Sutkinjama Višeg suda u Beogradu, koje su podržale studentske zahteve početkom godine i kroz neformalnu grupu Odbranimo struku branile sudsku od pritisaka izvršne vlasti, nedavno su oduzeti službeni računari, uz obrazloženje da su navodno bili izloženi „hakerskom napadu“, saznaje Radar. Međutim, dva tužilaštva koja bi mogla biti nadležna za ovakve postupke, Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal (VTK) i Tužilaštvo za organizovani kriminal (TOK), nisu dobila bilo kakve informacije o „hakerskom napadu“ u Višem sudu u Beogradu, niti vode takve istrage i predistrage, tako da ona nisu ni naložila oduzimanje računara od četiri sutkinje, kao i od njihovih kolega. Samo je iz Ministarstva pravde stigao dopis da dolaze narednog dana da uzmu navodno „zaražene“ računare.
Kada su četiri sutkinje tražile objašnjenja zašto su im oduzeti računari, rečeno im je da su, osim njima, kompjuteri oduzeti od još dvoje njihovih kolega, jednom sudiji iz Krivičnog odeljenja i jednom iz Parničnog odeljenja Višeg suda u Beogradu, kao i par računara iz Uprave suda. Indikativno je da su sudije dobile zamenske računare, na koje su preneti svi podaci iz oduzetih kompjutera i to bez prethodno okončane provere navodnog „hakerskog napada“.
S obzirom na to da su svi računari bili povezani na istu mrežu, preko istog softvera, četiri sutkinje se pitaju ko je i kako utvrdio da su „virusom“ bili zaraženi samo pojedini kompjuteri, koji su oduzeti da bi, kako im je rečeno, BIA mogla da ih pregleda
Zbog toga su se sutkinje Ana Milošević, Ksenija Marić, Olivera Đurić i Ivana Ramić 11. avgusta, identičnim dopisima, obratile glavnom tužiocu za organizovani kriminal Mladenu Nenadiću i posebnom tužiocu za visokotehnološki kriminal Borisu Majlatu, obaveštavajući ih da su im računari oduzeti da bi, kako im je rečeno, Bezbednosno-informativna agencija imala uvid u njihov sadržaj zbog navodog „hakerskog napada“.
Čudan neki „virus“ i logična pitanja na koja još nema odgovora
„Obraćamo vam se povodom činjenice da je od IT služba Višeg suda u Beogradu, po nalogu Ministarstva pravde, pojedinim sudijama Višeg suda u Beogradu ukinula mrežu veza radnih računara sa svim bazama podataka u okviru suda, štampačima, internetom i svim drugim računarima u okviru suda u cilju, kako su nam usmeno saopštili radnici IT službe i portparolka suda Ivona Čogurić, sprečavanja širenja računarskih virusa i zlonamernih softvera koji su hakerskim napadom uneti u server pravosudne mreže, kojom rukovodi Ministarstvo pravde. Tim povodom je IT služba suda, po usmenom nalogu uprave suda, zahtevala oduzimanje ili je oduzela radne računare pojedinih sudija i predala ih, kako su naveli, radnicima Bezbednosno-informativne agencije radi uvida u njihov sadržaj, bez objašnjenja zašto se oduzimaju računari samo pojedinim sudijama, ko je i na koji način utvrdio da se zlonamerni softver nalazi samo u pojedinim računarima ako su svi računari u istom sudu bili umreženi preko istog servera, kako se sprečava širenje računarskih virusa i zlonamernih softvera kada su svi podaci sa oduzetih računara preneti na nove računare sudija pre nego što je u oduzetim računarima pronađen i izolovan računarski virus ili zlonamerni softver“, postavile su sutkinje logična pitanja.
U tom dopisu one od nadležnih tužilaca traže obaveštenje o tome da li je „Ministarstvo pravde ili bilo ko drugi podneo krivičnu prijavu povodom `hakerskog napada`‚ kojim je u računarsku mrežu Višeg suda u Beogradu unet računarski virus ili zlonamerni softver, da li se vodi predistražni postupak tim povodom zbog bilo kog krivičnog dela protiv bezbednosti računarskih podataka i da li je radi prikupljanja dokaza potrebno oduzimanje naših računara i njihovo pretresanje, a sve u cilju naše potpune saradnje u tom postupku u skladu sa odredbama Krivičnog zakonika, Zakonika o krivičnom postupku i Zakona o zaštiti podataka i ličnosti“.
Na njihov dopis već sledećeg dana, takođe dopisom, odgovorio je tužilac za organizovani kriminal Mladen Nenadić, koji ih obaveštava da tom tužilaštvu „nije podneta krivična prijava povodom `hakerskog napada` na računarsku mrežu Višeg suda u Beogradu ni od strane Ministarstva pravde Srbije, niti bilo kog drugog organa ili pojedinca“. Uz to, tužilac Nenadić precizira i da računari pojedinim sudijama „nisu oduzeti po nalogu Javnog tužilaštva za organizovani kriminal, niti je Javno tužilaštvo za organizovani kriminal bilo upoznato sa ovim okolnostima, sve do prijema vašeg dopisa“.
Računari pojedinim sudijama nisu oduzeti po nalogu TOK-a, jer ni Ministarstvo pravde, niti bilo koji drugi organ ili pojedinac nisu podneli krivičnu prijavu povodom „hakerskog napada“ na računarsku mrežu Višeg suda u Beogradu“
Mladen Nenadić
Sutkinjama je tužilac za visokotehnološki kriminal Boris Majlat odgovorio 26. avgusta da ni njihovom tužilaštvu nije podneta bilo kakva prijava, te da se ne vodi bilo kakav postupak. I Radar je postavio slična pitanja Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal, na koja su nam odgovorili isto što i sutkinjama, da nemaju bilo kakve informacije o bilo kakvom „hakerskom napadu“ na računarsku mrežu Višeg suda u Beogradu, ali i da im Ministarstvo unutrašnjih poslova još nije odgovorilo na pitanja da li su oni obavešteni o ovom slučaju i da li je njima podneta bilo kakva prijava.
Oduzimanju računara prethodili neprimereni napadi režimskih funkcionera i medija
Pre oduzimanja računara, četiri sutkinje bile su izložene neprimerenim napadima režimskih funkcionera i medija zbog svojih javnih istupanja, peticije podrške studentima, zaposlenima u sudskoj vlasti, ali i reagovanja zbog izjava predsednika Srbije Aleksandra Vučića da će tužioci koji ne budu štitili poredak biti zamenjeni.
Naročito opasni su bili napadi zbog njihovih sudskih odluka koje nisu bile po volji vlastima. Posebno brutalan bio je napad u julu na sutkinju za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu Kseniju Marić, nakon što je odbila zahtev Višeg tužilaštva u Beogradu, koje predvodi Nenad Stefanović, kome su kolege iz tužilaštva smislile novi nadimak „ćaci tužilac“. Marić je tada odbila zahtev da se nakon velikog vidovdanskog protesta odredi pritvor za 12 uhapšenih studenata, a zbog te odluke je posle serije verbalnih napada dobila i ozbiljne pretnje smrću.
Podsetimo, osim što su u neformalnoj grupi Odbranimo struku koja često javno istupa, četiri sutkinje bile su potpisnice i različitih javnih pisama, koja očito nisu bila po volji vlasti. Prvo je grupa sudija Višeg suda u Beogradu, među kojima su i one, 23. januara objavila javno pismo podrške studentima koji blokiraju fakultete u Srbiji.
Pre nego što su im oduzeti računari, četiri sutkinje bile su izložene neprimerenim napadima režimskih funkcionera i medija zbog svojih javnih istupanja i reagovanja na Vučićevu izjavu da će tužioci koji ne budu štitili poredak biti zamenjeni
„Mi potpisane sudije Višeg suda u Beogradu, podržavamo studente u njihovim opravdanim zahtevima za funkcionisanje pravne države, poštovanjem zakona, jednakosti zakona prema svima i svih pred zakonom, što je i suština društvene uloge sudije“, navodi se u saopštenju podrške koje su potpisale.
Krajem marta ponovo su reagovale na krajnje neprimerene navode predsednika Vučića da će tražiti od državnih organa da postupaju u svakom trenutku i na svakom mestu tako da zaštite poredak i zakon, napominjući da će biti „promenjen“ ko neće, te da će „oni tužioci koji ne budu štitili poredak i zakon biti promenjeni“. Tada je na ovo direktno nezakonito mešanje u rad pravosuđa reagovalo zajedničkim saopštenjem 625 sudija i tužilaca.
„Izjavom da će biti promenjeni tužioci koji ne budu štitili poredak i zakon, predsednik Republike je ispisao novu stranicu u dvanaestogodišnjem porobljavanju i ponižavanju pravosuđa. Nakon nebrojenih klevetanja i targetiranja malobrojnih sudija i tužilaca koji nisu pristajali da ćutke posmatraju devastaciju pravosuđa, predsednik je ovaj put otišao i korak dalje, obznanjujući da će u skladu sa sopstvenom procenom, sada i neskriveno, kadrovski uticati na sastav tužilačkih organa. Danas se predsedniku ne sviđaju tužioci koji ne postupaju u skladu sa njegovim očekivanjima, a već sutra to mogu biti i sudije i advokati, pa i svi građani koji ne pristaju na ispunjavanje političkih naloga nenadležne institucije. Zato smatramo da je poslednji trenutak da sudije i tužioci koji su do sada ćutke posmatrali proces porobljavanja pravosuđa dignu svoj glas i suprotstave se ovakvom i sličnom delovanju“, poručile su sudije i tužioci.
Gnev režima Ksenija Marić navukla je kada je kao sutkinja za prethodni postupak Višeg suda odbila zahtev Višeg tužilaštva u Beogradu, koje predvodi Nenad Stefanović, da se nakon velikog vidovdanskog protesta odredi pritvor za 12 uhapšenih studenata
Četiri sutkinje su bile i među prvim potpisnicima peticije od 6. maja, kojom se traži da se ispune zahtevi sindikata sudske vlasti. Taj sindikat je saopštio da su zaposleni u pravosuđu stupili u potpunu obustavu rada do ispunjenja zahteva za poboljšanje materijalnog položaja, kojima se od Ministarstva pravde tražilo da im poveća osnovicu plata za 20 odsto i isplati topli obrok i regres. Oni su naveli da će potpuna obustava trajati sve dok resorno ministarstvo, koje, kako su naveli, „krši Zakon o štrajku“, ne stupi u pregovore sa zaposlenima u pravosuđu.
I predsednika Vučića i tužioca Nenada Stefanovića upozorile da nisu nadležni
Osim što su sudije upozorile predsednika Srbije da nije nadležan i da krši zakon, to su javno poručile i šefu Višeg tužilaštva u Beogradu Nenadu Stefanoviću. Sve sudije Odeljenja za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu, među kojima su Ana Milošević i Ksenija Marić, prošle sedmice, 19. avgusta, održale su sednicu na kojoj su razmatrale pravnu kvalifikaciju krivičnog dela zbog kog im se poslednjih dana masovno privode učesnici protesta, sa zahtevom Višeg javnog tužilaštva da im se svima odredi pritvor.
Sudije Ana Milošević, Miloš Labudović, Ksenija Marić i Marija Janković Debeljak su jednoglasno zauzele pravni stav da krivično delo, čija „radnja izvršenja“ predstavlja fizički napad i obračun (uključujući i gađanje potencijalno opasnim predmetima) usmeren na policijske službenike koji u tom trenutku obavljaju svoju dužnost – ne može biti kvalifikovano kao nasilničko ponašanje na javnom skupu, već isključivo kao napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti.
Time su praktično u zakonske okvire vratili višeg tužioca u Beogradu Nenada Stefanovića, koji je svojom kvalifikacijom da se radi o nasilničkom ponašanju na sportskim priredbama i javnim skupovima hteo da preuzme nadležnost od opštinskih tužilaštava u Beogradu, u čiju nadležnost spada krivično delo napada na službeno lice.
Stefanović, inače poznat po tome da postupa u interesu vlasti, ne obazirući se mnogo na zakone, reagovao je javnim dopisom u kome je tvrdio da pravno stanovište svih sudija za prethodni postupak smatra „neosnovanim, nepravilnim i nezakonitim“ i poručio da će ga „pobijati“ u zakonski propisanom postupku.
Predsednik Vučić danas je obznanio da mu se ne sviđaju tužioci koji ne postupaju u skladu sa njegovim očekivanjima, a sutra to mogu biti i sudije, advokati i svi drugi građani koji ne pristaju na ispunjavanje njegovih političkih naloga – deo saopštenja više od 500 sudija i tužilaca
Usledio je brzi odgovor sudija za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu, kojim opet upozoravaju Stefanovića na postojeće propise. „Sudije Odeljenja za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu ukazuju da je odredbom Pravilnika o upravi u javnom tužilaštvu propisano da glavni javni tužilac nije nadležan da daje mišljenje i razmatra pitanja od značaja za stručno usavršavanje javnog tužilaštva, sudsku praksu i sporna pravna pitanja, niti da zauzima pravne stavove radi ujednačavanja javnotužilačke prakse, već je to u isključivoj nadležnosti kolegijuma javnog tužilaštva kao stručnog tela“, odgovorile su tada sudije za prethodni postupak.
S obzirom na sve ovo, kao i javne napade režimskih funkcionera i tabloida, veoma je opravdana sumnja da je navodni „hakerski napad“ bio samo izgovor da BIA, kao da nema druga posla, zaviri u računare sutkinja koje su očito nepodobne za ovu vlast.
