Ako je suditi po zajedničkom tekstu Vučića i Rame objavljenom u nemačkom dnevnom listu Frankfurter algemajne cajtung (FAZ), Srbija i Albanija bi se u ovom trenutku zadovoljile ubrzanom integracijom u unutrašnje tržište EU i Šengen zonu, bez političkog članstva u Evropskoj uniji. Autori teksta polaze od pretpostavke da su unutrašnje reforme Evropske unije, koje bi uključivale promenu načina odlučivanja i eliminaciju prava veta, preduslov za proširenje Unije na Zapadni Balkan. Imajući u vidu da među državama članicama ne postoji saglasnosti o izmenama osnivačkih ugovora EU i pošto se Albaniji i Srbiji, eto, žuri, te dve države bi se, zasad, odrekle članstva u EU i prava glasa prilikom donošenja odluka. Zauzvrat ove dve države bi postale deo unutrašnjeg tržišta EU i Šengen zone, što bi njihovim građanima omogućilo da koriste sve pogodnosti koje imaju građani Unije. Iz sadržaja članka dvojice autora, bliskog načina vladanja, neko neupućen bi pomislio da se ove dve države nalaze na samom kraju procesa pristupanja Evropskoj uniji i da odričući se političkog članstva čine Uniji veliku uslugu. A i ne dolaze praznih ruku. Srbija će sa svoje strane u unutrašnje tržište EU i Šengen zonu, kao miraz, uneti Mrdićeve zakone o pravosuđu, kao model borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala.
Dakle, šta je prava svrha Vučićeve i Ramine inicijative? I jedan i drugi su svesni da su Srbija i Albanija dosegli krajnje limite reformi u procesu pristupanja Evropskoj uniji. Prelazak sa pukog pravno-tehničkog usklađivanja propisa sa pravom Unije na suštinske političke reforme kojima bi se obezbedilo poštovanje načela demokratije i vladavine prava ugrozilo bi same temelje njihove vlasti. Vučić se verovatno već pokajao zbog izmena Ustava koje su izvršene na zahtev Evropske unije i omogućile kakvu-takvu nezavisnost pravosuđa. U uslovima sve većeg unutrašnjeg pritiska na vlast nakon pada nadstrešnice u Novom Sadu, Mrdićev set izmena pravosudnih zakona ima za svrhu da vrati kazaljku na satu unazad i povrati političku kontrolu nad „otetim pravosuđem“, posebno tužilaštvom.
Na udaru Mrdićevih zakona prvo se našlo Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal koje je izgubilo status samostalnog tužilaštva i prešlo pod ingerenciju Višeg javnog tužilaštva u Beogradu na čijem čelu se nalazi glavni tužilac lojalan političkoj vlasti. Nakon izvršene reorganizacije, odlukom glavnog tužioca VJT odmah je postavljen novi rukovodilac Posebnog odeljenja za borbu protiv visokotehnološkog kriminala umesto, za vlast nepodobnog, tužioca Branka Stamenkovića koji obavlja funkciju predsednika Visokog saveta tužilaštva. Na udaru se našlo i Tužilaštvo za organizovani kriminal (TOK). Skraćivanjem mandata tužilaca upućenih iz drugih tužilaštava u TOK, ovo tužilaštvo se našlo u opasnosti da ostane bez polovine tužilaca, što bi znatno usporilo, ako ne i paralisalo, njegov rad.
U uslovima sve većeg unutrašnjeg pritiska na vlast nakon pada nadstrešnice u Novom Sadu, Mrdićev set izmena pravosudnih zakona ima za svrhu da vrati kazaljku na satu unazad i povrati političku kontrolu nad „otetim pravosuđem“, posebno tužilaštvom
Da stvari budu još gore, cilj skraćivanja mandata upućenih tužilaca je bio da se utiče na ishod konkretnih istraga i sudskih postupaka koji su u toku. U Visokom savetu tužilaštva, koji odlučuje o produženju mandata upućenih tužilaca, blokirana je odluka o produženju mandata baš onih tužilaca koji vode istrage u politički osetljivim predmetima „Nadstrešnica“, „Balkanski kartel“ i zaplene pet tona marihuane u Konjuhu. I gle iznenađenja, blokirajuću manjinu predvodio je ministar pravde. Iz opisanih događaja lako je uočljiv obrazac uspostavljanja političke kontrole nad tužilaštvom putem Mrdićevih zakona. Naravno da tako nešto nije promaklo ni Evropskoj komisiji, kojoj su isuviše dobro poznati razni trikovi kojima su se služile pojedine države članice, posebno Mađarska i Poljska, kako bi pod izgovorom reorganizacije pravosuđa smenjivali i premeštali sudije i tužioce van propisane procedure. Iz tog razloga predstavnici EU su u više navrata pozivali vlasti u Srbiji da obustavi primenu Mrdićevih zakona i da ih povuče. Međutim, dešava se upravo suprotno. Umesto da sačeka stav Venecijanske komisije, čije mišljenje je naknadno zatraženo posle reakcije EU, Mrdićevi zakoni se ubrzano primenjuju kako bi se izvršile promene na čelu Tužilaštva za visokotehnološki kriminal i zamenili tužioci u TOK-u koji su zaduženi za predmete od posebnog interesa za politički vrh države. Računica vlasti je veoma jednostavna. U slučaju očekivanog negativnog mišljenja Venecijanske komisije, Mrdićevi zakoni mogu biti povučeni, ali uz uslov da na snazi ostanu njihove pravne posledice. Ali to može biti račun bez krčmara. Malo je verovatno da će Evropska komisija, poučena primerima Mađarske i Poljske, pristati na takvo rešenje. Posebno u uslovima sve otvorenijih pritisaka na pravosuđe. kada postoje osnovi sumnje da se BIA umešala u ponovljene izbore za Visoki savet tužilaštva, zbog čega TOK sprovodi istražne radnje.
Dok se čeka mišljenje Venecijanske komisije, postoji jedno pitanje koje bi moglo dovesti Srbiju u direktan pravni spor sa Evropskom unijom. Mrdićevim izmenama u Zakon javnom tužilaštvu uneta je odredba po kojoj Vrhovno javno tužilaštvo za poslove međunarodne saradnje mora dobiti saglasnost ministarstva nadležnog za pravosuđe. Takva odredba je u potpunoj suprotnosti sa Sporazumom o saradnji između Srbije i Evrodžasta iz 2019. godine, kojim je predviđeno da je Vrhovno javno tužilaštvo nadležni organ Srbije za izvršenje tog sporazuma. Da podsetimo, Evrodžast je jedinica EU za pravosudnu saradnju čija je osnovna misija podsticanje i poboljšanje koordinacije istraživanja i gonjenja teških krivičnih dela i organizovanog kriminala koji ugrožavaju interese dve ili više država članica, a posebno terorizma, trgovine ljudima, trgovine narkoticima, pranja novca i dr. S tim u vezi Evrodžast pruža podršku u konkretnim istragama koje sprovode nacionalni organi. Takvu pomoć i podršku može pružati i državi nečlanici na osnovu posebnog sporazuma. Sporazumom o saradnji iz 2019. godine je predviđeno da će Srbija i Evrodžast sarađivati u svim oblastima koje spadaju u nadležnost Evrodžasta. Svakako najveći deo međusobne saradnje odnosi se na razmenu informacija od značaja za borbu protiv kriminala iz nadležnosti Evrodžasta. Ali se ne iscrpljuje samo u tome. Ona može uključivati saradnju sa nadležnim organima država članica u sprovođenju konkretnih istraga, a po potrebi i formiranje zajedničkih istražnih timova za preduzimanje istražnih radnji i gonjenje počinilaca krivičnih dela. Kao što se može videti, cilj sporazuma sa Evrodžastom je da se saradnja u borbi protiv teških oblika kriminala učini operativnom i efikasnom, što isključuje politički uticaj u konkretnim istragama i krivičnim postupcima. A to je potpuno suprotno od onog što se želi postići Mrdićevom izmenom zakona kojim se ta saradnja stavlja pod političku kontrolu Ministarstva pravde.
U VST, koje odlučuje o produženju mandata upućenih tužilaca, blokirana je odluka o produženju mandata baš onih tužilaca koji vode istrage u predmetima „Nadstrešnica“, „Balkanski kartel“ i zaplene pet tona marihuane u Konjuhu. I, gle iznenađenja, blokirajuću manjinu predvodio je ministar pravde
Ukoliko bi se Mrdićevi zakoni primenili na saradnju sa Evrodžastom time bi se potpuno obesmislila sama svrha sporazuma sa ovom institucijom Evropske unije. Teško je zamisliti da bi Ministarstvo pravde dalo saglasnost na razmenu informacija i saradnju sa Evrodžastom u vezi sa eventualnim istragama u kojima se na bilo koji način pominju visoki predstavnici vlasti ili lica koja su sa njima blisko povezana. Uostalom TOK već odavno ne dobija od srpske policije transkripte Skaj komunikacija koje su dostavljene od Evropola. Sada vlast čini sve kako bi presekla ili bar stavila pod kontrolu razmenu informacija sa Evrodžastom. Zbog protivljenja ministra pravde i njemu bliskih članova VST, u ovom telu je početkom marta blokirano donošenje odluke o produžetku mandata Gordani Janićijević kao tužiocu za vezu u Evrodžastu. Time je kancelarija tužioca za vezu u Evrodžastu privremeno ugašena, a nivo saradnje sa ovom institucijom Evropske unije bitno ograničen zbog nemogućnosti direktne komunikacije. To nije jedina posledica gašenja kancelarije za vezu. Nepostojanje tužioca za vezu u sedištu Evrodžasta otežava planiranje i koordinaciju zajedničkih istražnih aktivnosti.
Prema informacijama koje dolaze iz Vrhovnog javnog tužilaštva to ugrožava istrage u oko 200 predmeta od kojih su devet sa „visokim metama“, što je termin koji se koristi za visokopozicionirane članove narko-kartela. A kako je organizovani kriminal po definiciji povezan sa državnim strukturama, najmanje što je ovoj vlasti potrebno u izbornoj godini su novi skandali i istrage koje bi osvetlile ulogu i vezu pojedinaca iz najviših struktura vlasti sa narko-kartelima. Oskar, Edo, Markus i Dolar, zasad, mogu da odahnu. Njihovi identiteti ostaće zaštićeni čak i po cenu prekida pristupnih pregovora sa Evropskom unijom. Odatle ona nesuvisla priča sa početka ovog teksta o dobrovoljnom odustajanju od članstva u Uniji.
