Predlog budžeta Beograda za 2026. predstavlja jasnu najavu šire ekonomske krize u prestonici. Nju je ove godine prvi osetio privatni sektor, a naredne će je osetiti i građani. Za 2026. predviđen je fiskalni deficit od čak 7,15 milijardi dinara, a za otplatu glavnice javnog duga 5,3 milijarde dinara.
Izvršna vlast na čelu sa gradonačelnikom Aleksandrom Šapićem planira da Beograda u narednoj godini zaduži za dodatnih 4,46 milijardi dinara. Na to bi trebalo dodati činjenicu da javna komunalna preduzeća trenutno duguju dobavljačima oko 18 milijardi, a da se grad već u julu ove godine zadužio kod domaćih banaka za 14,9 milijardi dinara.
Već je odobreno povećanje cena pijaće vode i odvođenje otpadne vode, koje će stupiti na snagu 1. januara, a može se uskoro očekivati i poskupljenje grejanja za najmanje 10 odsto, jer Beogradske elektrane trenutno duguju devet milijardi dinara i ove godine će prvi put iskazati neto gubitak
Da se vratimo na konstataciju da je već ove godine krizu u Beogradu osetio privatni sektor i da JKP duguju 18 milijardi dinara dobavljačima. To u praksi znači da veliki broj firmi koji je poslovao za gradom nije isplaćen za urađene građevinske i druge radovi, servisiranje vozila, nabavku bilo kakvih roba i usluga. Zbog toga te firme ne mogu dalje da investiraju, da isplaćuju plate, ulaze u nove poslovne aranžmane. To sve vuče beogradsku ekonomiju nadole, a od nje svi živimo.
Iz šupljeg u prazno
Šta znači i na čemu je bazirano predviđanje da će i stanovništvo naredne godine osetiti krizu, generisanu dobrim delom pogrešnim pristupom gradske uprave? Grad je sredinom ove godine morao da uzme kredite od komercijalnih banaka od 14,9 milijardi za tekuće projekte, a budući da se struktura budžeta pogoršava, naredne će morati da uzme i više. Kako će se to pokušati nadonaditi? S obzirom da nema volje da se rashodi smanjuju, za očekivati je da će doći do rasta cena komunalnih usluga, a pre svega grejanja, a zatim i stope poreza na imovinu.
Beogradske elektrane su trenutno u komunalnom sektoru najveći dužnik, sa dugom od devet milijardi dinara, a po prvi put će završiti godinu sa neto gubitkom. Sigurnosti snabdevanja gasom nema, jer nema niti dugoročnih ugovora, niti diversifikacije izvora, a da ne pričamo da o ceni ne znamo ništa, niti možemo da utičemo na nju. Za to vreme Beogradske elektrane niti ulažu u sistemska rešenja (toplodalekovod od Obrenovca do Novog Beograda), niti krešu operativne troškove. Naprotiv, ove godine zaposleno je 20 novih izvršilaca. Iz svega navedenog za očekivati je povećanje cene grejanja u 2026. od najmanje 10 odsto.
Već je odobreno povećanje cena za komunalnu uslugu dovođenja pijaće vode i odvođenje otpadne od strane Beogradskog vodovoda i kanalizacije, koje će stupiti na snagu 1. januara. To je najava ono što nas čeka u narednoj godini.
Ovu godinu će u minusu završiti i GSP Beograd, Beograd-put i još neka javno-komunalna preduzeća. O stanju u gradskoj i kasi GSP-a najbolje govori to što je povučen tender za nabavku 100 novih tramvaja, više puta ponavljan tender za 150 autobusa na gas, jer nema izvora za finansiranje tih nabavki. Trolejbusi su u proseku stari više od 20 godina, a o novim niko više i ne priča.
Za gradsku birokratiju 231 milion evra
Nijedna mera fiskalne konsolidacije nije preduzeta u predlogu budžeta za 2026. Naprotiv, dodatno su, za 800 miliona dinara, povećani rashodi za birokratiju, a budžet za gradonačelnika i gradsko veće za 18 miliona dinara. Rashodi za birokratiju za sledeću godinu iznose 27,1 milijardu dinara ili 231 miliona evra i dostići će 14,23 odsto budžeta grada. Previše, iz kog ugla da se posmatra.
Beograd za „organizaciju saobraćaja i saobraćajnu infrastrukturu“ u 2026. planira 64 milijarde dinara, od čega će 47 milijardi isplatiti privatnim firmama za „besplatan“ javni prevoz. To je tempirana bomba za budžet i potencijalno najveći izvor za prelivanja javnog novca u privatne džepove
Ni to, međutim, nije ključni problem na rashodnoj strani. Beograd će sledeće godine potrošiti 64 milijarde dinara ili oko 545 miliona evra – više od trećine budžeta na program „Organizacija saobraćaja i saobraćajna infrastruktura“. Kada se dublje analizira taj „program“, vidi se da tu najmanje ima infrastrukture, a da najveći deo pomenutog iznosa, skoro 47 milijardi dinara, čine plaćanja autobuskim prevoznicima.
To znači da će Grad Beograd samo sledeće godine isplatiti okruglo 400 miliona evra autobuskim prevoznicima, od kojih su većina privatnici, a među njima najveća je Strela iz Obrenovca i njene ćerke firme. To znači da se najviše javnog novca izdvaja iz dela budžeta nad kojim je najslabija kontrola – slab nadzor nad privatnim prevoznicima, problematična oprema i softver za praćenje kretanja vozila i broja putnika, uočene i dokumentovane slabosti i propusti. To je tempirana bomba za budžet, ali i potencijalno najveći izvor curenja i prelivanja javnog novca u privatne džepove.
Pažnju, takođe, privlači podatak da samo dva gradska sekretarijata, za javni prevoz i za obrazovanje, troše više od pola budžeta. Pri tome su oba gradska sekretara, koja rukovode tim resorima u v.d. statusu.
Za sekretara za javni prevoz Slavena Andrića nema čak ni dostupne detaljne biografije, osim da je rođen u Sarajevu 1981, da do 2020. nije imao dodira sa javnom upravom, a do 2022. ni sa saobraćajem. Tada je postavljen na čelo gradske firme koja je osnovana da poveća naplatu u javnom prevozu. Kada to nije uspeo, potpuno se odustalo od naplate. Genijalno. U biografiji v.d. sekretarke za obrazovanje Aleksandre Čamagić piše da je profesor engleskog, a javnost je prvi put čula za nju u kontekstu moguće pronevere pet miliona evra Ministarstva za brigu o porodici.
Dogradnja pijace kao najveća „kapitalna“ investicija
Centar za lokalnu samoupravu će naredne godine sprovesti sveobuhvatnu anketu o stepenu zadovoljstva korisnika javnog prevoza i predškolskih ustanova. Ova druga anketa će obuhvatiti i zaposlene u predškolskim ustanovama, jer smo već dobijali pritužbe na radne uslove, kvalitet održavanja državnih obdaništa, mala ulaganja i loš rukovodeći kadar. Kada je najveće nezadovoljstvo tamo gde ide najviše para, to dosta govori o kvalitetu uprave i kako oni upravljaju javnim novcem.
Samo dva gradska sekretarijata, za javni prevoz i obrazovanje, troše više od pola budžeta. Pri tome za Slavena Andrića nema čak ni dostupne detaljne biografije, a za Aleksandru Čamagić javnost je prvi put čula u kontekstu moguće pronevere pet miliona evra Ministarstva za brigu o porodici
Da se vratimo na investicije, koje su velika žrtva ovakvog budžeta i otvaraju dalje čitav niz pitanja. U narednoj godini će biti opredeljeno 700 miliona dinara manje za spajanje Mosta na Adi i Rakovice, u odnosu na ono što je predviđao poslednji rebalans iz ove godine. Naredne godine biće i 842 miliona dinara manje za regionalni vodovod Makiš-Mladenovac.
Prosto je neverovatno da su kao najveće kapitalne investicije u prestonici navedene „dogradnja“ Kalenić pijace, za šta će u naredne tri godine biti potrošeno više od tri milijarde dinara, kao i izgradnja sportskog centra na Vračaru u istom periodu, koji će koštati više od četiri milijarde dinara. Zvuči nadrealno da su ovo dve najvažnije stvari za Beograđane u naredne tri godine, a čitaoci nema sami prosude.
Cena lošeg planiranja, neznanja i korupcije
Istovremeno, za sanaciju prihvatilišta za decu Beograda se u 2026. planira 63 miliona dinara, a za opremanje prihvatilišta za odrasla i stara lica 42 miliona. Sramotno malo.
Naredne godine neće biti ništa izdvojeno ni za socijalne stanove, za saobraćajnice za pristup Prokopu, za rekonstrukciju ulice Kneza Miloša, infrastrukturu na Altini, proširenje Gandijeve ulice, vodovodnu mrežu na Čukaričkoj padini, proširenje tramvajske i trolejbuske mreže, pešačko-biciklistički most do Ade Ciganlije… Taj spisak je jako dug i šarenolik. Za sve nabrojano, ali i za mnogo toga drugog u budžetu za 2026. nije predviđen ni jedan dinar. To je cena lošeg planiranja, neznanja i korupcije.
Politički će gradska vlast nedostatak investicija i kapitalnih projekata probati da zamaskira napretkom izgradnje Novog savskog mosta i dolaskom i početkom rada krtica za metro. Ali to su sve „nacionalni“ projekti, koje plaćaju svi građani Srbije iz republičkog budžeta, sa kojim gradska uprava nema nikakve veze.
Da rezimiramo, predloženi budžet neminovno vodi Beograd u ozbiljnu ekonomsku krizu, koja će najkasnije u aprilu rezultovati rebalansom. Ukoliko se model upravljanja i sistem u Beogradu drastično ne promeni, očekuje nas skok cena komunalnih usluga, obustavljanje svih infrastrukturnih radova koje finansira Grad, problemi sa isplatom plata, kao što se sada slučaj sa zaposlenima u Apotekarskoj ustanovi Apoteka Beograd.
Zvuči nadrealno, ali za gradsku vlast najveće kapitalne su „dogradnja“ Kalenić pijace i izgradnja sportskog centra na Vračaru, za šta planira sedam milijardi, skoro 70 puta više nego za sanaciju prihvatilišta za decu i opremanje prihvatilišta za odrasla i stara lica
Najpogubnije je što nećemo napredovati ni milimetar ka rešavanju suštinskih problema u gradu koji se suočava sa saobraćajnim kolapsom, velikim aerozagađenjem, u kome se otpadne vode ne prerađuju, ne grade se novi mostovi i bulevari i odlaže završetak kanalizacione, vodovodne i mreže daljinskog grejanja u gradu. Beograd više ne može da čeka!
