Nije da nismo očekivali da će nasilje nad političkim oponentima od strane SNS-a pred izbore da naraste do ekstremnih razmera, ali ipak nas zabrinjava i plaši to što se dešava ovih dana. Počev od nasrtaja gradonačelnika Aleksandra Šapića na odbornicu Kreni-promeni Tatjanu Mićić, pa do napada izvesnog žitelja Grocke na jednog od učesnika studentske akcije „od vrata do vrata“, i to kosom za travu.
U tom kontekstu, uveliko postaje besmisleno da vladajuću strukturu nazivamo hobotnicom, sad kad poprima oblik jata pirana koje krvožedno jurišaju na svoj plen. Reakcije „gospodara akvarijuma“ su mlake, čime se siledžijsko ponašanje još više normalizuje. Shodno tome, po pravilu izostaje pravna, ali i politička odgovornost vinovnika napada.
Za Šapića je ovo pitanje kontinuiteta, sve iako, kako se govorka, smeta imidžu njegove partije. To dalje daje vetar u leđa „običnim“ naprednjacima da, recimo, (30. septembra) nasrnu na terenskog posmatrača Agencije za sprečavanje korupcije. I prebiju ga jer nije hteo da obriše snimke stranačkog banera na nadvožnjaku u blizini Sava centra.
Scenario koji sledi opet je ponavljajući: Policijska uprava za grad Beograd u saopštenju iznela je svoju verziju „istine“, da dato delo nisu zabeležile nadzorne kamere, kao i da se oštećeni nije javio policiji da podnese prijavu. U prethodnom slučaju, Tužilaštvo je navelo da je Mićićeva zadobila „lakše povrede lica“, prećutkujući kasniji lekarski izveštaj koji govori o prelomu nosa i gornje vilice.
Agencija je, u primeru od 30. septembra, išla korak dalje u apsurdu, tvrdeći da je povređeni posmatrač autsorsovan, a ne stalni radnik ovog državnog tela. Kao da ova malenkost vezana za vrstu angažmana premlaćenog abolira napadače, a žrtvi blaži rane od udaraca po telu i glavi.
Novinari nezavisnih glasila stalno su na meti naprednjačkih fanova, a posebno oni sa N1, pa je Mladen Savatović 3. oktobra napadnut dok je snimao prilog o fenomenu da je na beogradskoj adresi Kraljevića Marka 9 registrovano 147 glasača u osam stanova. Dakle po 18,37 „fantoma“ u svakoj stambenoj jedinici.
Monstruozna maštovitost
Onda je Momčilo Mandić, otac vlasnika zgrade (i niza obližnjih nepokretnosti) Vladimira Mandića, istaknutog člana SNS-a, pokušao da otera novinarsku ekipu, nazivajući je „ustaškom televizijom“. Potom je krenuo i u fizički obračun, ali ga je u tome sprečila osoba za koju se kasnije ispostavilo da je policajac. Patrola koju je Savatović pozvao, nakon što mu je samo dan ranije već bilo prećeno nasiljem, nije došla na lice mesta.
Istog datuma, reporterki portala Glas Šumadije Aleksandri Kostić pretio je „muškarac srednjih godina“ dok je izveštavala o već uobičajenom organizovanom prevozu pristalica naprednjaka na stranačke skupove, ovog puta iz Kragujevca u beogradsku Arenu.
Istovremeni slučaj u Bečeju deluje kao iživljavanje zaposlenog u jednom lokalnom javnom preduzeću, koji je novinarki Kristini Demeter Filipčev, urednici Bečejskog mozaika, oduzeo telefon dok je snimala okupljanje SNS-a u ovom gradu. I, odbivši da joj ga vrati, telefon stavio visoko u krošnju drveta. Inače, pretnje i uvrede upućene njoj i njenom glasilu, već su poslovične.
Primer iz Grocke odlikuje se monstruoznom maštovitošću. Naime, istog tog dana, u nedelju, grupa studenata u blokadi predizborno je obilazila domove građana, uredno se predstavljajući na svakim vratima. Na jednim od njih, domaćin se pobunio, odgurnuo jednog od mladića, a zatim posegnuo za kosom za travu i njome posekao njegovog kolegu. Povređeni student prevezen je u Urgentni centar, gde mu je rana ušivena.
I nikom ništa. Ruke su vlastima sve krvavije kako se bliži „dan D“, a njihovo nasilje sve relativnije, ispod praga nadražaja istražnim organima. Da li i dalje želimo takvu Srbiju, ogrezlu u sili i bahatosti?
