Danijela Maletić, doskorašnja pomoćnica direktora Uprave za sprečavanje pranja novca, u ekskluzivnom intervjuu za novi Radar otkriva pozadinu svog dramatičnog hapšenja. Tvrdi da su joj lisice na ruke stavljene samo šest dana nakon što joj je direktno pretila Tatjana Vukić, suvlasnica investicionog fonda Vista Rica, zbog zahteva da se provere sumnjive uplate na račun tog fonda. Maletić ističe da je pretnjama prethodio neprijatan poziv Ninoslava Cmolića, tadašnjeg načelnika UKP-a, a da je samo hapšenje sprovedeno po komandi Marka Krička.
Maletić svedoči o tome kako se statistika o pranju novca „ulepšavala“ procesuiranjem seljaka zbog fiktivnog otkupa poljoprivrednih proizvoda, dok su predmeti koji se tiču moćnika bliskih režimu često balansirani u skladu sa ličnim interesima direktora Uprave. Takođe, iznosi alarmantne tvrdnje o tome da se sumnjiva dokumentacija iz tužilaštava više ne unosi u zvanični sistem, već završava direktno kod sekretarice direktora, čime se efikasno blokira istraga u osetljivim slučajevima poput pada nadstrešnice u Novom Sadu.
Tragedija u Novom Sadu nije bila nesrećan slučaj, već direktna posledica sistemske korupcije i štetnih ugovora. Radar u novom izdanju ekskluzivno objavljuje novu elektronsku prepisku iz 2020. godine koja razotkriva kako su predstavnici Ministarstva građevinarstva i Infrastrukture železnice Srbije svesno „peglali“ dokumentaciju kako bi se ona uklopila u unapred dogovorenu cenu i provizije.
Analiza koju potpisuju profesori Ognjen Radonjić i Vladimir Obradović pokazuje da je država svesno pristala na inferioran položaj u odnosu na kineske izvođače, ignorisala bezbednosne rizike i prikrivala tehničke propuste od javnosti. Prioritet je bio kako od kineskih partnera obezbediti što veći kredit i kako u te cifre ugraditi famozni „kineski faktor“ od 15 odsto. Dokumentacija svedoči o tome da su troškovi rekonstrukcije ključnih objekata svesno potcenjivani, što je na kraju dovelo do realnog rizika po živote ljudi koji se, nažalost, obistinio u Novom Sadu.
U novom Radaru čitajte i kako se pravosudni procesi protiv pripadnika izvršne vlasti gomilaju, a istovremeno se odvija tiha, ali temeljna čistka u najvažnijim policijskim strukturama. Radar istražuje kako su Uprava kriminalističke policije (UKP), SBPOK i Specijalna antiteroristička jedinica (SAJ) postale poligon za postavljanje lojalnih kadrova, često bez odgovarajućeg obrazovanja, iskustva ili uprkos ozbiljnim bezbednosnim smetnjama.
Ključna spona novih rukovodilaca je njihova prošlost u Jedinici za zaštitu (JZO), koja je postala glavni rezervoar lojalista u policiji. Posebnu pažnju privlači postavljanje Igora Žmirića na čelo SAJ-a, čoveka za koga se navodi da svojevremeno nije prošao vanrednu bezbednosnu proveru i da je pao na poligrafu. Ovakva kadrovska politika izaziva duboko nezadovoljstvo unutar službe, dok bezbednosni vakuum popunjavaju sve češći bombaški napadi i vatreni obračuni na ulicama Beograda. Vlast se, čini se, najviše plaši upotrebne vrednosti SAJ-a u visokorizičnim hapšenjima onih koji bi mogli pružiti otpor – bilo da su u pitanju kriminalci ili delovi odmetnute vlasti.
U naš diktafon je govorio i Zdravko Ponoš, lider stranke Srbija centar (SRCE) i bivši načelnik Generalštaba, koji u intervjuu analizira strategiju opstanka režima koji je, kako kaže, spreman da menja zakone, rasformira tužilaštva i pravi paralelnu policiju samo da bi osigurao nekažnjivost. Ponoš upozorava da predstojeći izbori za vlast nisu samo politička utakmica, već borba za goli opstanak, zbog čega se kontrola nad svim mehanizmima, od biračkog spiska do lojalnih kadrova u službama bezbednosti, dodatno steže.
Ponoš ističe da bi personalne sankcije Zapada prema „srednjem nivou menadžmenta“ vlasti mogle biti ključni faktor koji bi naterao izvršioce da otkažu poslušnost, jer oni nemaju diplomatsku zaštitu kakvu uživa vrh države. Dok vlast pod krinkom preporuka ODIHR-a pokušava da legalizuje izbornu krađu, narod na ulicama i opozicija moraju se boriti za svaki glas. Poseban osvrt Ponoš daje na urušavanje institucija, navodeći primer policije kojom upravljaju lojalisti, dok se pravi heroji, poput Katarine Petrović, progone. „Od nas zavisi koliko će vremena proći do trenutka kada će ljudi poput Katarine uručivati otkaze onima koji su okupirali državu“, poručuje Ponoš.
Imenovanje Manje Grčić na čelo Javnog servisa pokrenulo je polemiku o broju bodova njene diplome sa Univerziteta u Lidsu, ali suštinsko pitanje nije administrativno, već etičko. Dr Ana Stojiljković, i sama doktorka nauka sa istog univerziteta, u autorskom tekstu za Radar analizira paradoks – kako je moguće da neko ko je prošao jednu od najboljih svetskih škola za medije postane ključni igrač u gašenju i marginalizaciji relevantnih medija u Srbiji.
U Lidsu studenti uče o javnom interesu, profesionalizmu i otporu komercijalnim pritiscima, karijera Manje Grčić istovremeno svedoči o suprotnom – o pretvaranju kultnih medija u irelevantne platforme i odustajanju od novinarstva zarad profita. Autorka podseća na izjave nove direktorke o „razočaranju u novinarstvo“ zbog strogih pravila Bi-Bi-Sija, te ukazuje na opasnost da RTS, umesto mesta dijaloga, postane prostor dodatnog „umrtvljivanja“.
Za Radar još govore i pišu Mihajlo Pantić, Ričard Has, Dragan Velikić, Ana Martinoli…
