Tokom tri i po godine u dva mandata, Maja Gojković je formalno bila ministarka kulture Srbije. Suštinski, ona je bila ministarka institucija kulture, učvrstila je kontrolu nad njima i suzbila bilo koju vrstu autonomnosti institucija kulture. Taj veliki trud da Ministarstvo upravlja svojim institucijama pretvorio se suštinski u formalno-pravnu rigidnost protivnu svim pomacima koji su koliko-toliko napravljeni u nekim od prethodnih mandata. Tako je uspela da doprinese kulturi netalasanja, majstorski je pribegavala nerešavanju bilo kakvog spora u kulturi.
Poslednji dokaz za to je problem koji je začet u Beogradskoj filharmoniji, a nastavio se javnom podrškom i protestom orkestara opera Narodnog pozorišta u Beogradu i Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu. Zaposleni u Filharmoniji su najpre više puta formulisali svoje primedbe i zahteve – loš materijalni položaj, nerešeno pitanje direktora koji je u v. d. stanju, smanjivanje budžeta Filharmonije iz godine u godinu – i na Upravnom odboru ih je saopštavala članica iz redova zaposlenih Jelena Dimitrijević. Kada nije bilo nikakvog odgovora, orkestar je 30. oktobra 2023. stupio u štrajk upozorenja. A pre toga, u aprilu 2023. godine, kada je na sednici UO trebalo odlučiti da se muzičari isključe iz procesa biranja kandidata za direktora BF, zaposleni su pred njen početak formirali špalir kroz koji su morali da prođu svi članovi UO. Hteli su da ih oni vide, da ih imaju u vidu pre nego im oduzmu mogućnost da se izjasne o predloženim kandidatima. Odgovor ministarke je bio da se sednice UO više nisu održavale u zgradi Filharmonije, već u Ministarstvu kulture! Ima li jasnijeg dokaza disciplinovanja institucije kulture i zaposlenih u njoj, na način kako to poima radikalsko-naprednjački smisao za ministrovanje?!
U intervjuu Kuriru početkom februara 2023. Gojkovićeva je kazala da uskoro sledi konkurs za direktora Filharmonije i Etnografskog muzeja. Direktor Filharmonije je posle godinu dana od ove izjave, i danas u v. d. stanju. Konkurs nije raspisan. Na predlog ministarke, Vlada Srbije je 10. novembra 2021. za v. d. direktora Filharmonije imenovala Darka Krstića, mašinskog inženjera, koji je na istom mestu bio i u vreme mandata Ivana Tasovca od 2013. do 2017. godine. U nemogućnosti da odgovori zašto nije raspisan konkurs za direktora BF, ministarka ironično podseća kako je dotični bio u v. d. stanju i tokom mandata Ivana Tasovca, ali „nije bilo ovakvog čitanja“.
Uvod u Maju Gojković bio je Vladan Vukosavljević. A ona je došla kao kontinuitet devastacije polja kulture, potpune nezainteresovanosti i suštinske nebrige koja se prenosi od mandatara do ministara kulture
Čovek od koga je bilo logično očekivati da uradi najviše povodom zahteva BF je predsednik UO Rade Vojnović, čija je titula, kako stoji na sajtu BF – savetnik člana Izvršnog odbora iz oblasti poslova sa privredom. Što god to značilo! Uz to, on je i član Upravnog odbora Kolarčeve zadužbine, pored čijeg imena piše – Ministarstvo kulture i informisanja, gde je, inače, savetnik za finansije. Postoji li neko bliži ministarki Gojković ko je trebalo da je informiše o razlozima nezadovoljstva zaposlenih u ovoj ustanovi?
Jasno je da ministarka nije htela da rešava ovaj problem, iz samo njoj poznatih razloga. Jer, dovoljno je podsetiti kako je brzo našla direktora Etnografskog muzeja Srbije. Postavljen je Marko Krstić, koji je na njen predlog najpre aprila 2021. postavljen na mesto direktora Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka Srbije. A opet na njen predlog, aprila 2023. je postavljen za v. d. direktora Etnografskog muzeja Srbije i posle samo nekoliko meseci izabran je za direktora. U čitavom mandatu Maje Gojković takva efikasnost nije zabeležena.
Slično je bilo i sa smenom prethodnog direktora Filmskog centra Srbije, Gordana Matića, o čemu su i on i javnost bili obavešteni putem Tvitera, odnosno zvanične stranice Ministarstva kulture na Fejsbuku, i to samo nekoliko nedelja uoči isteka njegovog mandata prošle godine. Matić je rešenje o smeni čekao još nekoliko dana po toj objavi, koja se isprva čak nije nalazila ni na zvaničnom sajtu Ministarstva. Te poslednje dane na čelu prvog čoveka FCS, Matić je iskoristio kako bi u intervjuima podsećao na animozitet koji je ministarka gajila prema njemu, prvenstveno zbog njihovih, kako je navodio, ideoloških mimoilaženja. Njihov sukob je eskalirao onda kada ministarka nije htela da odobri programsku delatnost FCS.
I priča o samostalnim umetnicima u Srbiji, kojih ima oko tri hiljade i čiji status je trebalo rešavati zarad mogućnosti da humano žive u Srbiji, dokaz je svojevrsnog ignorisanja problema na ministarkin način. Milica Pekić, istoričarka umetnosti i članica Asocijacije nezavisne kulturne scene Srbije, tim povodom za Radar kaže:
„Uvod u Maju Gojković bio je Vladan Vukosavljević. A ona je došla kao kontinuitet devastacije polja kulture, potpune nezainteresovanosti i suštinske nebrige koja se prenosi od mandatara do ministara kulture. Maja Gojković je došla usred kriznog perioda epidemije kovida koji je za kulturu bio poguban. Ali, baš u tom periodu samostalni umetnici su se organizovali kao nikada do tada. Reagovali su svim svojim snagama i umećem da se ta duboka i ozbiljna kriza prevaziđe.“
Zahvaljujući kulturnoj politici u poslednjih 20 godina, samostalni umetnici su svedeni na socijalnu i ekonomsku marginu, oni spadaju u kategoriju ugroženih. Pekićeva upozorava da je „posebno uočljiva činjenica kako je za vreme mandata Maje Gojković bilo najviše napada na opoziciono nastrojene umetnike, upravo od pripadnika njene partije. Umesto osude napada na pojedine glumce od strane poslanika, ministarka je iskoristila priliku da gostovanjem na jednoj televiziji opomene i jedne i druge. I targetirane glumce i 250 poslanika kojima je poručila da ne koriste teške reči, jer sve može da se kaže na drugačiji način.
Zanimljiv je podatak da ministarka sve vreme mandata ima dvojicu telohranitelja, što joj po funkciji ministarke kulture nije pripadalo. Ali, ona je zadržala status koji je imala kao predsednica Skupštine Srbije, pa je tako bila jedina ministarka sa tom privilegijom
U ovoj Asocijaciji je rađena detaljna analizu konkursa koje raspisuju Ministarstvo kulture i Gradski sekretarijat za kulturu da bi se videlo kako se deli novac iz tih fondova. Tu već godinama Asocijacija detektuje seriju nepravilnosti, manipulacija, raznih vrsta netransparentnog delovanja i nekompetentnog upravljanja. Zbog toga su detaljno razradili kako treba da izgleda konkursna procedura da bi komisija radila u skladu sa osnovnim zakonskim i demokratskim postulatima:
„Tražili smo da u rad komisija budu uključeni predstavnici civilnog i privatnog sektora, koji će biti predloženi od strane tog sektora. To se nije dogodilo i komisije formira Ministarstvo kulture od sebi podobnih članova. Tražili smo da se rezultati konkursa javno obrazlažu, kako bi svi koji su konkurisali videli kako se ocenjuju njihovi predlozi i zahtevi, da znaju u čemu su pogrešili, kako da isprave sledeći put. Kada se prijavljujete evropskoj komisiji, od njih dobijete analizu svakog segmenta i ocene svakog segmenta vaše aplikacije, i tako naučite nešto što do tada niste znali. Tražili smo transparentne konkurse za direktore javnih institucija da se upravljanje ne bi svelo na v. d. stanje. Predlagali smo način da se poboljša rad ministra i Ministarstva kako bi se uvažavala reč umetnika koji su spremni da menjaju lošu praksu nabolje… ali ministarka kulture nije pokazala interes za to, jasno je da to nije politika koju je ova vlada zastupala. Živimo u 21. veku, a Ministarstvo radi kao institucija ustrojena u 19. veku.“
I zahtevi udruženih izdavača Srbije ostajali su bez odgovora. Iz njihovog pisma Ministarstvu kulture u maju 2023. posebno bode oči činjenica na koju ukazuju, da je „sve veća razlika u pozicijama izdavača iz Vojvodine i ostalih. Beogradski sajam je najavio povećanje cena prostora i usluga, te dodatno otežao naše delovanje. Izdavačima iz Vojvodine troškovi sajamskih izlaganja su pokriveni iz budžeta Pokrajine. O ostalim oblicima podrške pogledajte sami u prilogu. Neravnopravnost ne samo na tržištu već u kulturnoj javnosti je sve vidljivija i opasnija.“
O tom stavu i ponašanju ministarke kad je reč o posebnoj brizi za „kadrovе iz Vojvodine“ koje je na razne načine, opravdano ili ne, postavljala u institucije kulture u Beogradu, nekom drugom prilikom.
Narodno pozorište u Beogradu napravilo je u poslednje dve godine radikalan prekid sa praksom koja je trajala decenijama i zbog koje je posprdno nazvano „Institut za majku i dete“ (zapošljavala su se deca zaposlenih). Ministarka je odobrila sredstva za prijem mladih, talentovanih umetnika, pre svega glumaca koji predstavljaju budućnost nacionalnog teatra. U stalni radni odnos u Narodnom pozorištu primljeno je devet mladih glumaca, jedan dramaturg, četvoro operskih umetnika, jedan dirigent i dvoje baletskih igrača. Primljen je i veliki broj radnika u tehničkim službama, nakon 30 godina postavljena su nova sedišta u gledalištu Velike scene… Drama NP osvojila je u tom periodu više od 70 nagrada na domaćim i regionalnim festivalima.
Podaci govore da je od oktobra 2020. do danas, ministarka kulture putovala više od većine ministara u Vladi. Nastavila je praksu iz vremena kada je bila predsednica Skupštine Srbije i kada se pisalo o enormnim troškovima koje je pravila na svojim putovanjima. Tada je, u jednom mesecu, na primer, račun za njen mobilni telefon iznosio 340.000 dinara!
I na mestu ministarke kulture je nastavila da se ponaša nepristojno luksuzno. Nastavila je da koristi avion Vlade Srbije, dok predsednik Srbije nije rekao „dosta“. Jer, putnica Maja se vozila ovim avionom i u ona mesta gde postoji redovna avionska linija.
Zanimljiv je podatak da ministarka sve vreme mandata ima dvojicu telohranitelja, što joj po funkciji ministarke kulture nije pripadalo. Ali, ona je zadržala status koji je imala kao predsednica Skupštine Srbije, pa je tako bila jedina ministarka sa tom privilegijom. Zašto, ako se zna da to po zakonu pripada samo predsedniku države, predsedniku Skupštine i predsedniku Vlade? Možda zato što je i potpredsednica Vlade i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost, pa je sa tim funkcijama pokrila sva svoja, često ničim opravdana putovanja. Recimo, početkom septembra 2023. godine, otvorila je nacionalni Paviljon Srbije u okviru Kineskog međunarodnog sajma investicija i trgovine, u gradu Sjamenu u Kini. Projekti o kojima je govorila prilikom otvaranja Paviljona bili su – Mapa investitora, BIO4 kampus, Inovacioni distrikt u Kragujevcu i Ekspo 2027 Beograd!
U novijoj istoriji Srbije, kako to običava da govori njen doskorašnji partijski šef, nije se desilo da ministarka kulture otvara paviljon na Međunarodnom sajmu investicija i trgovine, a da u njenoj pratnji u delegaciji budu dve nadležne ministarke, rudarstva i energetike Dubravka Đedović i nauke Jelena Begović.
Takođe u novijoj istoriji Srbije, samo je ona kao ministarka kulture bila profesionalni političar. Pre nje su na tom mestu bili dvojica glumaca, dvojica pozorišnih reditelja, jedan književnik izdavač, jedan pijanista, jedan pravnik koji se bavio nekretninama… a pre svih njih ministarka koja je završila studije književnosti i filozofije, doktorirala, i do danas ostala mera uspeha na tom mestu.
