedne službe i još neki sposobni policijski službenici za koje je procenjeno da su potrebni (imena poznata redakciji).
Kad se negde pojavi SBPOK, lokalna policija ne sme ništa ni da pita
Nisam siguran da li je ikome u Boru palo na pamet da se svađa sa ekipom koja je poslata iz prestonice i koja je hijerarhijski previsoko u odnosu na njih. Iz ličnog iskustva znam da kad se na primer SBPOK pojavi negde, lokalna policija to zna ili ne zna, ne pita ništa, niti sme da pita i tu je ako eventualno nešto zatreba.
I kad su svi pomislili da se slučaj približava kraju, javnost je obaveštena da je jedan od osumnjičenih za pomaganje u izvršenju monstruoznog krivičnog dela i recimo ključni svedok umro prirodnom smrću u vreme dok je bio uhapšen i zadržan. Imao je četrdeset godina. Nisam siguran da li je umro u prostorijama Policijske stanice Bor ili dok su obilažena mesta na kojima su mogli da se pronađu dokazi. Mrtvozornik je potvrdio prirodnu smrt, a kao i skoro svakog dana MUP se obratio javnosti.
Pokojnik je sahranjen uz prisustvo policije, grob je zabetoniran, nivo mističnosti je bio na optimalnom nivou, narednih par dana viđeniji mediji su objavljivali sliku betoniranog groba uz tekst da je neka zver gazila i ostavila tragove na svežem betonu uz razna tumačenja pomenutog fenomena iliti pojave i tu je trebalo priča da se završi. Jedno od ozbiljnih objašnjenja rukovodioca koje je postalo viralno je to da je narod s tog kraja „malo čudan“. Hijerarhija je ustrojena tako da što je letvica više podignuta u sistemu rukovođenja podrazumeva i izuzetnu mudrost i inteligenciju, te se odmah zaključilo da nije to rukovodilac rekao da bi nekog uvredio nego eto… da bi pojasnio.
Veća priča jede manju
Veća priča jede manju, pa niko nije postavljao pitanja o prirodnoj smrti uhapšenog, ili ne daj Bože o obdukciji, nakon što je predsednik prvi, u svom mučnom obraćanju, javio da je rasvetljen slučaj nestanka male Danke, odnosno da su izvršioci priznali izvršenje krivičnog dela. Bilo je pitanje dana kad će biti pronađeno telo, ali se iz konferencija za štampu stekao utisak da su svi dokazi prikupljeni i da je istraga privedena kraju. Nepoznato je da li su policijski službenici koju su rasvetlili ovo krivično delo nagrađeni uvećanjem koeficijenta plate, možda sabljom ili medaljom za zasluge.
I dok se polako spuštala tenzija, a fokus lagano prebacivao na druge stvari da bi se ublažila ova bruka UKP-a i celokupnog ministarstva, neko očigledno nije mogao da spava mirno i nekako je verovao u kosmičku ravnotežu, pa je Radar objavio zapisnik o obdukciji pokojnog Dalibora Dragijevića. Na više od deset strana objašnjeno je da nema mesta na telu na kome nisu vidljive povrede, od tabana pa sve do serijskih preloma rebara.
U 21. veku, od strane policije, od batina je ubijen čovek u postupku isleđivanja. Ne zna se ko je potpisao da je Dragijević umro prirodnom smrću, od srca – kako se obično umire, uostalom kako je i Tapi umro u kancelariji Gradskog SUP-a, ne zna se ko je napisao saopštenje, ne zna se ko je javio tužilaštvu, ne zna se da li je izvršen uviđaj ni da li postoji foto-dokumentacija. Ne zna se čija je ideja bila da se to sakrije i da se građanima plasira laž. Ni prva ni poslednja. Kao nemi posmatrači izgleda da smo postali imuni na toliku količinu laži i kao da mislimo da se sve ovo nekom drugom dešava.
Ne zna se ko je potpisao da je Dragijević umro prirodnom smrću, kao i Tapi u Gradskom SUP-a, ko je napisao saopštenje i javio tužilaštvu i da li je izvršen uviđaj. Ne zna se čija je ideja bila da se to sakrije i da se građanima plasira laž
U međuvremenu saznajemo da policija nije pronašla nijedan materijalni trag, da su izuzeti brisevi iz auta kojim je izvršeno krivično delo ali da nije pronađen nijedan trag DNK. Do današnjeg dana nije pronađeno telo. To su činjenice.
Neko je odlučio da po predmetu prirodne smrti koja je preko noći postala nasilna postupa Više javno tužilaštvo u Nišu, valjda da tužilaštvo u Boru ili Zaječaru ne trpi pritisak. Posle nekog vremena, na uporna pitanja novinara, VJT u Nišu se oglasilo saopštenjem da im Sektor unutrašnje kontrole dostavlja parcijalne izveštaje, šta god to značilo.
Sa ove distance nekako mi je nemoguće da Sektor unutrašnje kontrole nije mogao da otkrije ko je od policajaca tukao Dalibora Dragijevića. Možda se nisam dobro izrazio ali mi je suviše mučno da kažem ko je ubio Dalibora Dragijevića, ko je bio prisutan, ko zna za izvršenje krivičnog dela a ćuti i ne prijavljuje i pitanje svih pitanja koje možda i nije toliko teško: ko štiti ubice?
Kad je iz kase načelnika Odeljenja u SBPOK-u ukradeno 1.000 evra, a iz magacina Nacionalnog centra za kriminalističku forenziku „nestalo“ devet pištolja, poligrafski su testirane desetine policajaca, ali počinioci nikad nisu otkriveni
Verujem da su svi policijski službenici koji su imali kontakt sa pokojnim, bilo da su iz Bora ili starešine iz središta ministarstva poslati da pokupe lovorike, poligrafski testirani. Istorija pokazuje da su policajce slali na poligraf i zbog manjih stvari. Pa 66 policijskih službenika SBPOK-a je testirano kad je iz kase načelnika Odeljenja u SBPOK-u na Makišu ukradeno 1.000 evra iz predmeta i, naravno, izvršilac nikad nije pronađen. Kad je nestalo devet pištolja iz zaključanog magacina Nacionalnog centra za kriminalističku forenziku (koji inače čuva naoružani policajac) poligrafski je testirano preko 75 policijskih službenika, u najvećem broju veštaka iz različitih oblasti. SUK je poslao izveštaj tužilaštvu da nije uspeo da pronađe tragove i identifikuje izvršioca.
Kosturi iz ormara
I ta praksa se nastavila. Svi su ignorisali to što je godinama gurano ispod tepiha sve dok pre neki dan kosturi iz ormara nisu ispali. Ne pamtim da je u svojoj istoriji SUK bio toliko protresen „da nije ostao kamen na kamenu“. Jedan za drugim spakovali su se pukovnik – zamenik načelnika Službe, drugi pukovnik – pomoćnik načelnika Službe, pukovnik – načelnik Odeljenja za preventivne aktivnosti, pukovnik – načelnik Odeljenja za bezbednosne provere, pukovnik – načelnik Odeljenja za koordinaciju rada centara, šef Odseka u Odeljenju za operativne aktivnosti, i još neki iznenađeni policijski službenici. Biće to jedan još bolji i lepši SUK, sa jednim potpuno novim odeljenjem i potpuno odabranim ljudima. Ovi što su izbegli „metlu“ ostali su iznenađeni i uplašeni a ovi odlazeći propituju sami sebe gde su pogrešili, svesni da su cele sebe dali službi.
Jedan za drugim spakovali su se zamenik i pomoćnik načelnika SUK-a, tri načelnika odeljenja, šef Odseka u Odeljenju za operativne aktivnosti… Biće to još bolji i lepši SUK
Silni pukovnici su otišli negde drugde, da kao koordinatori unaprede rad tih novih organizacionih jedinica. Nadam se da su im ostale plate koje su imali na prethodnom radnom mestu jer budžet je jak kao nikad, a oni su bili lojalni taman koliko služba zahteva.
Ispod tepiha i iz odškrinutih fioka u kojim su papiri prekriveni prašinom izviruje Bor, izviruje zvučni top za koji smo mislili da ga nemamo pa je ispalo da imamo, ali je u celofanu, neupotrebljen, izviruje možda i Generalštab. Zli jezici kažu i da su nestale neke pare i droga iz kase Četvrtog odeljenja, ali to izaziva tek blagu nelagodnost. Ah, da… ima nešto i oko Jovanjice valjda, ali to je bilo još ko zna otkad… Pitanje je i šta donosi ta Skaj komunikacija i činjenica da pod pritiskom javnosti može da se desi da tužilaštvo pošalje neki zahtev za prikupljanje obaveštenja po kome će, obrni-okreni, da postupa SUK.
Trenutno niko nema volju da kontroliše kontrolore
Nadamo se da će novi ljudi doneti novu snagu i prekinuti suviše dugu tradiciju neprijatne tišine i još neprijatnijeg ćutanja. Siguran sam da ovi što su ostali i novi koji treba da dođu, tužilaštvu neće dostavljati samo parcijalne izveštaje, jer će možda doći vreme da ih neka institucija, probuđena i oslobođena, nešto pita oko toga.
Pitanje je i šta donosi Skaj komunikacija ako pod pritiskom javnosti tužilaštvo pošalje zahtev za prikupljanje obaveštenja po kome će, obrni-okreni, ponovo da postupa SUK
I oni koji su ostali u SUK-u i oni koji su otišli da unapređuju rad ministarstva negde drugde shvatili su da su ćutali i onda kad nije trebalo i da to dolazi na naplatu. Da su postavili pitanje u vezi s karijernim napredovanjem u MUP-u i jednim potpuno novim izrazom „karijerni policajac“, možda ne bi bili odlazeći. Možda bi im neko objasnio kako običan izvršilac u SUK-u može da preskoči nekoliko nivoa i dođe do mesta pomoćnika ministra – načelnika Sektora unutrašnje kontrole.
Ispod tepiha i iz odškrinutih fioka u kojim su papiri prekriveni prašinom izviruje Bor, izviruje zvučni top za koji smo mislili da ga nemamo pa je ispalo da imamo, ali je u celofanu, neupotrebljen, izviruje možda i Generalštab
I prosto je nemoguće da je strah nadjačao tu mrvicu integriteta koju svako genetski nosi u sebi, a služi valjda da ima šta da se priča unucima koji po dobru treba da te pamte.
Trenutno kontrolore niko nema volju da kontroliše. Nisam siguran dokle će to potrajati. Ova tišina počinje da vrišti.
