Kao pripadnik SBPOK-a s vremena na vreme sam prisustvovao nekim seminarima. Kad je trebalo da se ide na neke ozbiljne obuke u inostranstvo morao si da se podvrgneš ciljanom lekarskom pregledu. Meni omiljeno bilo je pitanje psihologa, koji je znao, držeći naočare onako na pola nosa i preko njih gledajući čas mene, čas papire sa testovima koje sam prethodno uradio, da pita „Da li posao utiče na vas“.
Smrtno ozbiljan ja kažem da preko 15 godina radim na krvnim deliktima i da kako god okreneš donosim samo loše vesti.
Prećutim da sam video više mrtvih i ranjenih nego što može da zamisli. Prećutim i da sam ko zna koliko puta morao da prisustvujem obdukcijama i da mislim da bi i sam mogao da je uradim. Mogao sam možda da pomenem da mi malo bilo muka kad je doktorka obducent, nakon završene obdukcije doručkovala burek i jogurt, dok sam ja zapisivao šta mi treba da bih preneo tužiocu. I tako. Upoznam doktora sa mojim kretanjima kroz službu, pomenem da verovatno zbog svega toga imam beneficirani radni staž i na kraju zaključim „Pa onako… utiče po malo. Verovatno da ne bi bilo baš normalno da ne utiče“.
Kolega koji je ceo život radio na krvnim deliktima na dan odlaska u penziju rekao je „Svašta sam video. Vas čeka još gore.“ I tako i bi…
Novinari su bili prilično iznenađeni i zbunjeni te 2008. godine kada ih je neko pozvao sa nepoznatog broja i obavestio ih da se u crnoj kesi na Bulevaru nalazi odsečena glava. Prilično naviknuti na đubre oni rođeni u ovom gradu i oni koje je voz doneo, ignorisali su crnu kesu čekajući da službe zadužene za čistiji grad preduzmu mere i radnje iz svoje nadležnosti.
Svi mediji su objavili stravične fotografije i još stravičniju priču. Postavljalo se pitanje gde je telo, ko je ubijen i ko je ostavio glavu u jednoj od najprometnijih ulica u Beogradu.
Starešine SBPOK-a su znale odgovor na mnogo pitanja. Doduše nakon osnovnog paketa za stresne situacije koji se pije naštinu, pre jutarnjeg sastanka, sledećim redosledom apaurin, vinjak, guarana i diklofenak i dalje su se držali za glavu. Jedan od starešina za koga je na sajtu fakulteta navedeno da je studirao 14 godina psihički se spremao da okrene prijatelja koji ga je postavio na to mesto i da mu kaže da ubistvo može odmah da se reši.
„Devetka“. Deveto odeljenje UKP-a. Pratnja. Opservacija. Praćenje. Neki deo „Devetke“ imao i moderno ime – „Odeljenje za konvecionalni nadzor“. To su ti ona neka auta što ti se čini ponekad da su oko tebe ali misliš da si paranoičan. I oni koje izbacuju iz tih auta a zovu ih „pešaci“. E sad, neki pešak na Slaviji, tamo gde možeš čoveku da dišeš za vrat i da on ne provali da si policajac, e tamo je pešak izgubio metu
Bolje tako da počne, malo obrnutim redosledom. Obično prvo ide loša pa onda dobra vest, da neutrališe koliko može. Ovo nekako krenulo naopako. Znači dobra vest je bila da SBPOK može da reši ubistvo i da poveže neku glavu sa nekim telom i neka lica sa nekim mestima a sve to sa nekim događajima. Ona loša vest je bila da je SBPOK glavu koja je odsečena držao na merama i da je prethodnih par dana telefon ubijenog bio nedostupan.
A onda se ponovilo da ubistvo može da se reši a telo da se pronađe. I taman kad je to trebalo da bude završeno i da prođe bezbolno morao je da se pomene još jedan mali, gotovo zanemarljiv detalj. Da je „devetka“ pratila ubijenog i prekinula praćenje neposredno nakon što je ubijen.
O koliko zvuči poznato. „Devetka“. Deveto odeljenje UKP-a. Pratnja. Opservacija. Praćenje. Neki deo „Devetke“ imao i moderno ime – „Odeljenje za konvencionalni nadzor“. To su ti ona neka auta što ti se čini ponekad da su oko tebe ali misliš da si paranoičan. I oni koje izbacuju iz tih auta a zovu ih „pešaci“. E sad, neki pešak na Slaviji, tamo gde možeš čoveku da dišeš za vrat i da on ne provali da si policajac, e tamo je pešak izgubio metu.
A onda, neko od starešina SBPOK-a po čijem naređenju je „devetka“ izašla na teren prekida pratnju. Nakon toga, žrtvi su mačetom odsekli glavu u parku kod Veterinarskog fakulteta. Odmah pošto su novinari pronašli glavu, policija je pronašla telo. Ubistvo je veoma brzo rešeno i policajci koji su neverovatnom brzinom rasvetlili ubistvo su nagrađeni. Starešine su i dalje ostale na svojim rukovodećim mestima i svi su zanemarili činjenicu da kosturi ponekad izlaze iz ormara kao i da postoji izveštaj Odeljenja za konvencionalni nadzor.
Pripadnici SBPOK-a koji su veoma teško podnosili da je neko ubijen zbog toga što je povučena „devetka“ i da je to moglo biti sprečeno, napisali su krivičnu prijavu 2013. godine i prosledili je predsedniku Vlade a ujedno i ministru unutrašnjih poslova, prvom potpredsedniku Vlade i ministru odbrane a sadašnjem predsedniku, Sektoru unutrašnje kontrole, Ministarstvu pravde i državne uprave, i republičkom tužiocu. U navedenoj krivičnoj prijavi kao saučesnici krivičnog dela teško ubistvo navedeni su trojica starešina SBPOK-a i jedan zamenik tužioca za organizovani kriminal. Krivična prijava nije bila potpisana. Takvo vreme je bilo. I takav predmet. A jedan pametan i ozbiljan tužilac reče skoro da svaki predmet ima svoje vreme.
Da li su žrtva ili izvršilac bili na merama tajnog nadzora?
Da li je „Devetka“ bila na terenu?
Da li je postojala indicija da se sprema ubistvo?
Među nekoliko svedoka naveden sam i ja koji sam u to vreme već bio označen kao protivnik sistema jer sam uporno odbijao da zatvorim obradu koja je uvezivala organizovanu kriminalnu grupu sa Kabinetom ministra i jednom jedinicom iz SBPOK-a. To što sam ja naveden kao svedok samo je potvrdilo da sam neprijatelj. U pomenutoj prijavi detaljno je objašnjeno kako su se nakon ovog ubistva svađali načelnici između sebe do tog nivoa da su bacali stolove jedni na druge i nakon toga nisu pričali. Moguće da su se pomirili kad je SBPOK otvorio predmet pod nazivom „Dosije X“ gde su malo slušali jedni druge a licima iz kriminalnih struktura davali instrukcije kako da pričaju i koga da pominju u svojim telefonskim razgovorima. Kada bi makar imao neko da došapne sadašnjem ministru da iz Službe kriminalističke analitike takozvana „SKA“ zatraži predmet SBPOK-a pod nazivom „Dosije X“… Ko zna, možda bi mu bilo nešto i zanimljivo. A i naziv je bolji. Mnogo bolji nego npr „Maneken“ ili „Mustang“.
Nakon što sam MUP i starešine, posle skoro deset godina, dobio u sudskom postupku za mobing a oni samo napredovali posle toga, pozvao me je kolega iz neke skroz druge službe. Da pijemo kafu ali kod mene, malo dalje od grada, na Dunavu. Da mi kaže da pamti šta sam uradio za njega i da ga razumem da nije mogao ranije. I preda mi kopiju krivične prijave u kojoj sam svedok. Od tad ga nisam video. Nikad nije kasno da se čovek pokvari. Ponekad je samo kasno da se pokaje.
Onda sam uputio SUK-u zahtev za ostvarivanje prava u vezi obrade podataka o ličnosti i tražio da mi dostave krivičnu prijavu, navodeći kome je poslata prijava i protiv koga. Predmet zadužio jako ozbiljan kolega, doduše skoro došao u SUK a pre toga radio na upravnim poslovima (lične karte ili registracije) ali je prepoznat da je odličan za SUK jer je studirao samo 8 godina za razliku od ovog iz SBPOK-a što je studirao 14. U isto vreme drugi predmet koji sam dostavio SUK-u, uzbunjivanje, vodio je kolega koji je u roku završio književnost. Eto, da zapušim usta svima koji pljuju kadrove u MUP-u po pitanju akademskih zvanja.
Kažu ima u prijavi taj neki Simonović Predrag ali mi ne možemo da znamo da li ste to baš vi. Otprilike da li si to ti ili komšijin konj. Očigledno konj. I donesu rešenje kojim odbijaju moj zahtev. Što se tiče krivične prijave Republičko javno tužilaštvo prosledilo je prijavu Višem, a ovi nekom Osnovnom tužilaštvu koje je istu odbacilo i nakon pet godina uništilo spise. Uglavnom niko nikad nije isleđivao starešine povodom propusta zbog kojih je glava odsečena a ni sa nama, svedocima, niko nije obavio razgovor. SUK valjda nije uništio papire, čekamo odgovor poverenika po žalbi, to traje više od četiri godine. Mislim, nadam se da SUK nije uništio, a ako jeste imam ja kopiju i eto divne prilike da me uhapse ako to iznesem u javnost.
Da li u omiljenom mestu Beograđana i dokazu razvoje i arhitekture, žive kao obične komšije još neki pripadnici zaraćenih klanova i da li se očekuju još neki obračuni?
Da li u blizini živi neka štićena ličnost koju su policajci čuvali blizu mesta izvršenja ubistva?
A onda su krenuli neki ratovi u komšiluku pa su se dešavanja malo prelila i kod nas. Vazda smo bili metropola i centar dešavanja. Možda smo mi koji nemamo veze s tim i zaboravili zbog čega ratovi počinju ali ovaj baš traje, krvi je svuda i prestati neće. U srcu glamura, kulture, tržnih centara koji prokišnjavaju i lepih zgrada na mestu gde su nekada bili pacovi, zmije i narkomani a nakon njih samo tranzitno kompletni idioti, tamo gde se vidi koliko smo ekonomski jaki, prolivena je krv. Na dečijem igralištu ubijen je čovek bez lica. U lokvi krvi ležalo je telo dok nisu došli forenzičari. Komšija. Bio je tu, po prodavnicama, kafićima, šetao bez maske ali niko nije prepoznao lice koje moguće da je bilo na poternicama. Ne zna se još ko je tačno ubijeni. Verovatno neko iz zaraćenih klanova. Kao u filmu Gospodar muva. Ubica, skoro dete, mlađi punoletnih uhapšen je posle par minuta od strane policije u punoj opremi za hapšenje koja je eto, nekako, bila baš tu blizu. Uhapšen je i pomagač, tek punoletan. Uglavnom, nemir se uvukao u najlepše naselje na Balkanu a i šire.
Nakon pohvala za izuzetan rad policije i angažovanje i hrabrosti da nešto pre ponoći budu spremni na strašnom mestu postojati postavljaju se pitanja:
Da li su žrtva ili izvršilac bili na merama tajnog nadzora?
Da li je „Devetka“ bila na terenu?
Da li je postojala indicija da se sprema ubistvo ?
Da li u omiljenom mestu Beograđana i dokazu razvoje i arhitekture, žive kao obične komšije još neki pripadnici zaraćenih klanova i da li se očekuju još neki obračuni?
Da li u blizini živi neka štićena ličnost koju su policajci čuvali blizu mesta izvršenja ubistva i uz puno sreće na najbolji mogući način, bez kolateralne štete, uhapsili izvršioca?
Siguran sam da će direktor policije, nakon što se završe različita prebrojavanja tačkastog softvera i upozorenja da će u narednom periodu biti vršeni satanistički obredi, upoznati javnost o svim detaljima ovog nemilog događaja bez obzira što ima bitnijih stvari, kao na primer nebeska komunikacija koju je dobilo Tužilaštvo za organizovani kriminal pre par meseci. Posle svih dešavanja, pa ne radimo na manekenskoj pisti. Valjda smo se makar malo navikli na odsečene glave, poruke urezane u telo, navijanje i mašine za mlevenje mesa.
