Govoreći na januarskoj „tematskoj“ sednici Vlade bez jasne teme, ministar prosvete Dejan Vuk Stanković otkrio je javnosti da se uveliko radi na setu zakona čiji je cilj da se u sistemu obrazovanja uspostave „jasne linije nadležnosti i odgovornosti“ kako bi se sprečilo „sve ono što nam se dešavalo prošle godine“. Naravno, u slučaju univerziteta to ne znači jačanje njegove autonomije već prosto da država „mora“ da ima veći uticaj na njegovo upravljanje. Što ne znači da je spremna da sedi skrštenih ruku dok čekamo novi Zakon o univerzitetu, još lepši od onog iz 1998. godine koji je omogućio da sa fakulteta protera više od dvesta profesora i asistenata. A makar u Beogradu, najveći poligon za ispitivanje metoda disciplinovanja akademske zajednice našla je u Medicinskom fakultetu.
I pokazalo se da može biti dovoljno i samo postavljanje pravog čoveka na pravo mesto – odnosno dva prava mesta. Tako je dr Marko Lens, nakon što se vlastima preporučio davanjem izjave u kojoj je pozvao studente da svoju borbu prvo usmere na „svoje domaćinstvo“, odnosno na dekanku Tatjanu Simić i da od nje zahtevaju da im pokaže „sve ono prljavo, neispravno i nezakonito“ što se dešava pod njenim rukovodstvom, prvo u junu imenovan u Etički odbor Srbije (EOS). U pitanju je telo pri Ministarstvu zdravlja koje se do tada prvenstveno bavilo odobravanjem kliničkih ispitivanja, a kada pogledamo dnevni red poslednjih dvadeset održanih sednica EOS-a, ništa drugo i nije navođeno osim tačke „razno“. Njegovim dolaskom, Odbor počinje da se bavi čak i dalekom prošlošću i u roku od dve nedelje izrađuje Mišljenje po kome su prekršeni etički standardi prilikom sprovođenja naučnog istraživanja otpočetog 2010. godine, a koje je na Medicinskom fakultetu sprovodila upravo profesorka Simić.
Sa tako pripremljenom „optužnicom“, u sledećem koraku Vlada imenuje Lensa u Savet Medicinskog fakulteta kao svog predstavnika. A nakon što je dotadašnji predsednik Saveta podneo ostavku, Lens uz podršku ostalih predstavnika Vlade i njoj naklonjenih studentskih predstavnika biva izabran za predsedavajućeg Saveta. Po propisima, reč je o privremenoj funkciji zaduženoj za sprovođenje izbora novog predsednika, ali ju je Lens iskoristio da na osnovu Mišljenja EOS-a predloži smenu dekanke Simić – za šta je postojao dovoljan broj glasova.
Pravni osnov za takvu odluku nije postojao, pošto je za utvrđivanje etičkih prekršaja dekana zadužen isključivo Odbor za profesionalnu etiku Univerziteta, koji se o ovom pitanju nije ni izjašnjavao. Ali za vlast je očigledno bilo dovoljno što je Simić podržala inicijalne studentske zahteve, govorila o štetnim posledicama uredbe o smanjenju plata profesorima i što nije sprečila ni studentsku blokadu fakulteta ni štrajk zaposlenih. A kao dodatni moguć motiv za odmazdu prema fakultetu koja se nije zaustavila smenom dekanke, profesori koji su govorili za Radar prepoznaju i odluku Nastavno-naučnog veća da nakon sticanja uslova za penziju ne produži radni odnos na fakultetu profesorki Jeleni Drulović, ujedno direktorki Kliničkog centra Srbije, koju smatraju desnom rukom Zlatibora Lončara.
Prosvetna inspekcija, veoma involvirana u osporavanju izbora Maje Kovačević za dekanku FPN-a, već šest meseci ne reaguje povodom protivpravnog imenovanja Nataše Milić za v. d. dekana Medicinskog fakulteta, sekretarka Fakulteta Marija Radovanović je zbog doslednog insistiranja na poštovanju zakona otpuštena, a procedura za izbor novog dekana i dalje nije pokrenuta.
Ono što vidimo jeste da je dosta ljudi dalo otkaze na Fakultetu i prelaze u Euromedik. Da biste imali Medicinski fakultet morate da imate takozvanu nastavnu bazu – zdravstvenu ustanovu u kojoj će raditi profesori. A ako ostanemo bez nastavne baze, mogli bismo samo da se ugasimo
Oliver Stojković
„Nakon što je u septembru dekanka smenjena na Savetu, krajem novembra je zakazana druga sednica na koju smo pozvali medije da bismo sprečili da opet urade nešto nezakonito, a gde su predstavnici Vlade i studentskog parlamenta rekli – mi nećemo pred kamerama, posle čega su ustali i otišli, iako po načelima mora da postoji transparentnost u radu. Oni ne žele diskusiju, ne žele kamere, jer mnogi od njih koji u tome učestvuju žele da održavaju jednu fasadu neutralnosti i gospodstva. Od tada su održavane samo elektronske sednice koje zakazuje Marko Lens u ulozi predsedavajućeg – iako ta funkcija po statutu Fakulteta ne postoji mimo sednice na kojoj se bira novi predsednik Saveta. To je jedna ilegalna otmica našeg fakulteta koju vodi čovek koji sada ide okolo, preti i blati profesore“, kaže docent Milutin Kostić.
A u toj kampanji Etički odbor Srbije nastavlja da igra ulogu. Tako je profesorka Olivera Kontić Vučinić od EOS-a primila zahtev da se izjasni o anonimnoj prijavi u kojoj je optužena da navodi lažne biografske podatke, uključujući da je završila postdoktorske studije na američkom Univerzitetu Jejl gde je jedno vreme bila i u statusu gostujuće profesorke. Pored toga što su optužbe lažne (profesorka je već dostavila dokumentaciju koja to dokazuje), u slučaju postoje još tri sporna momenta. Jedan je što je dokument sa priloženom emotivnom anonimnom prijavom („Kao obični građani koji su potrošili silne pare na IVF, pitamo se kako je moguće da…“) izradio Marko Lens, što se vidi iz metapodataka. I dok postoji mogućnost da prijavu nije sam napisao, već da je samo napravio dokument u kome će sakriti identitet podnosioca, jeste neobično da taj posao nije radilo neko tehničko lice. Uostalom, Lens ne izrađuje dokumenta sa dnevnim redom sednica. Štaviše, priloženi „dokazi“ takođe nose njegov digitalni potpis, a u dopisu EOS-a je navedeno da ga dostavljaju „zajedno sa svim dokazima koje je podnosilac dostavio“ – ne dokaza koje su Lens ili EOS pribavili razmatrajući prijavu.
Drugi problem je što je upitno da li EOS uopšte ima nadležnost da se bavi takvim pitanjima, pošto su za etičke prekršaje profesora zadužene fakultetske etičke komisije, dok je za prekršaje lekara zadužen Sud časti Lekarske komore. A treći sporan momenat jeste što je takav dopis poslat ne samo na adresu Olivere Kontić Vučinić već i na zvaničnu mejl adresu Klinike za ginekologiju i akušerstvo gde je zaposlena, kao i njenog direktora – pre nego što je uopšte imala priliku da optužbu opovrgne (a za to je dobila rok od čitava četiri dana).
A kada na to dodamo zahtev upućen upravniku Instituta za sudsku medicinu Medicinskog fakulteta, u kome je tražena dokumentacija o svim uslugama zdravstvene delatnosti koje je profesor Oliver Stojković obavljao na Institutu od 13. oktobra 2024, dokumentacija na osnovu koje je angažovan kao i njegov ugovor o radu, stiče se utisak da je primarni cilj takvog obraćanja nadređenima da se neko posrami ili dovede u neugodan položaj.
„Lično se osećam vrlo loše. To je posao koji radim zadnjih dvadeset godina na ovom institutu i koji pomaže pacijentima Kliničkog centra. Na kraju krajeva, vrsta analiza koje sam ja uspostavio, ni pre mene, ni u ovom trenutku niko osim mene ne radi. Ako bi mi uplašeni dekan ili upravnik mog instituta zabranili da radim te analize, ne bih bio lično ugrožen pošto bih primao istu platu, ali bi pacijenti ostali bez analiza, jer se one u Srbiji ne rade nigde drugde. Oni žele da kažu da neko ko je profesor genetike i po obrazovanju molekularni biolog i nije deo Lekarske komore, ne može ni da radi bilo šta sa pacijentima. Što nije istina, molekularno-genetičke analize u svim zdravstvenim ustanovama rade molekularni biolozi. Dodatno zbunjuje što na uputima koji sa uzorcima stižu na Institut sa Klinike za hematologiju piše da su upućeni ‘prof. Oliveru Stojkoviću’, a direktor te klinike je Darko Antić koji je ujedno predsednik EOS-a. I ja i dalje dobijam nove uzorke, iako dopis EOS-a spori da imam pravo da ih radim. Zato stičem utisak da on ne zna šta se zapravo šalje koristeći njegovo ime i potpis, a ako zna, onda je situacija krajnje čudna“, kaže Stojković.
Sumnje u autorstvo podgreva što na zahtev za pristup informacijama od javnog značaja upućen direktno Etičkom odboru Srbije sa pitanjima da li postoji odluka EOS-a da se takav dopis pošalje i na kojoj sednici je doneta ili je o njoj raspravljano, odgovor nije stigao od Antića već od Zlatibora Lončara lično. Koji je glumeći advokata objasnio da takva odluka nije doneta, već da „u ovoj fazi, predsednik deluje u cilju efikasnosti i prikupljanja relevantnih podataka kako bi se izbeglo nepotrebno sazivanje celog odbora za slučajeve koji možda nemaju osnov za dalje postupanje“. A svakako ne pomaže ni činjenica da se čak i na nekim dokumentima koje zvanično potpisuje Antić, takođe nalazi digitalni otisak Marka Lensa.
U nizu neutemeljenih odluka, šefica katedre za psihijatriju Milica Pejović Milovančević razrešena je sa funkcije uz obrazloženje da kao specijalista dečje i adolescentne psihijatrije ne može biti na čelu katedre – iako ne postoje odvojene katedre za dečju i adultnu psihijatriju
Ali dok takvi procesi ne bi trebalo da rezultuju pravnim posledicama i više se uklapaju u opštu atmosferu pritisaka (u kojoj recimo Lens uspeva da odloži pristupno predavanje docentima na Institutu za mentalno zdravlje zato što Institut nije u katastru naveden da je vlasništvo fakulteta), ne smeju se ni otpisati kao bezazleni.
„Kada je Institutu za mentalno zdravlje EOS tražio sva istraživanja od 2020, u trenutku kada je nama prisutna Državna revizorska institucija, rekli smo da nemamo kapaciteta i zamolili da malo sačekaju. To je ogroman posao. Uz to su bili tehnički problemi sa njihovim dopisom na koje smo ukazali. Na to stiže preteći odgovor da to moramo da uradimo u roku od tri dana, i pošto je to nemoguće – nije urađeno. Zatim je krajem avgusta iz Ministarstva zdravlja stigla zabrana sprovođenja istraživanja u Institutu za mentalno zdravlje koju je potpisao Zlatibor Lončar, na zahtev EOS-a. Šest i po meseci i ne nazire se kraj. Sva dokumentacija je dostavljena, nijedan prekršaj nije nađen, ništa loše nije urađeno, samo nismo dostavili petogodišnju dokumentaciju u traženom roku jer em nije tehnički adekvatno tražena, em se uporedo dešavao pregled celokupne dokumentacije od strane DRI koji je sve kapacitete zauzeo“, kaže Kostić.
Na činjenicu da je Prekršajni sud oslobodio odgovornosti Tatjanu Simić po tužbi Ministarstva zdravlja koja je pokrenuta uporedo sa postupkom u EOS-u, Savet fakulteta se za sada nije osvrnuo. A u međuvremenu su nastavile da se donose neutemeljene odluke, pa je tako šefica katedre za psihijatriju Milica Pejović Milovančević razrešena sa te funkcije uz obrazloženje da kao specijalista dečje i adolescentne psihijatrije ne može biti na čelu katedre – iako ne postoje odvojene katedre za dečju i adultnu psihijatriju.
Sve to zajedno počinje da dovodi u pitanje i samu budućnost Medicinskog fakulteta, jer iako sagovornici Radara ne mogu da zamisle da bi ga samo ugasili, ukazuju da je u Nacionalnom telu za akreditaciju otvoren zahtev za novi medicinski fakultet u Pančevu koji bi potencijalno mogao da ga zameni.
„Ono što vidimo jeste da je dosta ljudi dalo otkaze na Fakultetu i prelaze u Euromedik. Da biste imali Medicinski fakultet morate da imate takozvanu nastavnu bazu – zdravstvenu ustanovu u kojoj će raditi profesori. U slučaju beogradskog, to su Klinički centar, svi kliničko-bolnički centri i još neki instituti. Moguće je da bi na tom privatnom medicinskom fakultetu iskoristili Euromedik, ali se takođe plašimo da Univerzitetski klinički centar kaže – pa mi u stvari nećemo sa Medicinskim fakultetom u Beogradu nego sa novim privatnim. Ukoliko bi direktorka KC Jelena Drulović raskinula ugovor sa Fakultetom, to bi sigurno uradio i KBC Zvezdara, a čak i da ne krene lančano, bez KC neki predmeti ne bi imali alternativu. A ako ostanemo bez nastavne baze, mogli bismo samo da se ugasimo. Jedino ne znam šta bi u tom slučaju bilo sa sudskom medicinom, pošto obdukcije ne mogu da se rade u privatnoj praksi“, kaže Stojković.
Mada uvek mogu da promene propise i da otklone takvu prepreku. A nije ni da svi rezultati obdukcija idu u prilog vlastima.
