Svakog dana stidljivo do javnosti stižu nove informacije o sporazumu po kom, uz prethodnu saglasnost OFAC-a i evropske Antimonopolske komisije, ruski Gaspromnjeft navodno planira da većinski udeo od 56,15 odsto akcija Naftne industrije Srbije proda mađarskom MOL-u. Tako smo od Đerđa Bače, izvršnog direktora za strategiju MOL Grupe, saznali da je sa Vladom Srbije potpisan memorandum, u kom se definišu različiti oblici podrške za ulazak MOL-a na srpsko naftno tržište i da će tako utvrđeni okvir biti potvrđen međudržavnim sporazumom Mađarske i Srbije.
Prva podrška svodi se na odustajanje od prava Srbije na preču kupovinu akcija, koje po ugovoru sa Gaspromnjeftom ima kao manjinski suvlasnik NIS-a, ali ga Vlada nikada nije iskoristila. Šta podrazumevaju ostali vidovi podrške, tek ćemo videti. Zauzvrat, bar po rečima Bače, MOL se memorandumom obavezao da će Srbiji „dodeliti“ pet odsto akcija NIS-a. Da li je u pitanju nepreciznost ili će tih pet odsto MOL zaista ustupiti bez naknade, pa će im to Vlada Srbije nadoknaditi na neki drugi način?
Jedino pare nisu problem, sve drugo je prilično nejasno
S druge strane, Bača je precizirao da će NIS-ove akcije od Gaspromnjefta kupiti zajednička firma, u kojoj će ADNOC iz UAE biti manjinski, a MOL većinski vlasnik, sa pravom upravljanja. Rekao je i da je kompanija iz Abu Dabija zainteresovana da se bolje pozicionira u Evropi, a ni to ne deluje uverljivo, jer ona već poseduje 25 odsto akcija austrijskog OMV-a.
Sve je prilično netransparentno, jer Vlada Srbije još nije javnost upoznala kakve je obaveze preuzela prema MOL-u, na sajtu NIS-a nema ništa o najavljenoj promeni vlasništva, Gaspromnjeft je NIS poslednji put pomenuo kada je zaustavljena prerada sirove nafte u Pančevu, a ni ADNOC na svom sajtu ne pominje potencijalnu akviziciju
Vlada Srbije još nije javnost upoznala šta su njene obaveze, koje su memonadumom već definisane. NIS na sajtu ne pominje ništa o najavljenoj promeni vlasništva. Gaspromnjeft je, pak, na svom sajtu poslednji put NIS pomenuo 3. decembra 2025, kroz vest da je zbog sankcija prestao da prerađuje sirovu naftu. Ni ADNOC na svojoj veb stranici ne pominje potencijalnu akviziciju, a tolika netransparentnost otvara mogućnosti za različita tumačenja.
Mađarski finansijski kugovi tvrde da bi MOL lako mogao da obezbedi najmanje tri milijarde evra, tako da finansiranje akvizicije očito nije problem. Otuda nije ubedljiv ni argument da je MOL-u potreban partner u vidu ADNOC-a. Da je MOL-u saradnja sa 12. po veličini naftnom kompanijom u svetu toliko bitna za ostvarenje strateških ciljeva, prodao bi joj deo sopstvenih akcija, a ne bi ovog giganta uvlačio kao manjinskog vlasnika u NIS-u.
Za MOL novac nije problem, jer lako može da obezbedi najmanje tri milijarde evra. S druge strane, da mu je saradnja sa ADNOC-om toliko bitna za ostvarenje strateških ciljeva, prodao bi mu sopstvene akcije, a ne bi ovog giganta uvlačio kao manjinskog vlasnika u NIS-u
Ruski mediji poklanjaju veliku pažnju činjenici da je ADNOC partner u kupovini NIS-a, što navodi na pomisao da je interes vlasnika Gaspromnjefta na neki način povezan sa firmom iz Emirata. Dva svetska teškaša u energetici mogu imati brojne isprepletene interese u kojima ima mesta i za NIS.
Smokvin list da se sakriju čudne igre
Sve je dosta komplikovano i nezahvalno za procene. No, valja podsetit da je MOL većinski vlasnik Slovnafta postao tako što je 2000, od posredničke firme Slovintegre kupio akcije Slovnafta, s tim što ih je samo delom platio u kešu, a ostatak tako što je toj firmi preneo svojih 10 odsto akcija. U toj operaciji nije razjašnjena uloga firme Magnolia, osnovane na ostrvu Džersi, koja je 5,75 odsto akcija MOL-a kupila za 610 miliona evra.
Ta kupovina je finansirana hartijama od vrednosti, koje su se mogle zameniti za akcije MOL-a. Tu opciju MOL je na kraju i iskoristio i 2016. je svoje akcije otkupio po istoj ceni. Način na koji su akcije manjale vlasnike da bi sve završile u rukama MOL-a bi mogao da se ponovi i u slučaju NIS-a. Tim pre što nedostatak transparentnosti i ubedljivih argumenata daje osnovu sumnji da se oko kupovine NIS-a odvijaju čudne igre.
Sada je bar jasno od koga će Srbija obezbediti dodatnih pet odsto akcija, za koje je srpska strana tvrdila da će ih kupiti, a sada imamo informaciju da će ih MOL „dodeliti“. Kako MOL-u i ADNOC-u ostaje 51,15 odsto, dodatne akcije Vlade Srbije ne znače i veća ovlašćenja u pogledu upravljanja. Tih pet odsto su samo smokvin list za pokrivanje kolosalnog propusta u pregovorima i dogovorima sa ruskom stranom, jer iz nekog razloga Gaspromnjeft pristaje da proda svoje akcije MOL-u, ali ne Srbiji.
Sve akcije MOL-a, koje su neke kompanije stekle tokom preuzimanja slovačke naftne kompanije Slovnafta, na kraju su završile u rukama MOL-a i trebalo bi voditi računa da se takav scenario ne ponovi i u slučaju NIS-a
Treba imati u vidu da je predsednik Aleksandar Vučić na početku krize izašao sa procenom da bi Srbija bila spremna da plati 500-600 miliona evra za kontrolni paket akcija NIS-a. Ta ponuda bi mogla biti razlog zašto ruska strana nije shvatila ozbiljno i kredibilno Srbiju kao potencijalnog kupca, jer je u prethodnih 14 godina samo po osnovu svojih akcija stekla dobit od oko dve milijarde evra.
Time što je odustala od svakog drugog rešenja, koje bi uključilo i neki vid leks specijalisa ili insistiranje na pravu preče kupovine, Srbija je omogućila MOL-u da kupi kontrolni paket, a nagrada za takav postupak je dobijanje pet odsto akcija NIS-a. Ekonomisti tvrde da nema besplatne večere, pa ostaje da vidimo kako će i koliko Srbija platiti vrednost tih akcija. Sudeći prema izjavama, predstoje ustupci u cilju podrške MOL-u za ulazak na srpsko naftno tržište. Oni će biti sastavni deo međudržavnog sporazuma o saradnji u energetici između Mađarske i Srbije sa akcentom na izgradnji naftovoda i saradnji u pogledu prirodnog gasa.
S tim u vezi nameće se pitanje zašto je potrebna i kakva će biti podrška MOL-u? Zaključak je da postojeći pravni okvir Srbije ne pruža dovoljnu podršku i da je potreban mađunarodni sporazum, jači od domaćih zakona, kojim će se definisati posebni uslovi poslovanja za MOL. Po formi on bi mogao biti kao i energetski sporazum sa Ruskom Federacijom iz 2008.
U Mađarskoj porez na dobit od proizvodnje nafte i gasa tri puta veći nego u Srbiji
Mađarska oporezuje dobit po osnovu proizvodnje nafte i gasa između 60 i 66 odsto putem poreza na dobit od devet odsto, rudne rente od 18 odsto, „Robin Hud“ poreza na ekstra dobit energetskih firmi koji za 2026. iznosi 31 odsto i poreza na razliku cena sirove nafte tipa Brent i tipa Urals od 95 odsto.
Očito je da MOL smatra da mu postojeći pravni okvir Srbije ne pruža dovoljnu podršku i da je potreban mađunarodni sporazum, jači od domaćih zakona, kojim će se definisati posebni uslovi poslovanja. Po formi on bi mogao biti kao i energetski sporazum sa Rusijom iz 2008.
Velika Britanija putem četiri zakona dobit Upstream sektora oporezuje 78 odsto, Rusija kroz porez na ekstrakciju nafte i gasa oko 50 odsto, a jedino Srbija zadržava rudnu rentu od sedam i opšti porez na dobit od 15 odsto, bez suštinskog dodatnog oporezivanja dobiti Upstreama. Ovo je jedna od najnižih poreskih stopa za korišćenje javnog dobra u vidu sirove nafte i gasa u svetu.
Kupcu NIS-a stoje na raspolaganju podaci da je od 2012. do 2024. Downstream sektor (rafinerijska prerada i marketing) poslovao sa gubitkom od 57 milijardi dinara, a Upstream (istraživanje i proizvodnja) ostvario dobit od 486 milijardi dinara. U tom periodu NIS je ostvario ukupnu dobit od oko 3,6 milijardi evra, od čega Gaspromnjeftu pripada 56,15 odsto ili oko dve milijarde evra.
Javnost bi trebalo da bude upoznata sa činjenicom da većinski vlasnik NIS-a stiče i pravo eksplatacije sirove nafte i prorodnog gasa Srbije, čije se nadoknadive rezerve procenjuju na oko 23 miliona uslovnih tona nafte, što je dovoljno za oko 15 godina eksplatacije na približno sadašnjem nivou od oko milion uslovnih tona godišnje. Po sadašnjim cenama vrednost tih rezervi je oko 10,3 milijarde evra, procenjeni troškovi proizvodnje bez rudne rente oko 6,4 milijarde, a potencijalna dobit oko 3,9 milijardi evra.
Mađarska oporezuje dobit po osnovu proizvodnje nafte i gasa između 60 i 66 odsto, Velika Britanija 78, Rusija oko 50, a jedino Srbija zadržava rudnu rentu od sedam i opšti porez na dobit od 15 odsto, bez suštinskog dodatnog oporezivanja dobiti u tom sektoru
Pod uslovom da se na novog vlasnika primeni važeća rudna renta od sedam i porez na dobit od 15 odsto, potencijalna dobit vlasnika 51,15 odsto akcija bila bi oko 1,5 milijardi evra, ako je Downstream sektor na nuli. Ukoliko bi Srbija povećala ukupni porez na dobit Upstrem sektora sa 22 na 50 odsto, dobit većinskog paketa bi se smanjila za 35 odsto, na milijardu evra, a država bi po osnovu dodatnog poreza prihodovala oko 500 miliona evra.
Čemu će služiti planirani produktovod između Mađarske i Srbije
Ovo je jednostavna ilustracija cenovnog rizika za MOL i otuda potreba da se međunarodnim sporazumom na neki način fiksira njegova poreska obaveza, kao i u slučaju Gaspromnjefta. Taj sporazum bi po dosadašnjim najavama trebalo da se zasniva na posebnom interesu dve države, sa ciljem diversifikacije izvora snabdevanja i povećanja energetske sigurnosti.
Nije poznato da je Mađarska izvoznik sirove nafte, pa možemo da nagađamo da se očekuje da će naftovod Družba, kojim se sirovom naftom iz Rusije snabdevaju Mađarska i Slovačka i dalje ostati van sankcija EU, na osnovu izuzetka, za koji se izborila Budimpešta, a da će MOL izdejstvovati da se i Srbiji dozvoli kupovina sirove nafte od Rusa i tranzit kroz EU. Ili se procenjuje da će se sankcije prema ruskim energetskim kompanijama ukinuti vrlo brzo kao posledica mira u Ukrajini, pa će sirova nafta i gas nastaviti sa redovnim isporukama.
Novi vlasnik stiče i pravo eksplatacije sirove nafte, a procenjene nadoknadive rezerve po sadašnjim cenama vrede oko 10,3 milijarde evra, procenjeni troškovi proizvodnje u narednih 15 godina bez rudne rente su oko 6,4 milijarde, a potencijalna dobit oko 3,9 milijardi evra
Ostaje da se vidi da li će se međudržavnim sporazumom trajno isključiti mogućnost da Srbija svoju sirovu naftu novim naftovodom izveze na preradu u MOL-ove rafinerije, a da joj ta kompanija zauzvrat garantuje uredno snabdevanje derivatima. Do sada se ta mogućnost nije pominjala, a ovako formulisana predstavljala bi svojevrsnu jeres za srpsku javnost koja i dalje NIS doživaljva kao nacionalnu naftnu kompaniju.
Novi vlasnik će, međutim, na osnovu upravljačkih prava moći da odlučuje o najefikasnijem radu MOL Grupe, u koju će se utopiti i NIS. A prerada srpske sirove nafte u rafineriji u Mađarskoj može savršeno da se uklapa u njegov budući poslovni model, koji se može nazreti iz prvih izjava mađarskih i zvaničnika MOL-a. Mađarski ministar spoljnih poslova i trgovine Peter Sijarto je 15. januara izjavio da se planira izgradnja produktovoda, koji će mađarsku rafineriju povezati sa postojećom logističkom bazom MOL-a u Vojvodini. Ako se ima u vidu da bi se tim produktovodom mogla povezati i skladišna infrastruktura NIS-a, dobija se sasvim druga slika.
Drži vodu dok izbori odu
Uz to, novi naftovod bi omogućio da se 800.0000 tona sirove nafte iz Srbije pripoji raspoloživim količinama iz Mađarske (milion tona) i Hrvatske (500.000 tona), koje bi se prerađivala u rafineriji u Sažalombatu, čiji je kapacitet 10 miliona tona godišnje. S obzirom da su njeni troškovi oko 20, a u Pančevu približno oko 55 evra po toni, za 10 godina prerade bi ušteda na razlici u rafinerijskim troškovima bila oko 1,5 milijardi evra.
Vučićeva izjava da se na insistiranje Srbije MOL obavezao da će Rafinerija u Pančevu nastaviti da radi indirektna je potvrda da oni nisu želeli da preuzmu takvu obavezu. Otuda sve što su rekli srpski zvaničnici o krizi sa NIS-om treba tumačiti kroz prizmu izborne kampanje, a posle izbora videćemo šta će biti
No, da bi mađarska rafinerija mogla da radi punim kapacitetom, potrebno joj je i srpsko tržište, koje dominantno, sa udelom od 80 odsto, kontroliše upravo NIS. Produktovodima bi se smanjili logistički troškovi i garantovalo sigurno i konkurentno snabdevanje tržišta, a ukupna prodaja bi bila viša od 50 odsto kroz sopstvenu maloprodaju što bi optimalizovalo marže iz Upstream i Downstream sektora. Na stranu što bi i JANAF morao da pristane na cenu MOL-a kao jedinog ugovornog partnera.
Cena NIS-a kroz prizmu ovako postavljenog poslovnog modela je znatno viša od cene merene samo na osnovu istorijske dobiti. Sudbina pančevačke Petrohemije (HIP) ostaje nedefinisana iz razloga što poslovna strategija MOL-a podrazumeva takozvanu duboku integrisanost petrohemije sa rafinerijskom preradom. Stoga ostaje otvoreno pitanje šta će biti sa HIP-om, jer teško da će MOL značajno investirati u njega ako razmišlja o zatvaranju Rafinerije u Pančevu.
I Vučićeva izjava u Davosu da je na insistiranje Srbije u dil ušla obaveza MOL-a da će Rafinerija u Pančevu nastaviti da radi indirektna je potvrda da novi gazda nije želeo da preuzme takvu obavezu. Rafinerija u Pančevu se prosto ne uklapa u njegovu strategiju i preskupa je za eksploataciju. Otuda sve što su rekli srpski zvaničnici o krizi sa NIS-om treba tumačiti kroz prizmu izborne kampanje. Uostalom i Rusi su se ugovorom iz 2008. obavezali da će učiniti sve komercijalno opravdane napore da se obezbedi neprekidan rad obe NIS-ove rafinerije, pa su novosadsku odmah zatvorili. Verovatno će sličnu obavezu preuzeti i MOL, bar dok ne prođu izbori.
Vlada u Budimpešti je svim sredstvima stala iza MOL-a, prepoznajući strateški uticaj Mađarske na celoj teritoriji regiona, dok je našoj stalo samo da obezbedi uredno snabdevanje srpskog tržišta gorivima. Tu je razlika, uz neobjašnjiv motiv Srbije da ne iskoristiti pravo preče kupovine od Rusa, već olako pristaje da bude ucenjena, dok NIS svakog meseca od OFAC-a čeka da dobije operativnu licencu za nastavak rada.
