„Pred svake izbore Moldavijom kruži jedna doskočica – ponovo spašavamo državu, samo je ovaj put stvarno važno“, kaže za Radar sociolog Vitalij Sprinčana, urednik portala Platzforma, koji živi i radi u Kišinjevu. Podsećanja radi, na parlamentarnim izborima održavnim 28. septembra u Moldaviji, vladajuća Partija akcije i solidarnosti (PAS) dobila je više od 50 odsto glasova, a „proruski“ Patriotski izborni blok (BEP) zaustavio se na manje od 25 procenata.
Slični apokaliptični tonovi pred izbore nisu nepoznati ni u Srbiji. Kada politika nema mnogo toga pozitivnog da ponudi, ona bude svedena na strah. Nekada su partije obećavale više socijalne pravde, više slobode, a danas se sve svodi na sigurnost, praktično mod spasavanja žive glave, po cenu i slobode i socijalne pravde. U slučaju Moldavije, sa jedne strane je navodna egzistencijalna pretnja u vidu Rusije koja samo čeka trenutak da okupira zemlju, a sa druge strane je Evropska unija koja jedina može garantovati suverenitet, ali i finansijska sredstva za razvoj zemlje.
Moralne i druge panike
„Ako Rusija preuzme kontrolu nad Moldavijom, posledice će biti opasne“, napisala je predsednica Maja Sandu nekoliko dana pred izbore. „Mi, narod Republike Moldavije, ne smemo dopustiti da mir, bezbednost građana i stabilnost regiona budu ugroženi”, nastavila je u istom dahu, upućujući optužbe prema neimenovanim domaćim izdajnicima i lopovima za koje kaže da su spremni da prodaju svoju zemlju i od nje naprave „slabu Moldaviju”. „Naš dom nije na prodaju. Naš dom čuvaju vredni ljudi – vi ste temelj na kojem se mir i budućnost naše dece drže”, poručila je. Možda nije izjavila da „Moldavija nije šaka pirinča da je pozoba svaka vrana”, ali jeste izrekla nešto slično: „Moldavija nije parče zemlje koji možete prodati ili kupiti za trideset srebrnjaka, već naša sveta kuća.”
Iz perspektive nekoga ko živi u Srbiji ova retorika zvuči jako poznato, ali kako stvari stoje u praksi?
„Kao i svaka druga zemlja, Moldavija je klasno podeljeno društvo, a političke podele su zasnovane na pitanjima pristupa resursima, kao i bliskosti centrima moći. Podele se, dakle, protežu na liniji onoga što možemo razumeti kao društvene klase. Ali nijedna partija ne artikuliše politiku na ovaj način. Zapravo, partije u Moldaviji su uspele da postave geopolitiku kao centralno pitanje, pa je sve – od bezbednosti do socijalne zaštite i ekonomije – posmatrano isključivo kroz prizmu odnosa Istoka i Zapada. Ova perspektiva otežava političku raspravu, ali je i zgodna za sve partije jer je lako dostupno sredstvo mobilizacije”, objašnjava Sprinčana.
Moldavija je, prema Ustavu, neutralna zemlja. Uprkos forsiranju pojedinih proevropskih snaga da se to promeni, neutralnost i dalje uživa podršku velike većine stanovništva, a popularnost NATO ostaje vrlo niska, bez obzira na rat u Ukrajini. Zapravo, neutralnost predstavlja platformu na kojoj bi se mogao graditi nacionalni konsenzus
Vitalij Sprinčana
Ta logika se vidi i u dizajniranju samog procesa glasanja. Prema rečima našeg sagovornika, učešće na izborima za moldavsku dijasporu u Rusiji bilo je ograničeno – za više od 100.000 ljudi postojala su samo dva biračka mesta – a Nemačka, sa sličnim brojem moldavskih migranata, imala je 36 biračkih mesta. U Italiji ih je bilo 76, a u Francuskoj 26.
„Jasno je da ne postoji ‚jedna’ moldavska dijaspora i da aktuelna vlada ne vrednuje sve dijaspore jednako”, zaključuje Sprinčana.
Muzičko-političke stolice uz istu pesmu
Fokus na geopolitiku prikriva i činjenicu da su glavne političke partije u Moldaviji saglasne oko ključnih društvenih i ekonomskih pitanja.
„Kapitalistička, neoliberalna privreda, što znači manje države, manje regulacije, manje zaštite radnika i radnica, ali i socijalni konzervativizam i nacionalizam, sve to je zajedničko ovim partijama. Ono gde se ne slažu jeste pitanje ka kojoj strani više gledati, ka Zapadu ili ka Rusiji”, kaže Sprinčana. Ipak, zanimljivo je da su sve relevantne partije u nekom trenutku bile deo vlasti, neke i više puta. „Bez obzira na današnje stavove, u prošlosti su svi u nekom trenutku bili i u proevropskim i u proruskim vladama”, otkriva naš sagovornik nešto što, u trenutku zaoštrenog političkog sukoba, nije toliko vidljivo.
Ali, kada se, mimo geopolitike, posmatraju druga pitanja, vodeće političke platforme u Moldaviji se suštinski ne razlikuju. A ta „druga pitanja” su u praksi i ključna.
Moldavija je verovatno najsiromašnija evropska zemlja. Privredu Moldavije u velikoj meri održavaju doznake iz inostranstva. One su činile 10,5 odsto BDP-a u 2024. godini, a značajne grane privrede su još poljoprivreda i nešto malo industrije i usluga.
Sprinčana opisuje ono što je i svima u Srbiji dobro poznato: „Razvojni model zemlje oslanja se na privlačenje stranih investicija zasnovanih na jeftinoj radnoj snazi, odnosno, na eksploataciji radnika i radnica i slabljenju njihovih prava. Fokusirane su na grane sa niskom dodatom vrednošću, pretežno tekstilni sektor i proizvodnja kablova za automobilsku industriju.”
Sličnosti i razlike
Uprkos tome što jedan od dva glavna politička bloka čine Komunistička i Socijalistička partija! Da li zaista u ovom nominalno levičarskom bloku nema nikakvih levih politika i potrebe da se odgovori na izazove sa kojima se suočava radništvo?
„BEP je skup partija koje su politički i kulturno konzervativne, centrističke u socijalnim politikama i neoliberalne u ekonomskim. Socijalisti i Komunisti, dve glavne partije ove koalicije, zalažu se za tehnokratski kapitalizam, ali pošto deo njihovog biračkog tela čine ljudi nostalgični za Sovjetskim Savezom koriste sovjetsku retoriku i zagovaraju državno vođeni kapitalizam. Po kulturnim vrednostima favorizuju religijski konzervativizam i tradicionalne vrednosti. Ipak, barem deklarativno, otvoreniji su za različite oblike socijalne zaštite za starije ljude i mlade”, pojašnjava Sprinčana.
Kako u odnosu spram ključnih geopolitičkih aktera kod naroda Moldavije stoji NATO?
„Moldavija je, prema Ustavu, neutralna zemlja. Uprkos forsiranju pojedinih proevropskih snaga da se to promeni, neutralnost i dalje uživa podršku velike većine stanovništva, a popularnost NATO ostaje vrlo niska, bez obzira na rat u Ukrajini. Zapravo, neutralnost predstavlja platformu na kojoj bi se mogao graditi nacionalni konsenzus – velika većina Moldavaca prihvatila bi ulazak u EU ako zemlja ostane vojno neutralna”, naglašava sagovornik Radara.
Iskustvo Moldavije po ko zna koji put pokazuje kako geopolitika može da pojede čitav politički prostor i prekrije stvarne linije sukoba koje okretanje ka jednoj ili drugoj geopolitičkoj strani neće rešiti. Repertoar straha, moralne panike i „spašavanja države“ dobro rezonuje i s lokalnim kontekstom Srbije
Izbori su gotovi. Proevropske snage su (ponovo) odnele prevagu. Ipak, problemi ostaju.
„U predizbornoj kampanji niko od kandidata nije imao mnogo toga da kaže u pogledu konkretnih politika za rešavanje krize s kojom se zemlja suočava, poput slabog privrednog rasta koji je u 2024. godini iznosio samo 0,1 odsto, uz očekivanih 0,9 odsto ove godine. Političke partije ne nude rešenja za demografski pad, inflaciju, koja je porasla za oko šezdeset odsto od 2021. godine, pad kupovne moći i uopšte za siromaštvo. Prema zvaničnim podacima, 2024. godine 33,6 odsto stanovništva živelo je ispod granice apsolutnog siromaštva, pri čemu su brojke u ruralnim sredinama daleko veće. Minimalna zarada iznosi 281 evro i daleko je od toga da zadovolji osnovne potrebe ljudi”, zaključuje Sprinčana.
Iskustvo Moldavije po ko zna koji put pokazuje kako geopolitika može da pojede čitav politički prostor i prekrije stvarne linije sukoba koje okretanje ka jednoj ili drugoj geopolitičkoj strani neće rešiti. Repertoar straha, moralne panike i „spašavanja države“ dobro rezonuje i s lokalnim kontekstom Srbije. Simboličke borbe potiskuju pitanja svakodnevnog preživljavanja, a isključivi fokus na geopolitiku izmešta mogućnost donošenja odluka iz ruku naroda. Ostaje paleta partija koje simuliraju sukob, dok konsenzus o ekonomskom modelu i pravilima raspodele bogatstva garantuje status quo.
