Tek što je stigao izveštaj Evropske komisije u kom piše da je u Srbiji na delu nedozvoljen i neprimeren uticaj na pravosuđe koji dolazi sa najvišeg nivoa vlasti, a da institucije ne daju adekvatan odgovor na pritiske i dehumanizaciju tužilaca i sudija, predsednik je uskliknuo: „Kriv sam, za sve sam ja kriv“. I da li će da odgovara? Po mišljenju Radmile Dragičević Dičić, sudije Vrhovnog suda u penziji i članice Anketne komisije o padu nadstrešnice – neće. Za nju je sve to „šarada i ismejavanje pravosuđa“, a poruka je „ja preuzimam odgovornost jer sam nedodirljiv“.
A šta je kada Aleksandar Vučić kaže: „Zahvaljujući korumpiranim sudijama i tužiocima, mene pojedini ljudi ne vole. Uzimaju pare i već 20 godina se drže kao najgora moguća banda. Uvek rade protiv države“?
Što se tiče predsednikovih izjava, koje su potpuno nedopustive, nezakonite i sa elementima ometanja pravde, sve mi liči na Dan mrmota. U emisiji Ćirilica je govorio da smo „mafija“, pre toga je koristio izraz „uvezena mafija“ koja radi protiv države i uvek je protiv države, pa je tvrdio da smo „korupciona banda“. A onda je rekao: „Nažalost, izvršna vlast više nema nikakav uticaj na sudije i tužioce“. To je žal koju je javno izrazio, iako po Ustavu izvršna vlast nikada nije ni imala uticaj, jer je naš zakonodavni okvir jedan od boljih u Evropi i garantuje potpunu nezavisnost, samostalnost i zabranu nedopustivog uticaja. Po meni je to povreda njegovih ustavnih ovlašćenja, povreda osnovnih ustavnih principa podele vlasti i garancije ljudskih prava, a u cilju zastrašivanja. Svedočimo tome da je on već preuzeo vlast nad nekim tužiocima, nad nekim delovima tužilaštva, nad nekim predsednicima sudova – ali ne nad svim.
Sve može da se sakrije, svedoci mogu da ćute i mogu da lažu, ali tragovi novca postoje i oni ne mogu da se sakriju. Videli smo da je u projekat rekonstrukcije uključena određena grupa ljudi sa vrha vlasti, pa naniže kao piramida, i da su odluke koordinirane sa vrhom države
Mi imamo te verbalne pritiske i pretnje koji stižu od vlasti, razrađuju se u njihovim medijima i dovode do autocenzure, ali imamo i direktne pritiske koji se sprovode preko glavnih tužilaca i predsednika sudova i traženja odgovarajućih veća koje će doneti neke odluke koje odgovaraju vlasti. Sam predsednik je rekao da će biti razrešeni tužioci i sudije koje ne sude u zaštitu poretka, a uopšte mi nije jasno šta to znači i šta je poredak za njega. Sudije rade po Ustavu i zakonu, budućnost će pokazati ko je štitio poredak. Bitno je da građani znaju da su sudovi poslednja odbrana u ovom društvu u zaštiti ljudskih prava i sloboda. Ako dođe do potpunog osvajanja sudova i podjarmljivanja pod izvršnu vlast, onda više nećemo imati ni „d“ od demokratije, pa i to je onda državni udar.
Da li pravosudni organi imaju na raspolaganju neki alat da reaguju ili predsednik ima ekskluzivno pravo na državni udar?
Trebalo bi da reaguje tužilac, ali u ovom slučaju je to Nenad Stefanović. Čak i da zamislimo da reaguje, predsednik ima imunitet kao i narodni poslanici. Bilo bi dobro kada bi se oglasile sudije najviših sudova, recimo Vrhovnog suda. Ili kada bi se oglasio Visoki savet sudstva i Visoki savet tužilaštva, što do sada nisu uradili. Oni ćute. Hrabrije su sada sudije nižih sudova, odnosno prvostepenih sudova koji su u vatri, u žarištu, i koji svakodnevno odlučuju a pritom nemaju zaštitu. Pomenula bih grupu sudija i tužilaca „Odbranimo struku“ koja je uporna u svom oglašavanju na sve ove povrede koje pre svega vrše predsednik, izvršna vlast, ministri, pa čak i predsednica parlamenta. Tu su i sudije i tužioci koji se oglašavaju za svaki napad i u svakom slučaju, za razliku od naših reprezentativnih strukovnih udruženja, koja bi mogla da budu aktivnija. Nema razloga da svi oni ne istupe jer imamo mišljenje Evropskog konsultativnog veća sudija koje kaže da je dužnost sudije, a posebno viših sudova i Visokog saveta sudstva, da u ovakvim vremenima, kada dolazi do povrede osnovnih načela pravde, pravičnosti i podele vlasti, da govore i da štite ustavni poredak.
U trenutku kada je Tužilaštvo za organizovani kriminal uhapsilo 13 osoba a Vučić kroz svoju mašineriju to nazvao „državnim udarom“ rekli ste da bi tužilac Mladen Nenadić morao da se oglasi i da kaže da je to što radi vlast opstrukcija njegove istrage. Da li je sada to rekao kroz saopštenje kolegijuma JTOK-a?
Meni je drago što se JTOK javno oglasio, čini mi se prvi put, jer se radi o instituciji koja je po prirodi zatvorena. U tom saopštenju se spočitava predsedniku šta može a šta ne može i kaže da krši Ustav, ali mislim da i JTOK, a i druga tužilaštva, moraju da progovore o onim direktnijim pritiscima koje ne čujemo preko medija. Haos je počeo prilikom hapšenja u predmetu Generalštab, a do nas dopiru razni glasovi da je tu bilo i pritisaka i pretnji i da tužilac nije mogao da uhapsi još najmanje dvoje osumnjičenih zato što policija nije htela da izvrši taj nalog. Ako je to tačno, onda je morao još tada da se oglasi, jer ako tužilac ne može da radi svoj posao i da slobodno štiti društvo od kriminala i korupcije, onda to jeste državni udar. Takođe, ukidanje Udarne grupe koja se sastojala od 17 visokoedukovanih policajaca za finansijsku forenziku od strane direktora policije, koja je šest meseci radila na predmetu nadstrešnice, kao i povlačenje svih iz Poreske uprave i Agencije protiv pranja novca, uz smešno objašnjenje da se menja nadležnost, direktna je opstrukcija i demonstracija vlasti da ne žele da sarađuju sa tužiocem za organizovani kriminal.
Postoje neke odredbe koje se ne koriste, a koje su predviđene Zakonikom o krivičnom postupku, kao što je član 44 koji govori o tome da je dužnost svih državnih organa (policije, Poreske uprave, Agencije za sprečavanje pranja novca…) da sarađuju sa tužiocima na njihov zahtev. Ako oni ne postupe, tužilac može da obavesti pretpostavljene tih koji su odbili, pa ako oni ne postupe onda i nadležna ministarstva (policije, pravde, finansija…) i oni su dužni u roku od 24 časa da postupe. Ako ne, tužilac može da inicira pokretanje disciplinskog postupka. Druga je stvar da li bi to imalo efekta, ali to niko nije ni pokušao. Tako se ostavlja pisani trag o nepostupanju. Ukoliko policija stvarno nije htela da hapsi, što ja verujem da se dogodilo ali nemam dokaze, onda to tužilac mora javno da kaže.
Usred tužilačke istrage u slučaju Generalštab, vlast je donela leks specijalis. Da li je i to opstrukcija pravde?
Jeste, kao i slučaju pomilovanja ili širenja teorije zavere da je pad nadstrešnice teroristički čin. Na ovaj način se kaže građanima – šta me briga za sud i šta me briga za vaše zakone, donećemo leks specijalis jer nam je najvažnije da srušimo i srušićemo. U tom predmetu smo već imali razne opstrukcije, a sada imamo krivično delo ometanja pravde. U ovom slučaju bi trebalo da reaguje Ustavni sud, tako što će preispitati ustavnost ovog zakona. A to što mi nismo bili u stanju da na tom mestu napravimo muzej žrtava, pa će sada da nam grade SAD koje su nas bombardovale, uvreda je za građane.
Da li su pomilovanja samo opstrukcija ili i potpuno Vučićevo gubljenje kontakta sa realnošću, ako on prilikom primanja negativnog izveštaja EK, na zajedničkoj konferenciji sa šefom Delegacije EU u Srbiji, ispriča tužnu priču o devojčici koju je pomilovao nakon gaženja studenata jer je patila u zatvoru?
Ta „devojčica“ koja je daleko od devojčice, jer su deca lica do 18 godina, optužena je za teško krivično delo, kao i drugi osumnjičeni koji su pomilovani. Zbog batinaša u Novom Sadu je pala vlada, a svi oni su oslobođeni od krivičnog gonjenja. Ne znam da li sam ikada igde videla aboliciju od krivičnog postupka. Jedno je da vi vodite postupak da utvrdite da je neko kriv, i da nakon toga bude pomilovan – tad stoji osuda i stoji krivica, a drugo kada nam Vučić direktno poruči: „Džaba vam i vaši sudovi i vaši tužioci, ja mogu šta hoću. Ja sam iznad suda i neću vam dozvoliti ni da optužujete, ni da sudite, ni da izričete kaznu, jer sam ja suveren“. To je potpuno nedopustivo i nekoliko predstavki u vezi kršenja prava u tim pomilovanjima je trenutno pred Evropskim sudom za ljudska prava.
U paravojnom logoru i sabirnom centru predsednik drži i štiti lojaliste, onda se hvali da im je rekao da ne napadaju, te tako pokazuje i da ima kontrolu nad njima, a kada oni napadnu divi se kako su poterali demonstrante sve do Pančevačkog mosta
Po meni je to zloupotreba ovlašćenja, a to je krivično delo. Predsedniku su neka ovlašćenja data zakonom i Ustavom, ali da ih koristi iz razloga koji su zakonom predviđeni, a u slučaju pomilovanja to su najčešće humani razlozi. Vučić svoja ovlašćenja zloupotrebljava da bi još više podelio narod i da bi zaštitio svoje lojaliste, prekršio princip podele vlasti, a na taj način duboko krši i prava žrtava. U oba ova slučaja žrtve su imale teške povrede i imaju prava na pravičan, efikasan, nepristrasan sudski postupak i pravo na satisfakciju kroz taj postupak po konvencijama koje smo mi usvojili i po standardima koje smo dužni da poštujemo kao država. On to nije dozvolio.
Već imamo teritoriju na kojoj su svi zakoni zemlje suspendovani, da li postoji opasnost da se taj model izlije i izvan masne ograde u Ćacilendu?
Ne dopada mi se taj naziv Ćacilend, zvuči kao tepanje, kao neki Diznilend, a u stvari je paravojni logor i sabirni centar za predsednikove lojaliste. On ih tamo drži i štiti, onda se hvali da im je rekao da ne napadaju, te tako pokazuje i da ima kontrolu nad njima, a kada oni napadnu divi se kako su poterali demonstrante sve do Pančevačkog mosta. Svojim izjavama i upornošću da sačuva taj logor sa toaletima u najreprezentativnijem delu grada nastavlja da deli narod i to se najupečatljivije vidi na primeru Dijane Hrke, koja već godinu dana traži odgovorne za smrt svog deteta i koja govori i u ime dece i roditelja iz „Ribnikara“ i Dubone i Malog Orašja. On nju izmešta, dozvoljava da joj se šest dana puštaju pesme, a drugi čovek koji je štrajkovao glađu, Uglješa Mrdić, privilegovan je i može da bude na stepeništu Skupštine. Pri tome, Mrdić imenuje određena lica i direktno utiče na rad tužilaštva. Njegovi razlozi za štrajk su nezakoniti, a on kao narodni poslanik radi ono što se po Ustavu ne sme.
S obzirom na to da nam režim sve češće insinuira da je pad nadstrešnice bio teroristički čin, kako se to uklapa uz Mrdićev zahtev da se uhapse dva određena lica iz Infrastrukture železnice? Jesu li oni počinili teroristički čin?
Ne, ne uklapa se. Opstrukcije da je u pitanju teroristički napad počele su još u aprilu izjavom pokojnog Đure Race koji je imao pravo na svoje mišljenje kao roditelj jedne od žrtava, ali se vlast toliko uhvatila za to, da je Ana Brnabić u avgustu izjavila da je tim činom krenula obojena revolucija. Predsednik joj se pridružio u oktobru kada započinje napad na Mišu Bačulova i kada je izjavio – on sada tu nešto šeta, neću ja da kažem da on tu nešto radi, vidite kako je to sporo i kako drži mobilni. Njegove insinuacije je preuzeo Informer koji je „izvodio“ neke dokaze sa nekim uređajima koji su mogli da izazovu eksploziju, iako se Tužilaštvo u Novom Sadu još u julu oglasilo izjavom da su odmah posle nesreće specijalne i antiterorističke jedinice MUP-a izvršile forenzički pregled i utvrdile da se ne radi o diverziji, ni terorističkom činu, ni eksplozivnom dejstvu. To je rekla policija i time je priča trebalo da bude završena.
Ovde se kroz rad tužilaštva, posebno Višeg tužilaštva u Beogradu, vrši zloupotreba krivičnih dela protiv ustavnog poretka i bezbednosti države Srbije i sada imamo poplavu takvih optužbi, iako sam se u sudskoj praksi s tim veoma retko sretala
Dok je Anketna komisija u Strazburu predstavljala izveštaj o padu nadstrešnice, vi ste rekli da postoje konkretni dokazi o povezanosti vrha vlasti sa mafijaškim delovanjima. Na koje dokaze ste mislili?
Zaključak našeg izveštaja, koji još nije konačan, jeste da smo utvrdili da postoje osnovi sumnje da je pad nadstrešnice delom vezan za rad organizovane kriminalne grupe na čijem čelu može biti predsednik. To je najniži stepen sumnje koji je potreban za podizanje krivične prijave i mi dalje od toga ne možemo jer nemamo resurse koje ima JTOK. Sve može da se sakrije, svedoci mogu da ćute i mogu da lažu, ali tragovi novca postoje i oni ne mogu da se sakriju. Zato smo i izneli takav zaključak jer smo do njega došli posmatrajući projekat u celini. Videli smo da je u njega uključena određena grupa ljudi sa vrha vlasti, pa naniže kao piramida, i da su odluke koordinirane sa vrhom države kao i da je ta grupa delovala u dužem vremenskom periodu. Ona je imala pripremne radnje koje se tiču donošenja zakonskog okvira za takvo delovanje, sve u cilju snižavanja standarda gradnje i bezbednosti. Po nama, ovde imamo više lica koja deluju sporazumno u vršenju koruptivnih krivičnih dela (zloupotrebe službenog položaja, zloupotrebe javnih nabavki koje su potpuno isključili…), krivična dela iz poreskih zakona i dela pranja novca, a sve radi sticanja finansijske dobiti. I iz naredbe za sprovođenje istrage JTOK-a vidimo da je neka finansijska dobit omogućena i kineskom partneru i da je nastala šteta od 115 miliona evra, a naša procena je da je šteta oko 700 miliona.
Dužnost je sudije, a posebno viših sudova i Visokog saveta sudstva, da u ovakvim vremenima, kada dolazi do povrede osnovnih načela pravde, pravičnosti i podele vlasti, da govore i da štite ustavni poredak
Zatim, kroz delovanje te grupe ljudi se vide pravila poslušnosti, naslućuju se ucene i pretnje. Vidi se zloupotreba moći i položaja visokih lica u Vladi zarad privatnih interesa i korišćenje javnih i privatnih preduzeća da bi se omogućilo to piramidalno vršenje krivičnih dela, pa i pranje novca. Takođe se vrši nedozvoljen uticaj na pravosuđe, zloupotrebljavaju se mediji. Naš zaključak je da postoje i propusti stručnjaka – građevinaca, inženjera, projektanata – ali da je korupcija posredno uticala na snižavanje standarda i na takav konačan ishod. To i treba, po meni, da budu dva odvojena postupka – jedan koji vodi JTOK i drugi koji se vodi u Novom Sadu.
Da li JTOK preispituje nezakonito stečenu imovinu lica na koja ukazujete?
Mi imamo poseban zakon o oduzimanju imovine od lica kojima se sudi za ova teža krivična dela i prvi smo u regionu doneli zakon koji vam omogućava da se preispituje imovina – ne samo osumnjičenog, nego i povezanih lica poput roditelja, kumova, rodbine, prijatelja… Ne znam da li se to radi, ali se nadam da se radi jer je cilj svake države da iz kriminala oduzme imovinu. To nije teško, dovoljno je da se uporede zakoniti prihodi za koje optužena i sa njima povezana lica plaćaju porez sa onim što stvarno imaju. Ako postoji velika razlika ili ako postoji stil života (odela koja nose, kola koja voze…) koji ukazuje na veće prihode, onda država ima prava da pretpostavi da to dolazi od kriminalnih aktivnosti i da privremeno oduzme tu imovinu (dok se vodi krivični postupak), a po pravnosnažnoj presudi i da je trajno oduzme.
Trenutno na dnevnom nivou imamo hapšenja zbog „rušenja ustavnog poretka“. Da li zbilja svi ruše državu ili se režim obračunava sa neistomišljenicima?
Ovde se kroz rad tužilaštva, posebno Višeg tužilaštva u Beogradu, vrši zloupotreba krivičnih dela protiv ustavnog poretka i bezbednosti države Srbije i sada imamo poplavu takvih optužbi, iako sam se u sudskoj praksi s tim veoma retko sretala. Tu ima veoma teških krivičnih dela, za neka su predviđene kazne do 15 godina zatvora i tu spada kapitulacija, okupacija, špijunaža, terorizam, napad na ustavno uređenje. Za ta krivična dela mora da postoje umišljaj i namera da neko želi da sruši ustavni poredak ove zemlje, a za to se trenutno hapse studenti i građani koji upravo traže da se poštuje Ustav i da se obezbedi pravna država i njeno funkcionisanje. Tog krivičnog dela nema i ne može da postoji kod tih učinilaca. I u teoriji krivičnog prava, čak su i naši profesori o tome pisali, istaknuto je da je jako delikatna primena ovih krivičnih dela protiv ustavnog uređenja jer ona mogu da se koriste za razračunavanje sa političkim oponentima u nekim kriznim vremenima. A to je upravo ono što nam se sada dešava. Preporuka je da se takve krize rešavaju odgovornim političkim delovanjem, a to bi u ovom trenutku bili samo izbori.
