Pišu: Stevan Stojanović, Jovan Stojanović
Početkom 20. veka škola mišljenja na čelu sa Mojsijem Ostrogorskim smatrala je da partije negativno utiču na politički život, jer promovišu podaništvo, i privlače karijeriste i mediokritete. Stoga ih treba ukinuti……. Francuski ekonomista Toma Piketi vidi socijalizam u Jugoslaviji kao polaznu tačku u traženju opšte prihvatljivog sistema organizacije država. U knjizi Od bespuća do zdravog društva ističe se da su političke partije proizvod klasnih i drugih razlika nastalih u kapitalizmu i da je udruživanje građana u interesne grupacije ili saveze, put ka demokratizaciji društvenih zajednica. U jednoj jednoj od nedavnih emisija Utisak nedelje, studentkinja, gošća emisije, upoznala je gledaoce sa stavom studentskih plenuma „da bi građani, umesto u političke partije, trebalo da se udružuju u građanske grupacije ili saveze“.
Parlamentarni izbori na čijem prevremenom raspisivanju insistiraju studenti i građani, nameće Akademskoj zajednici obavezu da temeljno pristupe pripremi Izbornog programa, svesni da će put do izborne pobede, biti naporan i pun prepreka. Prva je oblikovanje izbornog programa i izbor kandidata koji će, ako budu izabrani, biti u stanju da rešavaju probleme isticane na protestima (borba protiv korupcije, organizovani kriminal, lustracija i dr). Etički principi toga programa – sloboda, pravda, poštenje, ljubav, dostojanstvo, sadržani su u studentskom, Niškom ediktu.
„Drugi ešalon“
Druga prepreka je borba za podršku birača. Prihvatajući odgovornost da, kao subjekt u izbornom procesu, učestvuju na izborima studenti treba da predvide mogućnost da neki građani, koji su na protestima podržavali njihove zahteve, neće zaokružiti studentsku listu. Jedan broj studenata će na tim, očekivanim, izborima prvi put glasati. Pri tome, svaki student zna da će njegovi najbliži podržati njihov program, pod uslovom da njegov Indeks bude ispunjen pozitivnim ocenama. Najbliži će ih podsetiti da su oni upisali fakultete da bi učili.
Taj imperativ, da treba da uče, bio je presudan što su se vratili na fakultete i posvećuju učenju. To međutim ne znači da su oni odustali od započete političke borbe. Studenti su samo prilagodili taktiku svoje borbe nastalim okolnostima. Energiju koju su ulagali u proteste, preusmerili su na pripreme za izbore. Nekoliko dana posle velikog majskog protesta studenata i građana u Beogradu ranija rektorka Beogradskog Univerziteta profesorka Ivanka Popović obratila se članovima Pokreta ProGlas sa upozorenjem. „Studenti su uspešno završili svoj deo posla, sada je red na nama da preuzmemo odgovornost.“
I zaista, došlo je vreme da „drugi ešalon“- Akademska zajednica ali i svi koji su ranije završili fakultete (privrednici, naučni i stručni radnici iz drugih oblasti društvenog života), pa i oni kolebljivi ili razočarani iz redova političkih stranaka, stanu na čelo dalje borbe za ostvarivanje studentskih i građanskih zahteva. Neophodno je da svaki od njih doprinese razradi a pred izbore i prezentaciji Izbornog programa i predstavljanju kandidata sa izborne liste. Jer, realno je očekivati da će se, upravo iz redova ljudi koji su učestvovali u oblikovanju Izbornog programa, izdvojiti kandidati za izbornu listu. Кada je reč o republičkim izborima, na izbornoj listi neće biti imena studenata. Jer, studenti su na protestima bili uverljivi u stavu „da se oni bore za rušenje aktuelnog režima ali ne i za položaje u budućoj vlasti.“ Ako ispune to obećanje studenti će pridobiti poverenje i onih birača koji su, možda, sumnjali u njihovu doslednost.
Studenti su uspešno završili svoj deo posla, sada je red na nama da preuzmemo odgovornost i Ivanka Popović
Pretpostavlja se da će SNS i stranke iz opozicije, koje će učestvovati na izborima, pred birače istupiti sa svojim izbornim programima. Zbog toga bi Akademska zajednica u svom izbornom programu biračima treba da predoči jasnu sliku buduće demokratske, privredno i ekonomski razvijene Srbije. To podrazumeva da će, prethodno, analizirati uzroke sadašnjeg privrednog, ekonomskog i duhovnog sunovrata Srbije, posebno u oblastima: – demokratizacije sistema državne uprave (vraćanje nadležnosti i prava odlučivanja lokalnim zajednicama i privrednim subjektima koja su im, krajem prošlog veka oduzeta); – definisanja vlasništva nad ranijom društvenom imovinom: (ta imovina je još u socijalizmu bila nelegalno prisvajana a u Srbiji je, posle raspada Jugoslavije, postala predmet bezočne kriminalizacije);
– unapređenja privrednog, ekonomskog i društvenog razvoja (motive za razvoj IT tehnologija i veštačke inteligencije, smisao Ekspa 27, razloge iscrpljivanja rezervi rudnog blaga, svrha dovođenja stranih investitora itd); – međunarodni položaj, geostrateški interesi i ugled Srbije u svetu:
– najava ustavnih usaglašavanja: potreba za dopunama ili izmenama Ustava Srbije će proisteći iz nagovešteih promena sistema unutrašnje organizacije, vlasništva nad imovinom i privrednom i ekonomskom razvoju i strategiji međunarodnih odnosa .
Model nestranačke organizacije vlasti
Srbija se ne može pohvaliti demokratskom tradicijom: u vreme Кraljevine Jugoslavije dijalozi između poslanika neistomišljenika, u Skupštini su završavani potezanjem samokresa; komunizam je za sobom ostavio krvave tragove; socijalizam, koji je imao demokratska obeležja, izazivao je podozrenja država istoka i zapada, osuđen je na propadanje. Sada smo svedoci posledica nasilnog uvođenja liberalnog, više stranačkog sistema vladavine.
Srbija više nema prava niti vremena da se iscrpljuje i eksperimentiše. Nameće se potreba iznalaženja „trećeg“, za građane prihvatljivijeg društvenog sistema. Možda se nagoveštaj, kojim pravcem krenuti, može nazreti u konstataciji: „Кada građani participiraju u ukupnoj imovini društva, bez obzira na modele njihovog učešća, prestaju razlozi za postojanjem političkih stranaka, koje su proizvod klasnih razlika u kapitalizmu. Oslobođeni klasnih i drugih nejednakosti, građani su u mogućnosti da se, u većoj meri, usredsrede na rešavanje ličnih, porodičnih, staleških i drugih problema.
Srbija više nema prava niti vremena da se iscrpljuje i eksperimentiše. Nameće se potreba za građane prihvatljivijeg društvenog sistema
Da bi to ostvarivali oni imaju mogućnost da se organizuju u interesne grupacije ili udruženja građana: grupacije zaposlenih; grupacija građana omladinskog uzrasta, grupacija penzionera, grupacija građana iz oblasti društvenih delatnosti… U sistemu interesnih grupacija moguće je da članovi jedne porodice, budu aktivni u različitim interesnim grupacijama građana. Ovi građani će unutar svojih porodica razgovarati o tome šta je za svakoga od njih važno ali i šta je za prioritet za porodicu. Znači, u predloženom sistemu porodica bi postala izvorište različitih ideja i inicijativa i centar demokratskog sistema vladavine“.
Ovako uspostavljen model građanskog organizovanja doprineo bi i unapređenju izbornog sistema. Građani bi u okviru interesnih grupacija bili u prilici da neposredno predlažu i biraju najbolje između sebe, koji će ih predstavljali u višim instancama vlasti. Takođe, u okviru interesnih grupacija mogli bi se razvijati različiti oblici demokratskog odlučivanja. Jedan od njih je referendum, kao nenasilan put za rešavanje eventualnih konflikata, koji mogu proisteći iz različitih interesa grupacila.
Organizovanje studenata
Za sada se ne zna u kom formatu bi studenti, kao pravni subjekt, mogli nastupiti na izborima. Za očekivati je da će na nivou Republike biti registrovan neki oblik organizovanja studenata. Da bi proširili i homogenizovali izbornu bazu, ta studentska organizacija bi mogla da pokrene inicijativu za osnivanje Saveza organizacija mladih i za mlade Srbije. U sastav ovog saveza mogle bi ući postojeći oblici volonterskog organizovanja, čiji su programi usmereni na zadovoljavanje interesa i interesovanja mladih, kao što su: Savez studenata, Savez radničke omladine, Savez mladih istraživača, Savez izviđača, Ferijalni savez, Savez gorana, Savez amaterskih sportskih organizacija, Savez kulturno-umetnička društava, Udruženje omladinskih radnih akcija i volontera Srbije i dr.
Za ovako razrađen i sveobuhvatan program privrednog, ekonomskog, duhovnog razvoja i unutrašnje organizacije Srbije Akademska zajednica bi trebala potražiti podršku SANU, naučnih instituta i različitih privrednih i društvenih asocijacija. To bi bila garancija da će program biti podržan i od od većine birača na izborima.
“Od bespuća do zdravog društva“, poručuju autori Stevan i Jovan Stojanović u svojoj istoimenoj knjizi.
*autori su ekonomisti i autori knjige Od bespuća do zdravog društva
