„Na svakog uspešno pronađenog stranog špijuna ne treba da razmenjujemo čestitke, već da tražimo novi prostor da otkrijemo još trojicu. Na svakog uspešno neutralisanog teroristu, da vrebamo šansu da neutrališemo još jednu terorističku grupu.“
Tim rečima obratio se Vladimir Orlić, direktor Bezbednosno-informativne agencije (BIA) na obeležavanju Dana BIA, poentirajući da se snaga jedne države ogleda u rezultatima njene službe. A rezultati srpske službe su očigledni. Nekoliko slomljenih studentskih vilica, utamničenih mirnih protestanata, pendrečenje po leđima i bubrezima istih, bratstvo sa kriminalcima koji su do juče hapšeni. Ne zaboravimo odsustvo stida kao posledicu maltretiranja sopstvenog, nedužnog, naroda. Ipak, najveći uspeh je činjenica da je u Srbiji savladana obojena revolucija još pre nego što se uopšte najavila i pojavila. Što je sve, dakle, postignuto preventivnim neutralisanjem potencijalnih terorista dok se još nisu ni razvili, takoreći porasli, dok su još studenti.
Impresivna je efikasnost srpskih službi bezbednosti i policije, koje ujedinjenim snagama svakodnevno i svakonoćno otkrivaju zavere okorelih terorista. Kao što je to bio slučaj sa terorističkom grupom kodnog imena Slobodni građani, pohapšenom u njenoj novosadskoj centrali. Iako tokom pretresa nije pronađeno nikakvo oružje, niti pirotehnička sredstva, to obaveštajnu struku nije prevarilo, zahvaljujući vrhunskoj obučenosti i spremnosti u prevenciji zločina protiv države. BIA dobro zna, kao što je to Jonesko davno zabeležio, da kad god neko zvoni ‒ na vratima nema nikoga. Shodno tome, kada neko nema oružje, taj je okoreli terorista.
Nije lako za BIA, jer neprijatelj je lukav, i u svojim redovima ima čak i dobro istrenirane kamikaze, koje se bacaju pod automobile kako bi inscenirali saobraćajne nesreće, i time optužili nevine učesnike u prometu, sve koji nisu na njegovoj strani. Samo, BIA je sve to provalila. Uz pomoć predsednika, koji je nedavno i sam morao da interveniše, i pomiluje jednu učesnicu u prometu koja je slučajno skrenula automobilom na trotoar, i tom prilikom, navodno, ozledila jednu kamikaskinju. Pomilovao je predsednik i četvoricu okrivljenih aktivista Srpske napredne stranke koji se terete za napad na studente, kao i lomljenje vilice jednoj studentkinji. Empatija mu je slaba strana, ujedno i njegova najveća vrlina.
Impresivna je efikasnost srpskih službi bezbednosti i policije, koje ujedinjenim snagama svakodnevno i svakonoćno otkrivaju zavere okorelih terorista. Kao što je to bio slučaj sa terorističkom grupom kodnog imena Slobodni građani, pohapšenom u njenoj novosadskoj centrali, iako tokom pretresa nije pronađeno nikakvo oružje, niti pirotehnička sredstva
Na sreću, javni prostor je odbranjen zahvaljujući režimskim medijima, koji zorno izveštavaju o represijama koje studenti i građani sprovode nad policijom i žandarmerijom. Činjenica da ni posle 11 meseci protesta studenata i građana nije otkriven ni jedan jedini pištolj, samo potvrđuje da su dobro organizovani od strane stranih bezbednosnih službi (videti pod Jonesko). I zato nema lovostaja na špijune, kako strane tako i domaće.
Raduje saznanje da je BIA tako uspešna, i da građani mogu mirno da spavaju, dok nad Srbijom bdije nedremano oko Aleksandra Vučića. Politika četiri stolice, ili, po srpski Pomoz bože na sve četiri strane, pretvorila je Srbiju u švedski sto, sa kojeg svako uzima onoliko koliko hoće. Pod uslovom da prethodno plati participaciju u fond za održavanje Aleksandra Vučića na vlasti.
U čitavoj toj idili, samo jedna stvar izaziva nesanicu – gde smestiti građane koji svojim nečinjenjem osiguravaju opstanak na vlasti predsednika i njegove svite? Šta su oni nama, prijatelji ili neprijatelji Srbije?
