Pišu: Ognjen Radonjić, Vladimir Obradović
Osim francuskog Ežisa, i nemačka kompanija Dojče ban inženjering i konsalting (DBEC) bila je u središtu velike korupcionaške afere pre nego što je angažovana kao nadzorni organ na projektu rekonstrukcije mađarsko-srpske železnice, utvrdila je dodatnom pretragom Anketna komisija za ispitivanje odgovornosti za urušavanje nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu. Slučajevi te dve kompanije pokazuju da je međunarodno dokumentovana korupcija, od presuda u Frankfurtu do sankcija Svetske banke, u Srbiji preporuka za dobijanje nadzora nad ključnim železničkim projektima, dok istovremeno u Hrvatskoj iste informacije vode do intervencije hrvatskog regulatora i isključenja takvih partnera iz javnih nabavki.
Slučaj koruptivnih radnji zaposlenih u podružnici Dojče bana, DB internešnelu, danas DBEC, otvoren je 2013. Iste godine je, kako bi minimizirao ovaj skandal i koliko-toliko amortizovao udar na reputaciju, Dojče ban sproveo internu istragu protiv 37 zaposlenih, gotovo svih iz srednjeg sloja menadžmenta.
Osuđeni za davanje mita da bi dobijali poslove u Grčkoj, Libiji, Alžiru…
Nakon dve godine istrage, Opštinski sud u Frankfurtu je u maju 2015. pravosnažno osudio dvoje zaposlenih DB internešnela na novčanu kaznu od 1,6 miliona evra, jer je utvrđeno da su od 2003. do 2008. „nedozvoljeno plaćali“ nadležne instance u Grčkoj, Libiji, Alžiru, Ruandi i Tajlandu radi dobijanja konsultantskih i projektantskih ugovora. Samo u Grčkoj su sa 315.000 evra podmitili naručioce projekta železnice koja povezuje pirejsku luku, atinski aerodrom i Korint.
Dve kompanije sa dokumentovanim korupcionim dosijeima dobile su u Srbiji ključne poslove na brojnim kapitalnim infrastrukturnim projektima vrednim više milijardi evra, ugovorenim, pre svega, preko međudržavnih sporazuma i uz dodatno zaduživanje države
Istovremeno, rezultat interne istrage Dojče bana je otpuštanje više od 30 rukovodilaca, raskid ugovora sa sumnjivim konsultantskim firmama i najava povlačenja iz zemalja sa visokim rizikom od korupcije. Presuda frankfurtskog suda formalno glasi na fizička lica, ali evropska pravila javne nabavke su predvidela isključenje firmi povezanih sa korupcijskim skandalima, čak i kada je kažnjen zaposleni, a ne matična kompanija.
Tri godine nakon ovog skandala, u aprilu 2018, Infrastruktura Hrvatske željeznice (IHŽ) raspisala je tender za izradu studijske dokumentacije za modernizaciju pruge Zagreb – Rijeka, na deonici Oštarije – Škrljevo. Od sedam pristiglih, najpovoljnijom je proglašena ponuda konzorcijuma Željezničko projektno društvo Granova, Institut IGH, Rijekaprojekt i IPZ, vredna oko tri miliona evra, a kao podizvođač naveden je nemački DBEC.
Konkurentski konzorcijum podneo je žalbu Državnoj komisiji za kontrolu postupaka javne nabave, ističući da su bivši zaposleni DBEC-a pravosudno osuđeni za korupciju. IHŽ je pokušala da relativizuje ovu žalbu tako što je zauzela stav da su ovi bivši zaposleni kažnjeni prekršajno, a ne krivično, kao i da su u pitanju bivši zaposleni koji nemaju nikakav uticaj na poslovanje ove kompanije. Državna komisija je, međutim, utvrdila da je, prema hrvatskim zakonima, uslov za isključenje iz nadmetanja ispunjen, jer je reč o pravosudnoj presudi za korupciju, bez obzira na to da li je prekršajna ili krivična. Posledično, u aprilu 2019. poništila je odluku IHŽ o izboru konzorcijuma i naložila vraćanje postupka na početak, uz obavezu da se podnosiocima žalbe nadoknade troškovi od oko 6.000 evra.
O kvalitetu nadzora na deonici od Beograda do Novog Sada govore i nepravilnosti, pobrojane na 135 strana, a i potpis inženjera Ežisa u građevinskom dnevniku, 4. jula 2024, u kome piše da su se stekli uslovi za otvaranje krila B Železničke stanice Novi Sad za korišćenje
Ipak, u Srbiji se već naredne godine, u julu 2020, dešava sasvim suprotno. Infrastruktura železnice Srbije, za mandata resorne ministarke Zorane Mihajlović, potpisuje ugovor o nadzoru deonice pruge od Beograda do Stare Pazove, kao dela projekta pruge do Subotice i Budimpešte, sa konzorcijumom predvođenim upravo kompanijom DBEC. Upravo firma čiji su zaposleni prethodno osuđeni za korupciju u Nemačkoj i koja je isključena sa tendera u Hrvatskoj, angažovana je, ne kao sporedni savetnik, već kao vodeći partner konzorcijuma zaduženog za superviziju radova na pruzi projektovanoj za brzinu do 200 kilometara na sat. Nažalost, srpske vlasti su, za razliku od hrvatskog regulatora, procenile da reputacioni i pravni rizik ne postoji ili da je nevažan.
Ežis angažovan i za metro, stadion, Ekspo…
Ako bi se posmatrao samo slučaj DBEC, opcija da je u pitanju propust ili izolovani incident bila bi moguća. Ipak, konkretan obrazac dobija se kada se doda primer francuskog Ežisa, o kom smo već pisali u Radaru. Resorno ministarstvo je 21. januara 2022. za nadzor deonice pruge od Novog Sada do Kelebije izabralo konzorcijum, sa mađarskim Utiberom i francuskim Ežisom na čelu, iako su srpske vlasti morale znati da su Ežis i njegove podružnice već tada bili predmet sankcija i da ih je nekoliko međunarodnih institucija stavilo na crne liste zbog različitih vidova nedozvoljenih praksi, uključujući korupciju, prevaru i kršenje međunarodnog prava.
Srpske vlasti, za razliku od hrvatskog regulatora, procenile su da reputacioni i pravni rizik ne postoji ili da je nevažan i podružnica Dojče bana je angažovana, ne kao podizvođač, već kao vodeći partner konzorcijuma za nadzor radova na pruzi za brzine do 200 kilometara na sat
Tu nije kraj. Ove dve kompanije su i u narednom periodu dobile značajne uloge u državnim infrastrukturnim projektima. Maja 2023, u konzorcijumu sa francuskom kompanijom Systra, DBEC dobio je ugovor vredan čak 46 miliona evra za upravljanje projektom izgradnje beogradskog metroa. Na istom projektu, Ežis je zadužen za projektovanje druge faze prve linije, kao i čitave druge linije beogradskog metroa. Treću liniju metroa projektuje kineska kompanija CRDC koja je, zajedno sa CIP-om, projektovala i prugu Novi Sad – Kelebija. Glavni izvođač radova na prvoj liniji metroa je kineska državna kompanija Pauer Čajna, koja je, između ostalog, i glavni izvođač za izgradnju projekata Ekspo 2027 i Nacionalni stadion. Slučajno ili ne, novembra 2024, Ežis je preuzeo špansku firmu FIA, odgovornu za projektovanje Nacionalnog stadiona i kompleksa Ekspo. Opet, nadzor nad izgradnjom Nacionalnog stadiona poveren je Utiberu, koji je, sa Ežisom, predvodio konzorcijum za nadzor rekonstrukcije pruge Novi Sad – Kelebija. Takođe, Ministarstvo rudarstva i energetike poverilo je konzorcijumu francuskih kompanija EDF i Ežis izradu preliminarne tehničke studije o mogućnostima miroljubive upotrebe nuklearne energije u Srbiji.
Sve u svemu, koliko je nadzor na ovom železničkom projektu kvalitetno urađen rečito govori izveštaj Infrastruktura železnice Srbije od 6. marta 2025. u kojem su na 135 strana konstatovane brojne nepravilnosti u izvođenju radova na deonici pruge Beograd – Novi Sad, dok je inženjer Ežisa 4. jula 2024. potpisao i overio građevinski dnevnik u kome je navedeno da su se stekli uslovi za otvaranje krila B Železničke stanice Novi Sad za korišćenje.
Resorno ministarstvo je 2022. za nadzor deonice pruge od Novog Sada do Kelebije izabralo konzorcijum čiji je deo Ežis, iako su ta firma i njene podružnice već bile na crnim listama zbog nedozvoljenih praksi, uključujući korupciju, prevare i kršenje međunarodnog prava
Zaključno, obrazac sistemske korupcije je jasno prepoznatljiv. Dve kompanije sa dokumentovanim korupcionim dosijeima dobile su u Srbiji ključne poslove na brojnim kapitalnim infrastrukturnim projektima vrednim više milijardi evra, ugovorenim, pre svega, preko međudržavnih sporazuma, iza zatvorenih vrata i uz dodatno zaduživanje države kod stranih banaka. Bez obzira na to da li je firma nemačka, francuska, mađarska, kineska ili srpska, u posao ulazi ukoliko se uklapa u šemu. U realnom životu nema besplatnog ručka. Jedna od ovih šema uzrokovala je smrt 16 i teške povrede jedne osobe. I dalje, odgovornih nema.
autori su univerzitetski profesori i članovi Anketne komisije
