Krajem marta ove trusne 2025. studenti koji su tada već mesecima blokirali fakultete, bivali gaženi, tučeni, hapšeni po protestima i komemoracijama poginulima na novosadskoj Železničkoj stanici, pozvali su građane da se organizuju u zborove. Bio je to znak da studentski otpor mora da preraste akademske okvire, ali i apel da se ideja o direktnoj demokratiji proširi na najšire slojeve naroda, kako je mogla da se shvati poruka studenata nakon skupa „15. za 15“ u Beogradu, da više ne mogu sami da se bore.
Orni da pojedinačnu podršku rastućem buntu preinače u skupnu, daleko efikasniju, žitelji prestonice sa obe strane Save i Dunava, kao i meštani Novog Sada, Niša, Kragujevca, prvi put su zaista sreli svoje komšije, prepoznavši istomišljenike.
Šta nam je činiti da pojačamo pritisak na vlasti, ali i popravimo svoje neposredno okruženje, prepušteno nemaru i grabeži režima, bilo je bazično pitanje?
Po uzoru na studente
Osnovni set pravila za uspostavljanje temelja slobodnijeg i participativnijeg društva, ponudila je kroz onlajn priručnik radna jedinica za zborove studentskog pokreta pri Beogradskom univerzitetu i onom u Novom Sadu. Studenti su pojasnili i način delovanja zborova, nalik plenumima, kao i principe agitacije i održavanja masovnosti. Opomenuli su i na zamke prisustva stranačkih ličnosti, čije bi navođenje vode na vodenicu svoje partije, zborove lišilo svog autentičnog glasa.
Prihvativši smernice, zborovi su stali da se sazivaju teritorijalno, i to po lokalnim kafićima, parkovima, stadionima, budući da su za to zakonom predviđena mesta bila okupirana od vladajućih partija. Raznorodni po ideologiji, opet nalik studentima, članovi zborova razlikovali su se i po afinitetima glede željenih promena. Rešenje je bilo u formiranju radnih grupa, takođe sugerisano od studenata.
„Isprva je među nama koji činimo zbor Ikarus bilo najviše pristalica ideje da pratimo sve studentske akcije, ali i da podržimo akademce putem sakupljanja donacija u hrani i novcu“, kaže Aleksandra Todorov. Zatičemo je na raskrsnici Omladinskih brigada i Bulevara Zorana Đinđića, gde je 11 zborova Novog Beograda i Zemuna pretprošlog četvrtka sprovelo akciju Omladinski bunt.
Mi znamo da među nama ima i špijuna, i pripadnika službe, pa nije potrebno ni da prijavljujemo skupove
Aleksandra Todorov
Veća brojnost postignuta je skupnim dolaskom zborova Stari grad, Zvezdara, Palilula, Borča, čije su se zastave vijorile duž trase od Terazijske česme. Šetnje, trčanje, vožnje bicikala, takođe su preuzeti iz studentske strategije.
Za to vreme, Todorov je skupljala potpise za peticiju Sačuvajmo Park Ušće, u riziku od megalomanskih planova u sklopu Ekspa. „Za slučaj iznenadnih poteza nadležnih službi, kao što je seča drveća, formirali smo mobilne timove, spremne da momentalno reaguju“, objašnjava ova aktivistkinja.
Zbor Borča i Ovča imao je sličan pristup, u vidu zasipanja dopisima nadležnih ministarstava, budući da je rak-rana tog poteza divlja gradnja i izostanak kanalizacije, „te izlivanja fekalija direktno u kanale“, kako navodi Sara Mitić iz zbora dva pomenuta naselja.
Zbor Stari grad „naselio“ se u oslobođenu bioskopsku salu DKC-a, gde su održavani pandani plenumima. „Obraćali smo se nadležnim institucijama i protestovali povodom problematičnog stambeno-poslovnog kompleksa Marine Dorćol, kao i zbog uzurpacije Pionirskog parka, pešačili sa studentima po Srbiji, održali nekoliko tribina o izbornim sistemima i direktnoj demokratiji…“, nabraja dramaturškinja Maja Pelević.
Mobilne blokade
I svi drugi zborovi targetirali su mahom lokalne probleme, bolje upoznati za Zakonom o lokalnim samoupravama i statutima opština, po kojim vlast mora da odgovori na inicijativu građana u roku od 30 do 60 dana, što se nikada ne dešava. Pa pritisak mora da se pojačava.
Ukrupnjavanje ciljeva nužno je vodilo umrežavanju zborova, te su mnogi od prestoničkih, skupa sa studentima, dve nedelje danonoćno dežurali ispred RTS-a, aprila meseca. I držali busiju na raskrsnici Nemanjine i Kneza Miloša, podržavajući inicijativu Pobunjenog Univerziteta, sredinom juna. Skupljali su novac za ugrožene požarima, i sami upućeni na samofinansiranje, u želji da nastave i prošire svoje delovanje.
Kanali komunikacije među članovima zborova, ali i zborova međusobno, bile su platforme na mobilnim telefonima, koje su obezbeđivale bar minimum tajnosti. „Mi dobro znamo da među nama ima i špijuna, i pripadnika ’službe’, pa nije potrebno ni da prijavljujemo skupove“, Todorov je sarkastična spram pokušaja vlasti da osujeti bunt koji je krenuo odozdo.
Do vidovdanskog protesta, koji se smatra prelomnim u hronologiji razvoja zborova, svašta je urađeno, osim pomenutog. „Tačnije bi bilo reći – ’pokušano’, jer su institucije ostale neme na sve naše zahteve“, primećuje Mitić. Međutim, sve te silne krivične prijave, pozivi inspekcija, peticije, poslužiće jednom budućoj vlasti da zna odakle da krene u rešavanju problema sa korupcijom na čelu, njena je poenta.
„Zeleno svetlo“, koje su studenti 28. juna, na vidovdanskom protestu dali građanima, označio je početak mobilnih blokada raskrsnica, širom Srbije. Nadigravanjem sa policijom, prinuđenom da šparta od jednog do drugog punkta pobune, zborovi su se digli na viši nivo, prikladan novom studentskom zahtevu za raspisivanje vanrednih izbora.
Iz te etape zamaha blokada, izrodila se jedna od najzapaženijih akcija zbora Stari grad, kada su učesnici zbora po kiši iz centra grada, preko Brankovog mosta, kroz Park prijateljstva, odneli kontejner ofarban u zlatno, kao poklon zboru Zemun, u znak zahvalnosti za istrajnost u blokiranju Glavne ulice. „Zlatko“ i danas krasi ulaz u Poljoprivredni fakultet, poput spomenika slobodarstvu, nepokolebljivosti i međuzborskoj saradnji.
Osnažen narod u prilici je da postane politički subjekt koji na neformalno-formalni način funkcioniše u ime opšteg dobra
Maja Pelević
Osim sukoba sa žandarmerijom i paravojnim formacijama, članovi zborova bili su zasuti i prekršajnim prijavama, ali i prozivkama režimskih medija da je naziv njihovih samoorganizovanih „ćelija“ preuzet iz ljotićevske retorike. A zborovi su tu da nas zapravo podsete na naše zaboravljeno, čak i satanizovano, nasleđe samoupravnog socijalizma, u kome se negovao duh solidarnosti i zajedništva, kako ističe Pelević.
Povezani međusobno, pojedini zborovi krenuli su u akciju Pravda spava, vi nećete, kada su ispred kuća najodgovornijih funkcionera – Gorana Vesića, Đura Macuta, Miloša Vučevića, Marka Bastaća, Suzane Vasiljević, Zlatibora Lončara, Olivere Zekić… čitane njihove neslavne biografije, i istican lični udeo u propasti države.
U devetom mesecu masovnog otpora režimu, i dalje se sporadično zaustavlja saobraćaj na ključnim čvorištima, o čemu govori pomenuti događaj od pretprošlog četvrtka.
Solidarnost u Novom Pazaru
Čuva se plamen borbe protiv nepravde, sad kad je njen najintenzivniji deo zagušen prisilnim prekidom blokada fakulteta. I baš tada je buknula nova iskra, na Državnom univerzitetu u Novom Pazaru, izazvana novom represijom.
Ovde se zbor građana, sabran krajem marta u tamošnjem parku, pa preseljen u Dom kulture, pod neoborivim argumentima da on pripada narodu, suočio sa upadom „crnokapuljaša“ u zgradu DUNP-a, negde posle tri sata izjutro, 29. jula.
Stajali smo mirno sve dok se jedan od policajaca nije nasmejao zato što je zaplakala baka studenta Ernada Bakana, stradalog na pešačkom prelazu u Beogradu. Tad su poletele plastične flaše, priča Selma Slezović Mehović iz Novog Pazara
„Video poziv na našoj grupi, sve nas je probudio, i odmah smo potrčali u pomoć studentima, isteranim sa fakulteta lažnom uzbunom o požaru“, veli Selma Slezović Mehović, profesorka engleskog. Studenti koji su se opirali, vučeni su za kosu i tučeni, vrata zgrade bila su blokirana i okružena policijskim kordonima.
„Već u dva posle podne okupljenim Pazarcima, pridružili su se zborovi Raške, Kraljeva, Užica… Stajali smo mirno, naspram policije, sve do trenutka kada se jedan od uniformisanih nasmejao zato što je zaplakala baka studenta Ernada Bakana, preminulog 2022. u saobraćajnoj nesreći, na pešačkom prelazu u Beogradu, a vozač dobio neznatnu kaznu. Tad su poletele plastične flaše iz mase“, navodi Slezović Mehović.
Saldo je bio – povlačenje policijskih (i paravojnih) silnika, i ponovno oslobađanje DUNP-a, uz opetovanje zahteva o uvođenju prinudne univerzitetske uprave. Tekuće blokade na istom mestu, bodri slika studenata bošnjačke i srpske nacionalnosti, udruženih u ime bolje budućnosti. Nju zborovi vide različito, ali se svi uzdaju u skorašnje izbore.
Pripreme za izbore
U cilju da oni budu što transparentniji, sprovode se edukacije posmatrača i kontrolora izbora. Sprema se za različite varijante izbornih lista. Proveravaju se birački spiskovi. Obučavaju se budući glasači da doakaju zahtevima vlasti u pokušaju podmićivanja osiromašenih građana, da se zaokruženo ime fotografiše.
Tako se iz teritorijalnog ujedinjavanja najagilnijih nezadovoljnika, izrodila nova „nepartijska društveno-politička snaga“, kako umrežene zborove definiše Pelević. Potencijal te mreže i dalje leži u emancipaciji stanovništva da bude kontrolor svih narednih vlasti. „Sad su zborovi ti kojima se mogu priključiti studenti“, moguću promenu paradigme složnog bunta naslućuje ova dramaturškinja. Osnažen narod u prilici je da postane „politički subjekt koji na neformalno-formalni način funkcioniše u ime opšteg dobra“.
Do trijumfa opisane ideje mnogo će vode proteći Savom, Dunavom, Moravom, Ibrom, jer nas „čeka maraton“, kako zapaža Pelević. A ta trka na duge staze, čiji cilj nije samo promena vlasti, već i promena sistema, i pravda za sve građane, odavno je počela, protestima Jedan od pet miliona, i nastavljena akcijama Srbija protiv nasilja, kao i pobunama poljoprivrednika, advokata, prosvetara…
„Pa i ako Zapad to neće da razume, jer s jedne strane ima svoje strateške interese u Srbiji, a sa druge – i ne želi da ovaj ’bauk protesta’ nastavi da kruži Evropom u kojoj sve više jača desnica, mi ćemo nastaviti da se borimo udruženo sa studentima koji su pokrenuli ovaj nezaustavljiv talas promene“, zaključuje Pelević.
