za Radar iz Vašingtona
Rat sa Iranom će se završiti onda kada ja to budem želeo, izjavio je američki predsednik i osnivač Odbora za mir Donald Tramp, koji je od početka godine naredio vojne udare na dve zemlje. Sukob sa Iranom počeo je iz nejasnih razloga i sa nejasnim ciljevima. Republikanci međusobno ne mogu da se dogovore ni da li su sa Iranom u ratu, ili je reč o operaciji. I predsednik ima problem da se o tome dogovori sam sa sobom, pa jednom govori o „kratkom izletu“ od domaće agende fokusirane na ekonomiju, a drugi put o ratu. Kada su ga novinari pitali šta je od ta dva, odgovorio je: „Oba. To je izlet koji će nas držati podalje od rata.“ U ovoj konfuziji, bilo da je namerna ili je posledica neznanja, jedno je jasno: većina Amerikanaca ne podržava ovaj rat u koji se Tramp upustio bez odobrenja Kongresa. Posledice sukoba već se osećaju kod kuće i očigledno je da nema ni obećanog zlatnog doba, niti je ispunjeno obećanje da Amerika više neće trošiti svoj novac na strane ratove. Trampov izlet u intervencionizam uzrokovao je rat i u njegovom MAGA pokretu, a cenu svega ovoga mogli bi da plate republikanci na međuizborima u novembru, jer rizikuju da izgube tesnu većinu u Kongresu.
Bela kuća bez objašnjenja
Bez izuzetka, istraživanja javnog mnjenja pokazuju da se više od polovine Amerikanaca protivi ratu u Iranu. Kako pokazuje anketa Nacionalnog javnog radija i koledža Merist, podele idu po partijskim linijama: republikanci uglavnom podržavaju rat, demokrate su protiv, a 61 odsto neopredeljenih po ovom pitanju ne stoji uz predsednika. To je problem za bilo koju vlast u izbornoj godini, što se već pokazalo po protivljenju neopredeljenih Bajdenovoj politici o ratu u Gazi. Izostanak većinske podrške za rat u Iranu može da se objasni i Trampovim istorijski niskim rejtingom, zbog čega nije bilo uobičajenog efekta ujedinjenja građana iza predsednika koji kreće u rat. Na primer, pred invaziju na Irak 2003. popularnost Džordža Buša Mlađeg bila je 75 odsto, a posle 11. septembra 2001. pred napad na Avganistan čak i 90 odsto – u tim procentima je merena i podrška građana za rat. Ironično, baš na debaklu rata u Iraku u Republikanskoj stranci se rodio pokret „Amerika na prvom mestu“ čije je zaštitno lice Donald Tramp.
Posledice sukoba već se osećaju kod kuće i očigledno je da nema ni obećanog zlatnog doba, niti je ispunjeno obećanje da Amerika više neće trošiti svoj novac na strane ratove
Bela kuća sada pokušava se izvuče iz paradoksa u koji je sama upala, pa nudi objašnjenje da je rat u američkom interesu, jer Iran više neće imati nuklearno oružje. Ali, teško je prodati tu priču dok na Bliskom istoku ginu američki vojnici, a kod kuće inspirisani ratom protiv Islamske republike ubijaju Amerikance. Teško je shvatiti i zašto je za prvih šest dana rata, prema zvaničnoj proceni Pentagona, potrošeno 11,3 milijarde dolara, ako se za taj novac mogu obezbediti godišnje subvencije za zdravstveno osiguranje za više od dva miliona ljudi, ili godišnji bonovi za hranu za više od četiri i po miliona korisnika. „Kada vam Tramp bude rekao da nema novca za vaše zdravstveno osiguranje, setite se da rat košta milijardu dolara dnevno“, podvukla je demokratska senatorka iz Masačusetsa Elizabet Voren.
Rat sa Iranom izazvao je do sada neviđene podele u MAGA pokretu i mnogi uticajni trampovci okrenuli su se protiv njega. Omiljeni Trampov podkaster Džo Rogan, i njegov ekstremno desničarski kolega Nik Fuentes, rekli su da ih je predsednik izdao i kompletno izneverio. Teoretičar zavere Aleks Džons požalio se da nije glasao za treći svetski rat. Voditelji Taker Karlson i Megan Keli, koji su među najuticajnijim MAGA glasovima, smatraju da je neopravdano da američki vojnici ginu u ime Izraela na Bliskom istoku. Tramp je rekao da je Karlson (koga je navodno pitao za mišljenje o ratu pre nego što je počeo) „odavno izgubljen“, „nedovoljno inteligentan“ i da ne predstavlja MAGA pokret. Megan Keli je napao Mark Levin, konzervativni voditelj koji po pitanju Irana stoji čvrsto uz Trampa. „Emocionalno nestabilna, vulgarna i nedorasla propalica“, napisao je Levin, na šta mu je Keli odgovorila da „o njoj piše gore od ljudi koji su je proganjali“ i da je uzrok tome njegov „mikro penis“.
Teško je shvatiti zašto je za prvih šest dana rata, prema zvaničnoj proceni Pentagona, potrošeno 11,3 milijarde dolara, ako se za taj novac mogu obezbediti godišnje subvencije za zdravstveno osiguranje za više od dva miliona ljudi
Razdor u MAGA pokretu dešavao se i tokom rata u Gazi, ali sa mnogo manje otrova i mnogo manje uticajnih glasova protiv Trampa. Srećom po predsednika, protivljenje je za sada koncentrisano uglavnom van Kongresa. I Predstavnički dom i Senat odbacili su predlog da se Trampova ovlašćenja u ratu sa Iranom ograniče. Većina republikanaca klima glavom na sve što predsednik kaže i ignoriše to što Kongres ne samo da nije glasao o ovom ratu, nego nije ni obavešten o napadu pre nego što je počeo. Broj republikanskih poslanika koji su se javno usprotivili ratu može da se izbroji na prste jedne ruke: kongresmen Tomas Mesi, već u sukobu sa Trampom zbog dokumenta o Džefriju Epstinu, dugogodišnji protivnik intervencionizma, senator Rend Pol i nekada najvatrenija braniteljka predsednika Mardžori Tejlor Grin koja se sa Trampom razišla po pitanjima rata u Gazi i Epstina.
Kada joj je predsednik uskratio podršku za reizbor i nazvao je izdajnicom, Grin je odlučila da se neće ponovo kandidovati. Upozorila je da će ćutanje republikance koštati Kongresa i da se bes birača već video na primarnim izborima početkom marta u Teksasu kada su demokrate u mnogo većem broju izašle na glasanje nego republikanci. „Ako se to ponovi u novembru, demokrate u Teksasu će uzeti mesto u Senatu od republikanaca“, upozorila je bivša poslanica iz Džordžije.
Pad podrške među mladima
Iako je rano za procenu koja će struja u MAGA pokretu imati veći uticaj na birače, Tramp je uveren da će većina ostati uz njega. Za sada nije u krivu jer istraživanja pokazuju podršku većine republikanaca za rat u Iranu. Ali, ako se ostvare prognoze o pogoršanju ekonomske situacije, podrška će se osuti i cenu će platiti republikanci na međuizborima u novembru. Istraživanje magazina Ekonomist i kuće YouGov pokazuje da nezadovoljstvo birača već postoji i u onim državama u kojima je Tramp dobio izbore 2024. obećavajući zlatno doba i najjeftinije gorivo u istoriji. Magazin Tajm u svojoj analizi podseća da su visoke cene nafte pogoršavale skor za partiju na vlasti na većini međuizbora od 2006. naovamo.
Voditelji Taker Karlson i Megan Keli, koji su među najuticajnijim MAGA glasovima, smatraju da je neopravdano da američki vojnici ginu u ime Izraela na Bliskom istoku
Opasnost je utoliko veća što Iran preti da će barel nafte skočiti i na 200 dolara, a nejasno je šta će biti odgovor Vašingtona na to. Poseban pad podrške za sada, prema istraživanjima, uočljiv je u grupi mlađih belaca čiji su glasovi bili ključni za Trampov reizbor. Možda su na tu grupu birača usmereni bizarni video-snimci Bele kuće na kojima se rat prikazuje kao kombinacija akcionih filmova i video-igrice, u kojoj Amerika rastura protivnike kao u Mortal kombatu. Za generaciju prezasićenu ratovima u Ukrajini i Gazi koji su uticali na njihove budžete i percepciju životne sigurnosti, rat sa Iranom nije „kul“ kao u video-igrici.
Osim rata u Iranu, još jedan potencijalni problem za republikance je i to što međuizbori generalno nemaju toliku izlaznost kao predsednički, osim ako se neko pitanje ne nametne kao katalizator koji pokreće entuzijazam birača. Recimo, zbog odluke konzervativne većine Vrhovnog suda da 2022. ukine federalnu zaštitu prava na abortus, demokratski birači su izašli na međuizbore te godine u velikom broju i ublažili prognozirani kongresni debakl Džoa Bajdena.
Za generaciju prezasićenu ratovima u Ukrajini i Gazi, koji su uticali na njihove budžete i percepciju životne sigurnosti, rat sa Iranom nije „kul“ kao u video-igrici
Međutim, Trampova operacija „Epski bes“ ima veći kapacitet da uradi suprotno – da epski razočara republikanske glasače koji neće ni izaći na glasanje. Rat sa Iranom je zasigurno najveće Trampovo kockanje u drugom mandatu. Ako ga završi brzo i proglasi pobedu (nema veze da li je zaista i pobedio), Tramp bi mogao da ojača svoj imidž lidera koji je jedini imao hrabrosti da se suprotstavi Iranu. Ali, ako se i ovaj rat razvuče, neće skupo koštati samo na frontu, nego i na biralištima.
