Nije da je Aleksandar Vučić bio bez argumenata kada je nakon utakmice Srbije i Albanije rekao da je ponosan na leskovačku publiku koja do pred sam kraj meča nije tražila odlazak selektora Dragana Stojkovića Piksija, već je podržavala reprezentaciju povicima – „Kosovo Srbija“. Najpre, jedino je u kontrolisanim uslovima, na nadziranom stadionu, sa publikom biranom po meri sopstvene bede mogao da ne čuje pogrde na sopstveni račun.
Drugo, samo pažljivo birani kriminalci, ovaj put maskirani u skupa odela, iako ni sami u to ne veruju i isključivo iz ličnih interesa, mogu posle izdaje koju je Vučić počinio na Kosovu da uzvikuju da je to još uvek deo Srbije. Ili kako je to neko gorko, ali istinito, na mreži X primetio: „Pa šta ako su nam Albanci dali gol, mi smo njima dali Kosovo.“ I da, možda bi se čak i ministar spoljnih poslova Marko Đurić usudio da primeti kako sada vodimo sa 5:1!
I to nije sve. Izlio je predsednik bes na Nišlije, koji su noć uoči utakmice zviždanjem ispred hotela u kome su boravili naši reprezentativci srušili sve njegove napore da sačuva deo teritorije koji je odavno konvertovao za opstanak na vlasti i time, zapravo, ozbiljno potkopali državu.
Predsednik je utakmicu protiv Albanije izmestio u Leskovac isključivo iz političkih razloga, da ne bi čuo šta Srbija stvarno misli o njemu, jer dobro zna da kada stadion ustane protiv političara – kraj je blizu. Uostalom, takav je slučaj bio sa Miloševićem, Tadićem, Koštunicom…
E sad, ovde stvar prestaje da bude zabavna. Ono što je Vučić prećutao jeste da je utakmicu protiv Albanije izmestio u Leskovac isključivo iz političkih razloga, samo da ne bi čuo šta Srbija stvarno misli o njemu. U suprotnom, u Beogradu, Nišu, Novom Sadu ili Kragujevcu morao bi ponovo da šalje na ljude sa decom Radoičićeve batinaše, huligane i dilere droge koji se lažno predstavljaju kao navijači, da batinom spreči izlive nezadovoljstva protiv režima i predsednika. A Vučić dobro zna da kada stadion ustane protiv političara – kraj je blizu. Uostalom, takav je slučaj bio sa Miloševićem, Tadićem, Koštunicom…
Nije predsednik u napadu pravedničkog gneva, govoreći o neuspehu košarkaške reprezentacije na Evropskom prvenstvu, pomenuo da je u Talin poslao svoju reprezentaciju kriminalaca da u glavu pamet uteruju onima koji bi pomislili da negde u inostranstvu „pumpaju“. Zašto je, na koncu, Vučić prećutao da je po svoje kriminalne kohorte poslao avion Er Srbije koji ih je vratio u Beograd, dok su igrači putovali estonskim avio-prevoznikom?
A i nije ta simbioza Vučića i kriminalaca od juče. Nekada kao navijač na tribini Marakane učio je patriotizam od Arkana. I nije propustio da uoči kako su se huligani preko klubova legitimisali kao ozbiljan politički činilac. Što preko ratova, veza u podzemlju, učešća u političkim protestima i prevratima. I sada misli da će mu ti „sačuvati glavu“.
Otuda ekipa Belivukovih ubica obezbeđuje njegovu inauguraciju, otuda vođe sa Zvezdinog severa grade i zidaju po Srbiji, otuda je Ćacilend postao poslednja linija odbrane pred „varvarima“, koji samo što nisu provalili tražeći odgovore. Između ostalog, i ko će na robiju za 16 stradalih u Novom Sadu. I neće biti lako, reč je o opasnim tipovima koji bi po svim ljudskim i božjim zakonima morali da gledaju samo komad neba.
Zato Vučić i za sportske neuspehe optužuje blokadere i postavlja pitanje da li su napravili negde nešto, konstatujući da samo ruše svoju zemlju. Ono što Vučić previđa je da mu i u sportu, kao i na svim ostalim važnim tačkama u društvu, sede lojalisti, a ne stručnjaci. Otkud na čelu FSS penzioner Dragan Džajić, izvučen amnestijom iz bajboka ili nekada samostalni ugostitelj Slaviša Kokeza, koji je u međuvremenu „zapalio“ u inostranstvo sa nekoliko stotina miliona evra.
Na koncu, to su ljudi koje je okupio čist kriminal i koji svoje interese darvinistički artikulišu, sasvim svejedno, kroz navijački korpus, politiku, privredu ili kulturu. Ni Vučić, razume se, ne može biti bolji od onih koje je izabrao.
