Svakom ambicioznom autokrati koji preuzme vlast u nekom slobodnom društvu dobro dođu mnogo puta oprobane mere i metode najpre za delegitimizaciju, a na kraju i potpuno ukidanje demokratije. Ni američki predsednik Donald Tramp u tom pogledu nije izuzetak. Ali Trampova administracija u priručnik za autokrate unosi i neke vlastite ideje, pri čemu tri od tih inovacija nemaju pandana među savremenim autokratama koje su na vlast došle posle izbornih pobeda.
Autoritarnost se može definisati kao ekspanzija izvršnih ovlašćenja i lične moći na štetu drugih grana vlasti, posebno pravosuđa. Državne institucije postaju alatke čijim korišćenjem lider kažnjava neprijatelje, rešava privatne finansijske i pravne probleme, gomila lično bogatstvo i konsoliduje vlast. Primat ovih ciljeva objašnjava zašto autokrate lojalnost cene više od kompetencije ili iskustva. Od ruskog predsednika Vladimira Putina i turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana do mađarskog premijera Viktora Orbana i Trampa, autokrate se, umesto kompetentnim zvaničnicima, okružuju članovima porodice, ulizicama i pajtašima.
Ono što se sada dešava širom Sjedinjenih Država podseća na istoriju autoritarnih režima, uključujući vojne hunte. Ulicama idu vojnici, dok maskirani pripadnici bezbednosnih službi opkoljavaju ljude i šalju ih bez traga u domaće i strane zatvore. Na zahtev Pentagona, jedinice Nacionalne garde formiraju „jedinice za brzo reagovanje“ čija je namena „kontrola mase“, a Imigraciona i carinska služba (ICE) je budžet za nabavku vatrenog oružja, pancira i hemijskog oružja uvećala za 600 odsto; unutrašnji „večiti rat“ protiv građana Amerike čini se sasvim mogućim.
Ono što se dešava širom SAD podseća na istoriju autoritarnih režima. Ulicama idu vojnici, maskirani pripadnici bezbednosnih službi opkoljavaju ljude i šalju ih bez traga u domaće i strane zatvore. Unutrašnji „večiti rat“ protiv građana Amerike čini se sasvim mogućim
Kao i svakom autokratskom režimu, Trampovoj administraciji su potrebni poslušni mediji koji će promovisati od vlade odobrene narative i u drugi plan gurati negativno intonirano izveštavanje, uključujući i ono kojim se ukazuje na nekompetentnost vlasti na polju ekonomske politike. Takvo medijsko okruženje se jednim delom kreira kroz kolaboracije kojima se daje dodatni zamah procesu zarobljavanja medija, kao u slučaju Si-Bi-Es njuz, koji je kupio Dejvid Elison, sin milijardera i Trampovog pristalice Larija Elisona. (Dejvid Elison je vlasništvo nad ovim kanalom stekao nakon što je njegova kompanija Skajdens medija kupila medijski konglomerat Paramaunt, u čijem sastavu je i Si-Bi-Es njuz, prim.)
Od koristi su i pretnje: Vašington post, u vlasništvu osnivača Amazona Džefa Bezosa, više ne objavljuje komentare koji nisu u skladu s načelima „ličnih sloboda i slobodnog tržišta“, onako kako ih Trampova administracija shvata; a Ej-Bi-Si njuz Trampu je, na osnovu slabašno utemeljene tužbe za navodnu povredu ugleda, isplatio 15 miliona dolara. Predsednik nastavlja da maltretira i vređa reportere koji mu se suprotstave, i preti oduzimanjem dozvola za emitovanje programa zbog negativnog izveštavanja o njemu. U međuvremenu je i Pentagon uskratio pristup svim novinarima koji su odbili da se obavežu da neće objavljivati „neautorizovane“ informacije.
Još jedan prepoznatljiv element Trampovog autoritarnog projekta jeste normalizacija ekstremizma i rasizma. Tramp je još 2022. u Mar-a-Lagu ugostio belog suprematistu Nika Fuentesa, a 2024. je na svoj društvenoj mreži postovao video-zapis u kome se implicira kako je glas za njega na predsedničkim izborima glas za uspostavljanje „ujedinjenog Rajha“. Trampovi pajtaši poput Ilona Maska, bivšeg glavnog stratega Bele kuće Stiva Benona i visokog zvaničnika Granične patrole Gregorija Bovina javno su podizali ruku u nacistički pozdrav.
Novi naraštaj lidera u Republikanskoj partiji s entuzijazmom je prigrlio tu ekstremističku agendu. Politiko je u oktobru objavio zapis razgovora grupe mlađih i srednje rangiranih stranačkih funkcionera, vođenog posredstvom aplikacije Telegram, tokom koga su koristili rasističke uvrede, zbijali šale na račun silovanja i diskutovali o slanju političkih protivnika u gasne komore. Potpredsednik Džej Di Vens je ovaj slučaj minimalizovao kvalifikujući razmenjene poruke kao „glupe šale“.
Ovo je posebno indikativno zbog toga što – dok većina kultova ličnosti počiva na ideji da „ne postoji niko drugi“ ko bi mogao da se nađe na mestu aktuelnog autoritarnog lidera – Trampove poodmakle godine i opadanje njegovih fizičkih i kognitivnih sposobnosti pitanje njegovog naslednika čine važnom temom unutar pokreta „Učinimo Ameriku ponovo velikom“ (MAGA). Autori Projekta 2025, u kome je faktički sažeta agenda Trampovog drugog mandata, hrišćanski nacionalisti, Maskov saveznik Piter Til i drugi uključeni u tu priču ozbiljno su investirali u Vensa, za koga se nadaju da će američku autokratiju uvesti u budućnost. Ali mimo krugova MAGA vernika Vens je nepopularan, i ne čini se verovatnim da bi na predsedničkim izborima 2028, pod uslovom da budu slobodni i pošteni, pobedio protivkandidata iz Demokratske partije.
Većina autokrata nastavlja da redovno održava izbore, ali su sistem do te mere naštelovali u svoju korist da je ili opoziciji teško da odnese prevagu (kao što je slučaj u Turskoj i Mađarskoj), ili pak, ako na izborima budu poraženi, odbijaju da siđu s vlasti (kao u Venecueli). Ali imajući na umu pomenuta Trampova ograničenja, SAD bi uskoro mogle da se suoče s ubrzanim sužavanjem biračkih prava, ili čak suspenzijom izbora na temelju uvođenja ratnog stanja, ili neke druge vanredne mere. Tramp se već poigravao idejom o ukidanju izbora. „Za četiri godine, nećete više morati da glasate“, rekao je tokom predizborne kampanje obraćajući se jednom skupu hrišćanskih pristalica. „Stvari će biti toliko dobre da više nikada nećete morati da glasate.“
Autori Projekta 2025, hrišćanski nacionalisti, Piter Til i drugi uključeni u tu priču ozbiljno su investirali u potpredsednika Džej Di Vensa, za koga se nadaju da će američku autokratiju uvesti u budućnost. Ali mimo krugova MAGA vernika Vens je nepopularan
Ovo nas dovodi do prve Trampove autokratske inovacije: brzina, opseg i razmere transformacije Amerike. U samo nekoliko meseci, Tramp je uveo nagle i radikalne promene u američku ekonomsku i trgovinsku politiku; poremetio dugogodišnje spoljnopolitičke pozicije Amerike, njena savezništva i obaveštajne aranžmane; i pokrenuo operacije pripadnika ICE kojima se u podjednakoj meri remete životi ne samo imigranata, već i američkih državljana stranog porekla.
Druge savremene autokrate koje su na vlast došle pobedom na izborima, uključujući Erdogana, Orbana i Putina, tokom prvih godina vladavine nisu izazvale ni izbliza toliko velike potrese. Kao što je u magazinu Atlantik primetila En Eplbaum, prva godina Trampovog drugog mandata više podseća na promene režima, periode nakon uspešnih državnih udara ili represiju koja sledi posle neuspelih pučeva, kao u Turskoj 2016, nakon što se deo armije digao protiv Erdogana.
Ovaj blickrig jednim delom je omogućila Heritidž fondacija, koja stoji iza Projekta 2025. U vreme mandata Džoa Bajdena, arhitekte ovog projekta bile su kao neka vrsta vlade u senci, koja je radila na planovima za uništenje demokratskih institucija i popunjavanje mesta u saveznoj administraciji „vojskom“ pažljivo odabranih operativaca koji će biti „aktivirani“ prvog dana Trampovog drugog mandata. Njihov zadatak: da američku političku i upravljačku kulturu okrenu u autoritarnom smeru.
Autoritarni lideri gaje velike ambicije i planiraju na dugi rok. Ličnosti koje danas oblikuju američku politiku – poput glavne figure iza Projekta 2025, Rasela Vota, sada direktora vladine Kancelarije za upravljanje i budžet, i zamenika šefa predsedničke administracije Stivena Milera – znaju da je ključ u kreiranju poslušničke javne uprave. Ovo objašnjava čistke službenika savezne administracije koje Trampova administracija sprovodi u vojsci i civilnom sektoru, uključujući i ministarstvo pravde. Samo eliminacijom profesionalnog iskustva i institucionalnog pamćenja iz državnih organa moguće je kreirati javnu upravu prilagođenu autoritarnim praksama – novu „duboku državu“ koja će ostati tu gde je i dugo nakon što Trampa više ne bude.
Trampov napad na američku demokratiju omogućilo je i njegovo savezništvo sa Maskom, najbogatijom osobom na svetu, te formiranje „ministarstva za efikasnost državne uprave“ (DOGE), za koje je Mask bio zadužen. Oligarsi obično operišu ostajući izvan državnih struktura, kupujući medije ili finansijsku imovinu koju onda mogu da koriste u službi autokratskog vladara. Ali Tramp je Maska – koji je u njegovu izbornu pobedu uložio mnogo novca – faktički načinio svojim koliderom.
Tokom prvih sedmica Trampovog predsedavanja Mask je redovno istupao na sastancima kabineta i u Ovalnom kabinetu – uključujući i obraćanja medijima – i susretao se sa stranim liderima, poput indijskog premijera Narendre Modija. Toliko je u tom periodu značajna Maskova uloga bila da ga je časopis Tajm na jednoj naslovnoj strani u februaru prikazao kako sedi za predsedničkim stolom u Ovalnom kabinetu.
Ali Maskova uključenost u državne poslove protezala se dalje od spektakla za javnost. Kao prvi čovek DOGE imao je pristup državnim bazama podataka, a njegovi operativci služili su se nezakonitim radnjama karakterističnim za promene režima. Poput vojnika uključenih u izvođenje puča, okupirali su državne zgrade, ponekad uskraćujući pristup članovima Kongresa; otpustili na hiljade zaposlenih u državnoj upravi nakon što su im prethodno uskratili pristup kompjuterima; i fizički uklanjali službenike koji su pokušavali da spreče njihovu plenidbu digitalnog vlasništva.
Ličnosti koje danas oblikuju američku politiku – poput glavne figure iza Projekta 2025, Rasela Vota, sada direktora vladine Kancelarije za upravljanje i budžet, i zamenika šefa predsedničke administracije Stivena Milera – znaju da je ključ u kreiranju poslušničke javne uprave
Pravi cilj DOGE nikada nije bio da „poboljša efikasnost“, već da kreira „jedinstvenu, centralizovanu bazu podataka s nepreglednim mnoštvom privatnih informacija o milionima američkih građana i rezidenata“, koja bi mogla biti iskorišćena za državnu prismotru i uvežbavanje veštačke inteligencije. Aktivnosti DOGE za Maska su bile i prilika za demontažu agencija koje je, zato što su istraživale poslovanje njegovih kompanija i izricale im novčane kazne, video kao pretnju; i da državne poslovne aranžmane u zemlji i inostranstvu usmerava ka proizvodima svojih kompanija.
Mask je DOGE zvanično napustio u maju, a ovo centralizovano „ministarstvo“ nedavno je i formalno raspušteno. Ali ono nastavlja da operiše iz senke u stotinama saveznih agencija, ureda i odseka. Mnoge savezne države imaju vlastite DOGE radne grupe: koliko u novembru, u Ajdahu je razmatrano kresanje troškova preko 70 odseka, ureda, programa i komisija. Vot, u kome se Projekt 2025 i DOGE sažimaju, sada obećava da će promene koje je sproveo DOGE učiniti trajnim.
Ova kombinacija pohare digitalnih baza podataka i infiltracije u državni sistem bez presedana je. Aktuelni tirani i pretendenti na takav status imaće na čemu da uče.
„Ako imate pametnog predsednika, onda vam one nisu neprijatelji“, rekao je na jednom predizbornom skupu u Virdžiniji u junu 2024, referišući se na Rusiju, Kinu i Severnu Koreju. „Učinićete da im dobro ide.“ Trampu to svakako polazi za rukom: sistematski uništavajući temelje američkog prosperiteta, prestiža i dobre volje sveta, on doprinosi opadanju američke moći – kako tvrde, tako i meke – i tako radi u korist stranih autokratija kojima se toliko divi. To je, dakle, Trampova treća autokratska inovacija.
Foto: Media Punch, MediaPunch Inc / Alamy / Profimedia
Mnogi od najozloglašenijih svetskih diktatora su svoje zemlje doveli na prag propasti, bilo kresanjem javnih izdvajanja (Augusto Pinoče u Čileu), prisvajanjem javnih sredstava za vlastite i potrebe njihovog okruženja (Mobutu Sese Seko u Kongu, Muamer al Gadafi u Libiji, Putin), ili pak pokretanjem katastrofalnih ratova ili revolucionarnih kampanja (Benito Musolini, Adolf Hitler, Mao Cedung). Ali Trampova administracija nesvakidašnja je po onome što izgleda kao istinska posvećenost uništavanju stubova dugoročnog američkog prosperiteta – obrazovanja, zdravstva, naučnih istraživanja i klimatske politike – te gubitku stranog poverenja i dobre volje prema SAD.
Gotovo sve autokrate politizuju nauku i medicinu, ali većina njih promenu institucionalnih okvira u kojima se te discipline praktikuju sprovodi postepeno. Nacisti su ministarstvo Rajha za nauku, obrazovanje i kulturu obrazovali tek u maju 1934, više od godinu dana nakon što je Zakonom o posebnim ovlašćenjima Hitleru data neograničena moć. Nasuprot tome, Tramp je uništavanje američkih naučnih kapaciteta započeo gotovo odmah po povratku u Belu kuću, smanjujući savezno finansiranje istraživačkih projekata i sputavajući rad najprestižnijih američkih institucija, kao recimo Nacionalnog instituta za zdravlje. Sredstva su uskraćena čak i za istraživanja raka kod dece.
Fanatična rešenost koju zvaničnici Trampove administracije po ovom pitanju demonstriraju podseća na mentalni sklop fašističkih i komunističkih aparatčika, poput onih koji su sprovodili Maovo devastiranje kineske nauke i medicine tokom Kulturne revolucije. Robert F. Kenedi mlađi, Trampov ministar zdravlja – koji često zagovara nadrilekarstvo umesto istinske medicine – za samo par meseci organizovao je i sproveo otpuštanje skoro četvrtine zaposlenih, ili oko 20.000 ljudi, u ministarstvu koje vodi.
Njujork tajms u avgustu je pisao kako je Trampova administracija „serijom brzih udara (…) otpustila velike timove naučnika, ukinula finansiranje hiljada istraživačkih projekata i predložila velika kresanja budžeta za nove studije“. Za 2026. predloženo smanjenje budžeta za 44 milijarde dolara predstavljalo bi „najveće smanjenje savezne podrške nauci od okončanja Drugog svetskog rata“, naveo je dnevnik. Nauka je „dugo bila ključni pokretač američke globalne dominacije“ i zato mora biti uništena, konstatovao je novinar Gardijana Robert Tejt.
Fanatična rešenost koju zvaničnici Trampove administracije demonstriraju podseća na mentalni sklop fašističkih i komunističkih aparatčika, poput onih koji su sprovodili Maovo devastiranje kineske nauke i medicine tokom Kulturne revolucije
Ova inicijativa, u kombinaciji sa širim redukovanjem prisustva američke meke moći i odustajanjem od globalne liderske uloge, kreira uslove da se doktrina „multipolarnosti“, koju zagovaraju autokrate poput Putina i kineskog predsednika Si Đinpinga, pokaže uspešnom. Kina je već intenzivirala aktivnosti kako bi, kao proizvođač čistih tehnologija i trgovinski partner, popunila praznine koje za sobom ostavljaju SAD. U tom smislu Kina je ta koju će MAGA „učiniti velikom“.
Poput drugih Trampovih inovacija, napori koji se ulažu u demontažu američkog prestiža i moći su, reklo bi se, osmišljeni kako bi rezultate dali što je brže moguće, bez obzira na cenu u ljudskim životima koju za to treba platiti. Maskovo uništavanje Agencije za međunarodni razvoj (USAID), čiji su programi prema procenama u poslednje dve decenije spasili 92 miliona života, samo je jedan indikator koliko bi visoka ta cena mogla da bude.
Doktor Druv Kular, profesor medicine na Univerzitetu Kornel, napade Trampove administracije na medicinsku obuku i biomedicinska istraživanja s pravom kvalifikuje kao „subverziju“. To je ispravan termin, i trebalo bi ga koristiti i u širem kontekstu. Radeći prekovremeno na uništavanju stabilnosti SAD i dobrostanja Amerikanaca, Trampova administracija, njene političke pristalice i njen ideološki aparat ne samo da ubrzavaju tranziciju svoje zemlje od slobodnog društva ka autokratiji, već njihov holistički pristup vodi i ukidanju statusa Amerike kao supersile.
Copyright: Project Syndicate, 2025.
