Fenomen paramilitarnog naselja ispred Narodne skupštine iz više uglova biće izučavan na fakultetima, što domaćim, što u svetu. Njegova jedinstvenost, koju nijedna vlada nikada i nigde ne treba da ponovi, jeste i u tome što iz meseca u mesec dobija nove nijanse i nije ni nalik onom inicijalnom naselju iz marta ove godine. Tako je u novembru kamp izneo novitete – akustične u vidu glasne muzike, puštane Dijani Hrki, majci stradalog mladića u padu nadstrešnice – dok štrajkuje glađu, zatim vizuelne poput lasera uperenih u Hrku, pa i one kozmetičke u vidu novih lica, koje pre svega građani uspešno prepoznaju, izniklih pod sloganom ,,učinimo ih poznatim‘‘. Od kriminogenih do funkcionerskih struktura, svoje mesto pod šatorom ili oko njega može imati svako blizak vlasti. Tako su u prethodnih mesec i kusur dana na scenu isplivali novi likovi u tragičnoj predstavi na javnoj površini, a po brojnosti najviše se ističu i poseban pomen zaslužuju odbornici opštine Palilula.
Jutro ili veče, oni su tu. Pod okriljem noći, ipak, motivisaniji i glasniji. Stihove pesama Srpkinja je mene majka rodila, Božić je, Morem plovi jedna mala barka, pevali su Dijani Hrki. Od velikog broja vokala izdvajaju se oni koji su stih ,,Vraćam se kući živ‘‘ pesme Pukni zoro horski otpevali, mlade nade naprednjaka, aktivisti Milica Denčić, Katarina Milojković i Milutin Mijović, uz podršku Gorana Karadžića, bivšeg srpskog i jugoslovenskog košarkaša, koji trenutno obavlja funkciju direktora JP Stara planina. Njih predvodi i diriguje Dražen Barjaktarović, član Veća opštine Palilula, rođeni Beranin. Barjaktarović je diplomirao na Univerzitetu Crne Gore na Fakultetu za sport i fizičku kulturu, na odseku za novinarstvo. Od 2000. do 2018. godine bio je profesionalni vojnik, a nekoliko godina je radio i kao direktor Predškolske ustanove „Mali čarobnjak“.
Istaknuti žitelj Ćacilenda je Ivan Bakić, kum Nebojše Stefanovića, koji je bio direktor SC Šumice posle kog je firma otišla u stečaj. Dva puta je izdržavao kaznu u zatvoru u Sremskoj Mitrovici
U Ćacilendu združeno deluje i jedan bračni par. Član veća Palilule Dragan Bojović Bogdanović, rođeni je Kragujevčanin koji je upisao Vojnu gimnaziju u Beogradu, nakon čega na smeru bezbednost pohađa Fakultet za poslovne studije i pravo. Njegova supruga je Marija Bojović, zaposlena u pogonu Gradske čistoće. Kada su 26. novembra narodni poslanici opozicije isekli ogradu oko Ćacilenda, a policija im nije dozvolila prolaz do glavnog ulaza parlamenta, Marija Bojović je, uz psovke, pretila opoziciji. Iako je predsednica parlamenta Ana Brnabić obećala da će prolaz do parlamenta biti omogućen, dozvoljen je jedino bio napad ljudi iz šatorskog naselja i policije na opozicione poslanike. Ne treba izostaviti ni nove ličnosti poput Stefana Bogdanovića, odbornika palilulske skupštine i direktora novoformiranog javnog preduzeća Turistička organizacija Palilule. Za razvoj turizma, na proleće ove godine, za ovu opštinu predviđen je budžet od 28.702.052 dinara, koji će biti iskorišćen za promociju turističke ponude opštine, odnosno na marketinške aktivnosti.
Palilulci i drugi nasilnici
Od onih koji nisu sa Palilule, ali su se tih dana svojski potrudili da budu primećeni, izdvaja se Ivan Bakić, sa Novog Beograda, kum Nebojše Stefanovića. Bio je direktor SC Šumice posle kog je firma otišla u stečaj. Dva puta je izdržavao kaznu u zatvoru u Sremskoj Mitrovici, a zadnji put izašao u septembru prošle godine. Sa Mišom Vacićem osnivač je Stranke srpskih nacionalista. Tu su bili i predsednik opštine Smederevska Palanka Aleksandar Vučen i istaknuti članovi SNS-a iz tog mesta. Bojan Nagradić, vlasnik tehničkog pregleda u Resniku, naočigled policije udario je studentkinju novosadskog FTN-a pesnicom u glavu, u blizini Pionirskog parka. Devojka je provela noć u bolnici. Do danas nema informacije da je Nagradić makar odveden na saslušanje. Prisutan je i maloletni N. Ć. iz novosadskog naselja Telep, koji je učestvovao u sada već čuvenom farbanju zastava na Limanu.
Oglasili su se tih dana i politički akteri sa osudama provokacija Dijane Hrke. ,,Zahtevamo hitnu reakciju predsednika opštine Palilula, kao i pokretanje disciplinskih i etičkih postupaka protiv svih zaposlenih koji su na bilo koji način učestvovali u ovom sramotnom činu“, saopštio je Ekološki ustanak, a dodali su i da opština nije partijski bilbord, pogotovo ne pozornica za ponižavanje majki koje traže istinu i pravdu.
Sveukupna pojavnost Ćacilenda u svojoj strukturi pomalo podseća i na špansku seriju, naročito uvođenjem novih likova u priču. Koordinator Opštinskog odbora SNS Palilula je Nenad Milenović – odskoro i v. d direktora Biblioteke Beograda, koji nema pet godina radnog iskustva u kulturi, koliko propisuju dva zakona, a nema ni deset, koliko zahteva Statut Biblioteke. Milenović je u odboru struja suprotstavljena palilulskoj funkcionerki Žani Stojanović, koju je, kako su Radaru rekli iz opozicije sa te opštine, Aleksandar Vučić sklonio iz svog najbližeg okruženja, jer je, navodno, odavala i prodavala informacije. Žanin muž je Nebojša Stojanović, direktor JKP Skloništa.
Bojan Nagradić, vlasnik tehničkog pregleda u Resniku, naočigled policije udario je studentkinju novosadskog FTN-a pesnicom u glavu. Devojka je provela noć u bolnici, ali nema informacije da je Nagradić makar saslušan
Preko već pomenutog Dražena Barjaktarovića, člana veća koji je pevao, Žana vodi Palilulce u Ćacilendu. Njen sin, Luka Stojanović (31) državni je sekretar u Ministarstvu trgovine, a bio je i savetnik direktora u JP za razvoj planinskog turizma Stara planina, već pomenutog nekadašnjeg košarkaša Karadžića. Aktivisti i opozicija kažu da u Žanin kadar spada i Ivan Ćilerdžić, direktor OŠ „Jovan Popović“ na Karaburmi. To mu, očekivano, nije jedina funkcija – zastupnik je sportskog odbojkaškog udruženja OK Roda junior, osnovanog na leto 2022. godine. Ukupni prihodi udruženja samo u toj godini iznose 1.150.000 dinara, dok u narednoj godini beleže enorman rast i 2023. završavaju sa ukupnim prihodom od 7.721.000 dinara. Opština Palilula opredelila je za ovu godinu samo jedan posto za sport, iako je zakonski minimum tri odsto.
Regrutni centar Karaburma
Iako je do sada sve izgledalo više tragikomično, komičan i koloritan deo napušta priču, koja poprima crnu boju ili bolje rečeno crno-belu i vodi nas u Višnjičku banju. Taj deo grada, kao i Karaburma, naročito Ulica Marijane Gregoran, zna se čiji su – pored crno-belih grafita na zgradama duž ulice, samo je jedna podgrupa Partizanovih navijača dominantna – Anti Romi. U opštini Palilula zaposlena je, kao članica SNS-a, Biljana Simić. Kako su aktivisti i opozicija rekli za Radar, sama je u opštini rekla da je za posao zahvalna Veljku Belivuku, koji je sa Markom Miljkovićem potekao iz tih krajeva grada. Biljanin sin Nemanja uhapšen je 2020. sa još dvojicom srpskih državljana u Španiji prilikom likvidacije viđenijeg pripadnika „škaljarskog klana“ Miloša Peruničića u Marbelji. Miloš M. je osuđen na 18 godina zatvora, a Nemanja na 17 i po u sudu u Malagi, koji je odredio i da osuđeni uplate 50.000 evra na račun porodice ubijenog.
To nije jedina kriminalna veza. Biljanin mlađi sin druži se sa Lazarom Marinkovićem, zlokobnog nadimka Lucifer. On je jedan od vođa Anti Roma i bio je blizak saradnik klana Belivuk-Miljković. Pušten u maju iz pritvora, Marinković je sa nanogvicom došao na sastanak u Lokal pab na Slanačkom putu u Višnjičkoj Banji sa drugim članovima iste podgrupe, ali sa Karaburme, gde je trebalo da dođe do ,,pomirenja‘‘ nakon tuče u Skadarliji. Vlasnik lokala je navodno blizak kako navijačkoj ekipi, tako i SNS-u.
Nemanja, sin Biljane Simić koja je u opštini Palilula zaposlena zahvaljujući Veljku Belivuku, uhapšen je 2020. u Španiji prilikom likvidacije pripadnika „škaljarskog klana“ Miloša Peruničića i osuđen na 17 i po godina robije
U jednom momentu došlo je do pucnjave, u kojoj je nedužno stradala Danka V. (51), a ranjeno još četvoro ljudi. Policija je do sada uhapsila devet osumnjičenih, za trojicom se traga, među koje spada i Strahinja Marinković (24), mlađi Lazarev brat, za koga se sumnja da je pucao. Policija je pretresla 32 lokacije i zaplenila oružje. Lazar Marinković i njegova grupa su uhapšeni pre tri godine, a 2024. su osuđeni na ukupno 73 godine zatvora zbog trgovine drogom na području Beograda. Ipak, Apelacioni sud ukinuo je presudu i naložio novo suđenje, zbog čega je mera ublažena uz određivanje kućnog pritvora.
Socijalni presek diktature
Razumno je postaviti pitanje da li se ikada igde desilo nešto makar nalik Ćacilendu? Istoričar sa Instituta za savremenu istoriju Srđan Cvetković kaže za Radar da, u ovom obimu, jedno kriminalno utvrđenje koje je zaposelo deo grada nigde nije postojalo. ,,U vreme Janukoviča, takozvane tituške takođe su bile sastavljene od kriminalaca, koji su takođe živeli u šatorima, a bilo je i oružanih obračuna, ali to je trajalo relativno kratko. Može se reći da ideja nosi potpis FSB-a i ukrajinskog iskustva, ali da je razvijena i nadograđena‘‘, objašnjava Cvetković. Prema njegovom tumačenju, predsednik ima velike ambicije da se upiše u istoriju, da bude zapamćen po neverovatnom projektu Ćacilend, prepoznatom šire i od Balkana i Evrope.
,,To je socijalni presek Vučićeve diktature, i možda je dobro što ga je napravio, jer tu imamo sve društvene strukture na kojima njegova diktatura i počiva – kriminalni milje, policiju i ljude zaposlene u javnom sektoru, koji umesto da sede po kancelarijama dolaze tamo, zatim tu su ljudi iz sirotinjskih kvartova koji su plaćeni, pa i funkcioneri sa familijom. Dakle, Srbija u malom, samo izuzeta od normalnih ljudi. Sav mulj je sad vidljiv, poput izložbe, i jednog dana na pravoj izložbi o Vučićevom režimu, on će biti glavni eksponat‘,‘ kaže istoričar i podseća da je ideja o upotrebi kriminalaca stara – u vreme Tita koristila ih je Udba za likvidacije emigranata 70-ih, koristio ih je i Slobodan Milošević, ali nikada u ovom obimu, već je više koristio žandarmeriju i policiju. Ipak, kako pada popularnost, ljudi se pritiskaju do te mere da horde idu i prisiljavaju ljude koji rade da dovode još ljudi ili će izgubiti posao, zaključuje Cvetković, koji naglašava da sve to nalikuje fašističkim hordama.
Kada su 26. novembra narodni poslanici opozicije isekli ogradu oko Ćacilenda, a policija im nije dozvolila prolaz do glavnog ulaza parlamenta, Marija Bojović, zaposlena u Gradskoj čistoći, pretila je opozicionarima
Bilo je u ovih mesec i po dana i najava uklanjanja paramilitarnog naselja. Do objavljivanja teksta, šatori se i dalje bele na Trgu Nikole Pašića. Muzika je prestala, Dijana Hrka napustila je prostor s druge strane ograde. Crne kapuljače i kačketi šetaju se u mraku, dok se u noći čuju samo otkucaji semafora, daleka škripa tramvajskih šina i bat policijskih čizama na smeni.
