Firme za plasman domaćeg naoružanja, municije i vojne oprema ponovo su, početkom septembra, nakon dvoipomesečne zabrane, počele da dobijaju izvozne dozvole, saznaje Radar u dobro obaveštenim izvorima bliskim ljudima koji se bave ovim unosnim biznisom. U jednoj od privatnih kompanija krajem minule sedmice potvrdili su da im je podignuta još krajem juna spuštena „rampa“ za izvoz oružja i municije i da upravo spremaju isporuke stranom partneru, na osnovu ugovora potpisanog još prošle godine, te da će dogovorene količine biti isporučene tokom septembra i oktobra.
Mada ih željno iščekuju, jer su im magacini do vrha puni, izvozne dozvole do kraja prošle nedelje nisu, međutim, dobile vodeće domaće vojne fabrike u vlasništvu države, koje su deo grupacije Odbrambena industrija Srbije – Zastava oružje iz Kragujevca, užički Prvi partizan, čačanska Sloboda, „Milan Blagojević“ iz Lučana, Prva iskra iz Bariča… Nije ih dobio ni valjevski Krušik, u kome se, posle dugogodišnje proizvodno-poslovne agonije, od februara 2022. i početka ruske agresije na Ukrijinu, proizvodnja organizuje danonoćno, u sve tri smene i u punom kapacitetetu.
U tim državnim preduzećima misle da im izvozne dozvole kasne „zbog komplikovane procedure njihovog izdavanja“. Ista procedura, međutim, važi i za privatne firme, registrovane za izvoz oružja, municije i vojne opreme. Ili bi bar tako trebalo da bude, ali očito nije, što je još jedna potvrda da vlast neskriveno forsira privatne kompanije, čiji su vlasnici bliski aktuelnom državnom vrhu i da više vodi računa o njihovim, nego o interesima preduzeća čiji je vlasnik država Srbija.
Sve za sada izdate izvozne dozvole odnose se isključivo na isporuke oružja i municije stranim partnerima, ugovorene pre zabrane, 23. juna ove godine, saznaje Radar. Još se, međutim, ne zna da li će vojnoj industriji biti dozvoljeno da do kraja ove godine ugovara izvozne poslove i za 2026, što svedoči o totalnoj konfuziji države, o odustvu jasne spoljnopolitičke orijentacije zemlje i bilo kakve strategije o budućnosti vojne industrije.
Javna je tajna gde završava srpsko naoružanje i municija
Javna je tajna da su gotovo sve rakete, mine i granate proizvedene u Krušiku od marta 2022. do 23. juna ove godine, završavale u Ukrajini, a gotovo je izvesno da će i nakon obnavljanja izvoza lavovski deo proizvoda te fabrike ponovo krenuti istim putem.
Podsetimo, pre dva i po meseca, 23. juna, predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da se od tog dana obustavlja kompletan izvoz srpskog naoružanja, municije i vojne opreme. Svojevrsni je paradoks da se ta odluka odnosila i na isporuke lovačko-sportskog naoružanja i municije za to oružje, čime su direktno najviše oštećeni Zastava oružje i Prvi partizan, firme koje baš takvo oružje i municiju izvoze u SAD, a užička fabrika i u druge zemlje sveta. Zabrana izvoza stupila je na snagu u jeku najžešćih napada Izraela na Iran i sve izraženijih pritisaka iz Moskve na Beograd zbog isporuka srpske artiljerijske i pešadijske municije, preko posredničkih zemalja, ukrajinskoj vojsci.
„Sada smo zaustavili sve. I moraju da budu posebne i specijalne dozvole, ukoliko će nešto da ide“, rekao je Vučić 23. juna. A nedelju i po dana ranije i pre napada Izraela na Iran javno se hvalio da je „Srbija jedina zemlja u Evropi koja posluje sa Izraelom u oblasti vojne municije“. Kome je Vučić želeo da pošalje ovu poruku može samo da se pretpostavlja, ali je, najblaže rečeno, apsolutno neuobičajeno da se na takav način otkrivaju krajni korisnici isporučenog naoružanja i municije, pogotovu kad ta roba završava na svetskim kriznim žarištima, što Bliski istok decenijama unazad jeste.
S druge strane, „rampa“ na izvoz domaćeg naoružanja i municije spuštena je samo dva dana nakon što je, 21. juna, Iran zvanično upozorio da će vojska te zemlje sve pošiljke vojne pomoći Izraelu smatrati „učešćem u agresiji na Iran i legitimnom metom“. Na sličan način je i Rusija tretirala isporuke srpske municije ukrajinskim snagama bezbednosti, a iz Moskve je saopšteno da to predstavlja „indirektan napad na Rusiju“.
Čije interese zastupaju nadležni državni organi
Samo nekoliko sati posle Vučića, 23. juna i Ministarstvo odbrane je potvrdilo da je izvoz obustavljen – do daljeg. U saopštenju Ministarstvo je navelo da će ubuduće za izvoz domaćeg oružja i municije, pored saglasnosti četiri nadležna ministarstva (za trgovinu, odbranu, unutrašnje i spoljne poslove), biti neophodna i saglasnost Nacionalnog saveta za bezbednost, koji čine predsednik i premijer, ministri odbrane i policije i njihovi operativni saradnici.
I Vučić i Ministarstrvo odbrane su, međutim, tog 23. juna „mudro prećutali“ da je zabrana izvoza bila oročena do 9. avgusta. U međuvremenu vojne fabrike su do vrha bile napunile magacine gotovim proizvodima, sa kojima ne znaju šta će, što sve ozbiljnije ugrožava njihovo poslovanje. Zbog toga su se sindikati grupacije Odbrambena industrija Srbija, koju čine preduzeća namenske industrije, zajednički obratili Vladi, Ministarstvu odbrane i predsedniku Vučiću sa zahtevom da im se ponovo odobri izvoz i da se organizuje sastanak na kojem bi se tražila rešenja za sve veću poslovnu krizu, uzrokovanu potpunom zabranom izvoza.
U Prvom partizanu tvrde da ih zabrana izvoza mnogo više pogađa od Trampovih carina na izvoz u SAD od 35 odsto, a zbog prekinutih isporuka baruta iz „Milana Blagojevića“ iz Lučana stala je i fabrika Igman iz Konjica u BiH
Uprkos svemu, Vlada Srbije do 9. avgusta, do kada je prvobitno bila oročena, niti je stavila van snage odluku o zabrani izvoza, niti je zvanično produžila njeno važenje i posle tog datuma, pa su se, saznaje Radar, posle sindikata, nadležnima obratili i direktori vodećih fabrika domaće vojne industrije, zahtevajući da se nađe rešenje za sve veću neizvesnost i krizu izazvanu zabranom izvoza.
Poseban je problem što su, po Vučićevoj direktivi, Ministarstvo odbrane i Vlada Srbije tom odlukom praktično zaustavili i realizaciju ugovora koje su domaća preduzeća prošle godine potpisala sa stranim partnerima i koji su već unapred uplatili deo ili sav novac za ugovorene količine raketa, mina, granata, ostale municije i oružja. Domaće fabrike su te avanse odavno potrošile, a robu, ne svojom voljom, nisu mogle da isporuče stranim kupcima. Na taj način, tvrde sagovornici Radara, gubi se poverenje stranih poslovnih partnera, a time i utakmica na svetskom tržištu. Istovremeno, u magacinima se gomilaju zalihe, što dodatno ugrožava poslovanje domaćih oružara.
Odluke srpskih vlasti za domaće fabrike štetnije od novih američkih carina
Veliku štetu domaćoj vojnoj industriji predsednik Vučić i Vlada Srbije naneli su i 2023, kada su, takođe, po mnogim procenama, apsolutno nepotrebno, čak i besmisleno zabranili izvoz oružja i municije iz Srbije. Procenjuje se da će ovogodišnja zabrana izazvati neuporedivo veću štetu na duži rok, o čemu svedoči i prekid višedecenijske saradnje „Milana Blagojevića“ iz Lučana sa bosanskohercegovačkim Igmanom iz Konjica.
Fabrika iz Lučana je partnera iz BiH snabdevala raketnim gorivom i barutom, a zbog zabrane izvoza i komšije iz Konjica su 2. septembra morali da zaustave proizvodnju i većinu radnika pošalju na prinudni odmor, a na posao će biti vraćeni tek kada ponovo krenu isporuke iz Srbije. Nije, naravno, isključeno da će se fabrika iz Konjica u dogledno vreme okrenuti drugim dobavljačima i da će umesto iz Srbije početi da nabavlja barut od proizvođača iz Češke ili Francuske. Tim pre što prodaja i kupovina oružja i vojne opreme nije samo ekonomsko, već i par ekselans političko pitanje.
Izraelu je u prvoj polovini 2025. izvezeno oružja i municije za oko 55 miliona evra i teško da će se tu stati. Tim pre što je Srbija ugovorila novu nabavku 1,6 milijardi dolara vrednosti naoružanja iz Izraela, pa se može očekivati da oružje neće putovati samo u jednom smeru, već u oba smera
I vojni analitičari i zaposleni u Krušiku veruju da će njihovi proizvodi, preko Poljske, Bugarske, Češke, Turske, Slovačke, SAD, neretko i Nigerije, Ugande ili bliskoistočnih zalivskih zemalja, ponovo krenuti put Ukrajine. Ostaje da se vidi da li su i koliko ti planovi ostvarivi nakon prošlonedeljnog razgovora Vučića sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom u Pekingu.
U Prvom partizanu odavno tvrde da ih zabrana izvoza mnogo više pogađa od Trampovih carina na izvoz u SAD od 35 odsto. U Zastava oružju kažu da su u vreme zabrane izvoza proizvodili pešadijsko naoružanje za Vojsku Srbije, ali da s nestrpljenjem očekuju da se „otkoči“ izvoz karabina u Ameriku. Tamošnji partner Zastava arms USA obavestio je dosadašnje i potencijalne kupce da je plasman kragujevačkih karabina privremeno obustavljen, a da će, kad ponovo krene, zbog novih carinskih stopa, biti skuplji nego ranije.
Ponovno izdavanje dozvola za izvoz s nestrpljenjem čekaju i u čačanskoj Slobodi i u „Milanu Blagojeviću“ iz Lučana, ali i dobavljači domaće vojne industrije, a pre svih Valjaonica bakra iz Sevojna i Zastava kovačnica.
Ko će opet pokupiti „kajmak“
Ono čemu domaći oružari sigurno ne mogu da se raduju je činjenica da će kajmak, kad „rampa“ na izvoz bude podignuta, ponovo najvećim delom da skidaju privatni trgovci i posrednici u tom poslu. Spoljno obaveštajna služba Rusije (SVR) početkom juna konstatovala je da kompanije iz Srbije koje snabdevaju Ukrajinu municijom „zarađuju stotine miliona evra“ od tih aranžmana. SVR tvrdi da oružje i municiju u Ukrajinu izvoze državne kompanije Jugoimport SDPR, Krušik, Prvi partizan i Sloboda, ali i privatne firme Zenitprom, Sofag i Rejer DTI. Prve dve, Zenitprom i Sofag, dovode se u vezu sa kontroverznim trgovcem oružjem Slobodanom Tešićem, bliskim državnom vrhu i vladajućem SNS-u. Vlasnica Sofaga je Tešićeva ćerka Jelena Petrović, a Rejera DTI izvesna Katarina Janković.
SVR tvrdi da se za realizaciju izvoznih poslova koristi „jednostavna šema“, koja podrazumeva „lažne sertifikate krajnjih korisnika i zemlje posrednice“, pre svih Češku, Bugarsku i Poljsku, a u poslednje vreme i neke afričke države. Britanski Fajnenšel tajms je još 22. juna prošle godine objavio sopstvenu procenu da je Srbija indirektno, preko drugih zemalja, od februara 2022. do sredine 2024. u Ukrajinu izvezla municiju vrednu 800 miliona evra. Tu procenu niko od zvaničnika nije demantovao, a pošto je izvoz zaustavljen tek u junu ove godine, može se pretpostaviti da je u međuvremenu vrednost svih isporuka premašila milijardu evra.
Niko od zvaničnika nije demantovao procene Fajnenšel tajmsa da je Srbija indirektno do sredine 2024. u Ukrajinu izvezla municiju za 800 miliona evra, tako da je do sada vrednost svih isporuka premašila milijardu evra. Oružari to nisu osetili, pa se pitaju gde su te pare
Ključno pitanje je gde su te pare? Uslovi rada u većini vojnih fabrika su očajni, oružari svaki čas lete u vazduh, zajedno sa pogonima, za šta minulih nekoliko decenija gotovo niko od nadležnih nije odgovarao. Plate oružara ni sa prekovremenim radom na premašuju 100.000 dinara. Naprotiv, proizvodni radnici u Krušiku, iako rade u tri smene, sa prekovremenim radom, čak i subotom, zarađuju ispod 90.000 dinara, ili za petinu manje od republičkog proseka, koji je u julu bio 107.075 dinara.
Deo odgovora na pitanje gde su pare od prodaje naoružanja i municije strancima leži u podatku da je Sofag, najnovija firma pod kontrolom Tešića, jer je formalno jedina vlasnica njegova ćerka Jelena Petrović, prema dostupnim podacima, za nepune dve i po godine, od početka 2023. do kraja kraja aprila 2025. od izvoza proizvoda namenske industrije prihodovala čak 110,7 miliona.
Indikativno je da je Sofag registrovan dva meseca nakon ruske invazije na Ukrajinu, 20. aprila 2022. Već u prvoj godini uspela je da prihoduje 406,5 miliona dinara, doduše uz neto gubitak od 7,3 miliona. Već sledeće su stvari po nju krenule u dobrom smeru, pa je već u 2023. prihode udesotostručila, na više od 4,1 milijardu dinara, a lane ih uvećala na više od šest milijardi dinara, uz neto dobit od 195,7 miliona dinara ili skoro 1,7 miliona evra.
Firma Sofag, čija je vlasnica ćerka Slobodana Tešića, registrovana je dva meseca nakon ruske invazije na Ukrajinu i za samo dve godine je prihode uvećala sa 406,5 miliona na više od šest milijardi dinara, uz neto dobit od 195,7 miliona dinara ili skoro 1,7 miliona evra
I firma Rejer DTI je relativno mlada, jer je osnovana u avgustu 2020, ali se već dobro pozicionirala na relativno zatvorenom tržištu i prošle godine je u Tursku, Slovačku i SAD iz Srbije izvezla oružja i municije za 11,3 miliona evra, a samo u prva četiri meseca ove godine za više od 17 miliona evra, s tim što se pretpostavlja da je dobar deo tog naoružanja završio u Ukrajini. I ta firma je imala meteorski uspod, jer je 2021. imala prihod od samo tri i po miliona dinara i za samo tri godine ga je povećala više od 160 puta, na 568,7 miliona dinara. Ono što je vlasnici Rejera DTI mnogo važnije je da joj firma više ne pravi minus, kao u 2021. i 2022, jer je u dve prethodne godine iskazala ukupan neto profit veći od milion i po evra ili 181,4 miliona dinara.
Istim tempom rasli su i finansijski pokazatelji Zenit proma, firme čiji je formalni vlasnik Goran Tukić, ali je zapravo, kao i neke druge, kontroliše Slobodan Tešić. Da je za sva njegova preduzeća „samo nebo granica“ svedoči i podatak da su prihodi Zenit proma 2022. bili jedva 514,5 miliona, a dve godine kasnije su povećani na 4,25 milijardi dinara, s tim što ni dinar nije zarađen prodajom naoružanja i vojne opreme na domaćem tržištu, već isključivo kupcima iz inostranstva.
Iz Srbije je u Izrael u prvoj polovini ove godine izvezeno oružja i municije za oko 55 miliona evra, čime se Vučić javno hvalio. I teško da će se tu stati. Pogotovo nakon vesti da je Srbija nedavno ugovorila novu nabavku 1,6 milijardi dolara vrednosti naoružanja iz Izraela, pa se može očekivati da oružje neće putovati samo u jednom smeru, već u oba smera.
